CERN: Eksperiment veka  

Ženeva, Beograd -- Simulacija Velikog praska, eksperiment koji bi trebalo da otkrije tajne nastanka kosmosa i njegove budućnosti, uspešno počela u Ženevi.

I pored mnogih strahova, Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) tvrdi da nema opasnosti za sudbinu Zemlje. Eksperiment veka u Velikom hadronskom kolajderu, odnosno simulacija Velikog praska počela je kao što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je i planirano, uprkos "malim električnim problemima" o kojima u CERN-u nisu želeli da govore.

Naučnici očekuju da će eksperiment trajati od 15 do 20 godina, a maksimalna projektovana energija biće dosegnuta tek 2010. godine.

Cilj eksperimenta je simuliranje Velikog praska u uslovima sličnim onima koji su postojali milijarditi deo sekunde posle nastanka svemira.

"Prvi put u eksperimentalnim uslovima mi možemo da manipulišemo energijom, da ponavljamo eksperiment, da isprobavamo stvari, da menjamo da bismo videli koji su to elementi i kakve su bile interakcije među njima onda kada se stvarao kosmos", kaže Dragan Popović iz Intstituta za fiziku.

Merenja bi trebalo da daju šansu naučnicima da predvide dalji tok razvoja kosmosa i pronađu Higsov bozon, česticu koja je ključ za objašnjenje mase i suštine univerzuma i koja se zbog toga naziva i "Božja čestica". Međutim, čuveni fizičar Stiven Hoking kladio se u 100 dolara da CERN neće naći Higsov bozon.

Oko eksperimenta veka vođene su žestoke rasprave pošto postoji strah da bi iz njega mogle da se izrode crne rupe koje će rasti i na kraju progutati Zemlju. Zbog takvih glasina pojedini naučnici CERN-a primili su i pretnje smrću.

"S jedne strane, strah je razumna pojava - sumnja i strah od nepoznatog, pogotovo kada je dat značaj, a i pokrenuta tako velika pitanja kao što je stvaranje kosmosa - to zbilja pobudi ljude i prirodno je da se brinu i plaše. Ipak, mogu da kažem da nema razloga strahu, da su preduzete sve mere predostrožnosti", kaže Popović.

"Samo želim da pokažem o čemu se radi u ovom projektu i nadam se da ljudi, kada se bliže upoznaju sa projektom, a ja se zaista nadam da hoće, neće biti uvučeni u zastrašujuće, ali netačne priče o crnim rupama", kaže naučnica CERN-a Katerin Mekalpin.

Projekat izgradnje glavnog instrumenta, Velikog hadronskog kolajdera, do sada je koštao oko devet milijardi dolara. Kolajder je danas, kroz 27 kilometara dugačak tunel koji se nalazi na oko 100 metara pod zemljom u oblasti francusko-švajcarske granice, pokrenuo prvi snop protona.

Eksperimente iz laboratorije na periferiji Ženeve moguće je pratiti i preko internet sajta CERN-a.

Više o ovome možete čitati i rubrici Nauka, na stranicama Život B92, ovde.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 2 0

Dodajte komentar