Izvor: Deutsche Welle, 27.Sep.2016, 14:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crveno-crveno-zeleno na vlasti u Nemačkoj?

Socijaldemokratska stranka, Levica i Zeleni trenutno pregovaraju o eventualnoj koaliciji u Berlinu. Da li bi takav savez sledeće godine posle parlamentarnih izbora, mogao da se formira i na saveznom nivou?

Mihael Miler, socijaldemokrata i gradonačelnik Berlina, još pre razgovora sa Levicom i Zelenima, zna da će ti razgovori biti „prijatni". Njegov utisak je da Levica i Zeleni „zaista žele da nešto postignu". U ponedeljak (26.9.) su se tri stranke sastale prvi put, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << to još nije preliminarna odluka o trojnom savezu, rekao je Miler. Tako to vidi i većina posmatrača.

Čak i pre izbora 18. septembra, levičarska koalicija važila je kao najverovatnija opcija – a pogotovu sada, posle izbora. Socijaldemokrate (SPD) su „pobednici" sa skromnih 21,6 odsto glasova (nikada ranije pobednik na nekim izborima u Nemačkoj nije dobio tako malo glasova). Demohrišćani (CDU) su osvojili 17,8 odsto, a Levica, Zeleni i desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) od 14 do 16 procenata. Čak su i liberali (FDP) ponovo u parlamentu. Ukratko: u Berlinu je situacija nepregledna.

SPD je u Berlinu već vladao i sa Levicom i sa Zelenima. Oni se, dakle, poznaju. Međutim, socijaldemokrate moraju da se reše „arogancije pobednika". Rezultat je ipak suviše loš da bi SPD mogao da se ponaša kao glavna stranka u Berlinu. Verovatnije je da će sva tri partnera biti manje-više ravnopravni.

Slavlje među Zelenima nakon što su saopšteni rezultati pokrajinskih izbora u Berlinu

Trojni savez na saveznom nivou?

Mogućnost koalicije SPD, Levice i Zelenih u glavnom gradu, podstakla je raspravu o takvom savezu i na parlamentarnim izborima za nešto više od godinu dana. Da li je to moguće? Da li bi te tri stranke udruženim snagama mogle da skinu sa prestola Angelu Merkel? Najpoznatiji političar Levice Gregor Gizi, smatra da je to moguće. Taj bivši šef poslaničke grupe Levice u Bundestagu kaže da je 90 odsto članova njegove stranke otvoreno za takve razgovore. Mora se ponekad „pokazati malo hrabrosti" i uhvatiti u koštac sa izazovima, rekao je Gizi u nedelju na nemačkom javnom servisu ARD. Gizi, međutim, u svojoj stranci više nema direktnu moć.

Skeptičnijim se pokazao Jirgen Tritin iz Zelenih – i on takođe bez moći, ali ranije veliki zagovornik takvog trojnog saveza. Međutim, taj bivši ministar sada kaže: „U ovom trenutku ta većina u parlamentu postoji samo matematički. U narodu je drugačije." Nemačka je poslednjih nekoliko godina – otišla udesno. Drugim rečima, trojni savez bi od samog početka morao da se nosi sa značajnim otporom u društvu. I iznalazi teške kompromisa: Levica će verovatno morati da napusti svoje pozicije protiv NATO i misija Bundesvera u inostranstvu, a teško je zamisliti da će do toga doći sa sadašnjom šeficom poslaničke grupe Levice u Bundestagu Sarom Vagenneht. I lider SPD Zigmar Gabrijel, koji bi u takvoj koaliciji verovatno bio kancelar, uopšte ne važi kao prijatelj Levice. Ukratko – ono što može u Berlinu, ne mora da znači da može i u celoj Nemačkoj.

Zigmar Gabrijel (SPD) nije preveliki zagovornik koalicije sa Levicom

Predsednik: najbolje nestranački

Teškoće u formiranju neke održive koalicije prisutne su i u potrazi za novim predsednikom države, koji bi trebalo da bude izabran u februaru 2017. godine. SPD i stranke Unije (CDU i CSU), obećale su da će izbor šefa države držati podalje od partijske utakmice u izbornoj godini. Ukratko, želja je da se pronađe nestranački kandidat kao što je odlazeći predsednik Joahim Gauk. Ko bi mogao da ga nasledi?

Predsednik Saveznog ustavnog suda Andreas Foskule već je rekao da ne želi da se kandiduje. Često se pominje i raniji predsedavajući Evangelističkoj crkvi u Nemačkoj, Volfgang Huber, ali i bivša sutkinja Ustavnog suda Kristine Homan-Denhart. Činjenica je i da SPD, Levica i Zeleni u Saveznoj skupštini koja se saziva za izbor predsednika Nemačke, nemaju većinu i nikakvih realnih šansi da proguraju svog kandidata.

Izbor predsednika: to je samo mali nagoveštaj problema do kojih ubuduće može doći u Nemačkoj, a u želji da se za nešto dobije neophodna većina.

Nastavak na Deutsche Welle...