Bler gluv na apele  

Tolerisanje izraelskog bombardovanja civila u Libanu razlog razmimoilaženja u samoj britanskoj vladi

Kenterberijski nadbiskup Rouen Vilijams izrazio je juče spremnost da odmah otputuje u Liban, ukoliko bi to ikako moglo da doprinese miru, a ujedno apelovao na britansku vladu da promeni stav i podrži plan Ujedinjenih nacija za hitan prekid vatre u najnovijem bliskoistočnom konfliktu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
"Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država morale bi da budu svesne koliko su njihovi građani zabrinuti i uplašeni trenutnom situacijom", izjavio je u intervjuu za Radio-4 Bi-Bi-Sija anglikanski poglavar, pridružujući svoj glas mnogobrojnim mirovnim zahtevima, u samoj Britaniji kao i širom sveta, za zaustavljanje patnji, pogibija i egzodusa civila.

Zasad, međutim, malo šta ukazuje na mogući preokret u pristupu zvaničnog Londona ratu za koji britanska vlada okrivljuje samo jednu stranu, Hezbolah, pa i preduslove za ponovno uspostavljanje mira vidi isključivo u nadležnosti ovog libanskog šiitskog pokreta.

"Ako ovo mora da prestane, onda moramo da sa vratimo unazad, do tačke gde je sve počelo. A počelo je kidnapovanjem izraelskih vojnika i bombardovanjem severnog Izraela. Ako nešto treba da prestane, prvo to treba da prestane", rekao je Bler (prema citatu iz "Indipendenta") zvučeći kao izraelski ambasador u UN Dan Gilerman čije reči londonski list takođe prenosi: "Prvo prestanak terora, pa tek onda razgovor o prestanku neprijateljstava".

"Nema brzog rešenja situacije", ravnodušno izjavljuje i britanski državni sekretar za odbranu Des Braun, kao da je reč o nekom minornom problemu, a ne o pretećoj humanitarnoj katastrofi ogromnih razmera.

Ali za razliku od diplomatski nečitljivog člana Blerovog kabineta, u sedištu britanske diplomatije ne dele isključivost premijera. Prema saznanjima "Gardijana", između Forin ofisa (ministarstva spoljnih poslova) i Dauning strita 10 (rezidencija premijera) došlo je do razmimoilaženja, jer najveći broj profesionalnih diplomata smatra da bi vlada morala da podrži plan UN. S druge strane Margaret Beket, nova u vladi i na mestu šefa diplomatije, stala je, po prirodi funkcije, uz premijera pa je pozive za okončanje vatre okarakterisala kao zahteve za "jednostranim prekidom neprijateljstava" u okolnostima kada "rakete (Hezbolaha) nastavljaju da pogađaju Izrael". Beketova je, primećuju britanski komentatori, time uputila žaoku i na račun Francuske koja je od početka sukoba zauzela jasan antiratni stav.

Trenutna podela u krugu najmoćnijih zemalja sveta (Britanija i SAD na jednoj, a Francuska, Rusija i Kina na drugoj strani) umnogome podseća na atmosferu iz vremena priprema invazije na Irak pre tri i po godine. S obzirom na razmere iračke nesreće kojoj se ne vidi kraj, poređenja dva istočna fronta (bliskoistočnog i srednjoistočnog) zbilja su zastrašujuća.

D. Dragić

[objavljeno: 22.07.2006.]

0 0