Čarlsu Tejloru preti 80 godina zatvora  

Tužilaštvo Specijalnog suda za Sjera Leone u četvrtak je zatražilo kaznu od 80 godina zatvora za bivšeg predsednika Liberije Čarlsa Tejlora (64), koji je prošle nedelje proglašen krivim pred ovim sudom.

Tužilac Brenda Holis navela je u pisanoj formi da bi kazna od 80 godina "odrazila ulogu koju je Tejlor odigrao u tako strašnim zločinima".

Iako je od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << suđenja negirao svoju krivicu, Tejlor je proglašen krivim u Hagu 26. aprila po svih 11 tačaka optužnice za ratne zločine u Sijera Leoneu, jer je naoružavao pobunjenike u zamenu za takozvane krvave dijamante.

Izricanje kazne Tejloru očekuje se 30. maja, ali se već zna da će zatvorsku kaznu služiti u Velikoj Britaniji.

Specijalni sud za Sijera Leone optužio ga je za podsticanje genocida u toj zemlji, ubistvo, silovanje, stvaranje jedinica dece iz osvojenih sela i njihovo regrutovanje u vojnike koji su počinili najstrašnije masakre, kao i za seksualno ropstvo tokom građanskog rata, kada je ubijeno više od pola miliona ljudi.

Tejlor je uhapšen 2006. godine, a njegovo trogodišnje suđenje završeno je pre godinu dana. Među 11 tačaka optužnice su bila ubistva i mučenje i regrutovanje dece. Tužioci su naveli da je Tejlor naoružavao i pomagao pobunjenike koji su bili zloglasni po svirepom komadanju tela neprijatelja tokom brutalnog građanskog rata u Sijera Leoneu od 1991. do 2002. godine.

Sijera Leone je po mnogim pokazateljima najnerazvijenija zemlja sveta, opustošena je u građanskom ratu koji se vodio upravo za kontrolu dijamanata. U tom desetogodisnjem građanskom ratu, od 1992. do 2002. godine, poginulo je ili teško povređeno oko pola miliona ljudi.

Tejlor je osuđen zato što je zbog naoružavanja i obuke terorističkih jedinica URF odgovoran za krvopoliće u Sijera Leoneu. On se izjasnio da nije kriv ni po jednoj od 11 tačaka optužnice.

Nekadašni predsednik Liberije je tokom suđenja naveo da je žrtva neokolonijalizma i političkog sudskog procesa, čiji je cilj da se spreči da se on vrati na vlast. Izabrao je da se brani sam, a tokom sedmomesečnog svedočenja za sebe je govorio da je mirotvorac.

Bivši predsednik Liberije i haški osuđenik Čarls Tejlor "vlasnik" je jedne od najkontroverznijih savremenih državničkih biografija, pošto je bio sveštenik, muzičar, pobunjenik, zatvorenik i begunac iz zatvora i šef države - pre nego što je u četvrtak proglašen krivim na suđenju za "krvave dijamante".

Tejlor, rođen 1948. godine, proslavio se kao saveznik Samuela Doa , pukovnika koji je vojnim pučem došao na vlast 1980 god. Međutim, to savezništvo se raspalo jer je Do optužio Tejlora za krađu javnih prihoda i proterao ga iz zemlje. Tejlor je završio u zatvoru u Masačusecu, odakle je uspeo da pobegne.

Vrativši se u zemlju oformio je gerila vojsku i započeo rat protiv Doa i njegovih naslednika.Između 1989. i 1995. godine, Tejlorevi pobunjenici su zaveli teror u Liberiji, masovno su u tom periodu regrutovana deca a čak je oformio specijalnu "Dečačku diviziju”, čiji je zadatak bio da aktivno učestvuju u vojnim operacijama. Takođe, optuživan je za saradnju sa Ujedinjenim revolucionarnim frontom, terorističkom grupom iz Sijera Leonea.

Tužioci navode da su Tajleru, pobunjenici URF-a davali dijamante iz njihovih rudnika u zamenu za oružje. Ovo i čini centralnu tačku optužnice podignute u Specijalnom sudu Ujedinjenih nacija u Hagu. Tejloru se ne sudi za zločine u Liberiji, jer Liberija ne priznaje Haški sud ali ga sud u Hagu tereti da zbog naoružavanja i obuke terorističkih jedinica Revolucionarnog fronta, snosi odgovornost za krvopoliće u Sijera Leoneu.

Veza sa Ujedinjenim revolucionarnim frontom se nastavila i nakon Tejlorove pobede na predsedničkim izborima 1997. godine, kada je za slogan kampanje iskoristio citat iz romana: " On je ubio moju majku, on je ubio mog oca, on dobija moj glas”. Međutim, Tejlorova vlast je bila toliko korumpirana i brutalna da su i njegovi saveznici odlučili da ga zbace s vlasti.

Nakon dodatnog krvoprolića, Tejlor je napokon svrgnut s vlast 2003. godine, kada je izbegao u Nigeriju. Tamo je boravio do 2006. godine posle čega biva predat Tribunalu. Suđenje bivšem lideru Liberije premešteno je iz Specijalnog suda za Sijera Leone u Fritaunu u Holandiju, zbog straha da bi moglo stvoriti sukobe i nestabilnost zemlje i susedne Liberije.

Danas, u Liberiji napokon vlada mir a Elen Džonson Sirlif, prva žena predsednik u Africi, pokušava da sanira štetu koju je Tejlor ostavio iza sebe.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0