Izvor: Blic, 26.Jul.2016, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CRNA UDOVICA Priča ove žene krije NAJMRAČNIJU MODNU TAJNU
Ako život piše romane, u slučaju Partrisije Ređani napsao je scenario za neverovatan triler. Ljubomora, bes, glamur, luksuz, prevara, osveta... sve te elemente ima priča ove žene. Jednu od najcrnjih stranica istorije italijanske mode, ova žena ispisala je ubistvom svog muža – Maurisija Gučija.
Nekadašnja gospođa Guči osuđena je na 26 godina zatvora zbog naručivanja ubistva svog supruga Maurisija Gučija (46). Naslednik modne imperije „Guči“ ubijen je 1995. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine na stepenicama ispred zgrade u kojoj se nalazila njegova kancelarija.
Uvek gladni skandala, italijanski mediji nagađali su o Partrisijinim motivima da naruči ubistvo supruga od kog se razvodila. Bila je ljubomorna na Maurisija i njegovu novu devojku, želela je novac, bila je ogorčena i ljuta, samo su neke od teorija koje su kolale medijima te 1998. godine dok je suđenje trajalo. Mediji su je prozvali „vedova nera“, odnosno „crna udovica“, ali danas sa slobode, Patrisija i dalje tvrdi da nije kriva.
Iako medije izbegava, novinaru britanskog lista „Gardijan“ otkrila je delić svoje priče.
Preko malog grada, do elite i prezimena Guči
Nekadašnja džetseterka rođena je u malom gradu u okolini Milana. Iako su bili imućni, porodica Ređani nikada nije bila deo visokog milanskog društva. Ipak, uporna Partrisija uspela je da pronađe svoje mesto među milanskom elitom.
- Upoznala sam Maurisija na jednoj zabavi i on se istog momenta ludo zaljubio u mene. U početku nisam previše razmišljala o njemu. On je bio samo jedan tihi momak - priča Partrisija i dodaje da je u to vreme imala i druge udvarače, ali da je Maurisio bio najuporniji.
Venčali su se 1972. godine, ali njihov brak Gučijevi nisu odobravali, posebno ne Rodolfo, Maurisijev otac, što zbog njenog porekla, što zbog njenog karaktera. Ipak, Rodolfo je omekšao svoj stav prema njoj nakon što je rodila ćerku Alesandru. Maurisio, kao sin jedinac, od oca je dobio mnoštvo luksuznih nekretnina, uključujući i apartman u Njujorku. U to vreme, bračni par Guči bio je deo svetske elite i družio se sa Džeki Onazis.
- Imali smo lep život. I dalje me boli kad pomislim na to - kaže Partrisija.
Glamurozan život pratile su glamurozne zabave. Na putovanja išli su svojom 64 metara dugom jahtom koju je Maurisio kupio povodom rođenja njihove druge ćerke Alegre. Zimovanja u Sent Morisu bila su obavezna.
Osipanje bogatstva i krah porodice
Sve je počelo da se raspada 1983. godine kada je Maurisijev otac umro. Do tada, glavni savetnik za sve što ima veze sa „Gučijem“, Partrisija, pala je u drugi plan, a Maurisio je počeo sam da donosi odluke vođen svojim megalomanskim poslovnim projektima. Nakon četiri godine svađe sa rođacima, odlučio je da otkupi njihov deo (50 odsto) uz pomoć investicione banke iz Bahreina.
Ubrzo, kompanija je počela da gubi milione, a vremenom počelo je da se osipa i njihovo lično bogatstvo, pa je Maurisio bio prinuđen da 1993. godine proda svoj deo vlasništva istoj banci iz Bahreina za 120 miliona dolara. Paralelno sa sumanutom finansijskom akrobacijom i preambicioznim poslovnim planovima, Partrisijin i Maurisijev brak je pucao.
- Bila sam besna na njega zbog mnogo, mnogo stvari u to vreme, ali najviše me je bolelo što je izgubio porodični biznis. To je bilo glupo. Bila sam jako ljuta, ali ništa nisam mogla da uradim – kaže Partrisija.
Smrt u kancelariji
Dve godine nakon prodaje svog dela vlasništva, Maurisio je ubijen na stepenicima ispred zgrade u kojoj se nalazila njegova kancelarija. Jedini svedok ubistva koje se dogodilo u 8.30 sati ujutru 27. marta 1995. godine, bio je vratar Đuzepe Onorato.
- Bilo je lepo prolećno jutro. Gospodin Guči je stigao noseći neke magazine u ruci. Rekao je „dobro jutro“. Sledeće što sam video je bila ruka u kojoj je bio pištolj – posvedočio je Đuzepe koji je tog jutra i sam pogođen dva puta u rame.
Sedeći u lokvi krvi, sačekao je karabinjere da dođu. Sa tugom se seća da je Maurisio Guči umro na njegovim rukama. Za traume i povrede koje je preživeo tada, sud je naredio Gučijevim naslednicima da mu isplate odštetu od 142.000 današnjih evra, ali novac do danas nije dobio.
Gospođa Guči može biti samo jedna
Još jedna osoba čiji je život promenilo ubistvo Maurisija Gučija bila je Paola Franćini. Maurisio i Paola bili su u vezi poslednjih pet godina njegovog života i živeli su zajedno.
Par je planirao da se venča, a na suđenju Partrisiji upravo je to navedno kao motiv za ubistvo, jer bivša gospođa Guči, navodno, nije mogla da podnese da tu titulu ponese neko drugi osim nje. Strahovala je i da bi njene ćerke mogle da izgube nasledstvo od oca ukoliko bi Maurisio i Paola imali decu. Zbog toga, Paola tvrdi da ih je Partrisija špijunirala.
- Ona je i dalje imala svoje ljude u Maurisijevom okruženju i znala je sve o našim planovima i poslovnim potezima. Zvala ga je mnogo puta i pretila da će ga ubiti – tvrdi Paola i kaže da je molila Maurisija da unajmi telohranitelje.
Dan nakon ubistva, Paola je dobila izričito naređenje od Partrisije da se iseli iz stana u kome je živela sa Maurisijom. Kada je to i učinila, Partrisija se uselila sa ćerkama u stan.
Ubistvo plaćeno 200.000 dolara
U tom stanu živela je sve do hapšenja. Do ključnih dokaza policija je došla nakon što je jedan od njenih saučesnika slučajno otkrio detalje osobi koja je to prijavila policiji i naknadnim prisluškivanjem telefona.
Na sudu, Partrisija je priznala je da je platila Pini Auriemi, tada bliskoj prijateljici i jednoj od uhapšenih, oko 200.000 dolara, ali je negirala da je novac bio namenjen plaćenom ubici kojeg je prema tvrdnjama tužilaštva angažovala upravo Auriemi preko jedne prijateljice.
Prema Patrisijnom iskazu to je bila ucena, jer je Auriema pretila da će se ubiti i okriviti nju za sopstveno ubistvo. Svi uključeni u zaveru za ubistvo, njih petoro ukupno, proglašeni su krivim na sudu.
„To je samo ružan san za mene“
Od aprila 2014. godine, Partrisija se nalazi na uslovnoj slobodi. Da bi mogla da izađe iz zatvora, sud joj je postavio uslov – mora da bude zaposlena. Ideja da mora da radi užasavala je nekadašnju uglednu damu iz visokog društva, toliko da je 2011. godine, odbila otpust baš zato što nije želela da radi.
"Nikada nisam radila u životu i ne nameravam da počnem", rekla je Partrisija tada svom advokatu. Ipak, na kraju je napravila kompromis i danas radi kao konsultant za dizajn u milanskoj firmi nakita „Bozart“.
O godinama koje je provela u zatvoru i dalje glamurozna Partrisija najradije ne govori. Novinaru „Gardijana“ ipak otkrila je jedan zanimljiv detalj iz vremena koje je provela u zatvoru „Vitore Rezidence“ u Milanu.
- Mislim da sam veoma jaka osoba jer sam uspela da preživim sve ove godine u zatočeništvu. Mnogo sam spavala. Vodila sam računa o mojim biljkama, vodila sam računa o mom ljubimcu, lasici Bambi – kaže Partrisija i dodaje da na zatvor sada gleda kao na „ružan san koji je ostao za nje“.
Činjenica da je imala kućnog ljubimca u zatvoru i to lasicu, bila je samo njena privilegija koju su advokati uspeli da dogovore sa tužilaštvom. Bambi ipak nije dočeko slobodu, jer je Partrisijina cimerka iz ćelije slučajno sela na životinju.
Život posle zatvora
Danas, Partrisija živi sa svojom majkom (97), ali kako kaže, ponekad poželi da se vrati u zatvor, jer je njena majka „jako teška žena“.
Njene ćerke, Alesandra i Alegra, koje su imale 14 i 18 godina kada im je majka uhapšena zbog naručivanja ubistva njihovog oca, danas su udate i žive u Švajcarskoj. Devojke su nasledile bogatsvo svog oca, ali majku nisu mnogo posećivale od izlaska iz zatvora.
- Trenutno smo u jako lošim odnosima. One me ne razumeju. Uskratile su mu finansijsku podršku. Bukvalno nemam ništa. Nisam čak ni upoznala svoja dva unuka – kaže Partrisija.
Da može ponovo da vidi svog bivšeg muža, rekla bi mu da ga voli i tvrdi da je on bio najvažnija osoba u njenom životu, kaže „vedova nera“.
.jpg)
