Izvor: Deutsche Welle, 20.Sep.2014, 08:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autonomija neće zadovoljiti separatiste
Parlament u Kijevu dodelio je regionu Donjecka ograničenu autonomiju. Vlasti tvrde da se time uvodi decentralizacija i čuva integritet države. Da li je zaista tako? DW je razgovarao sa politikologom Arkadijem Mošesom.
Odluka poslanika u Kijevu temelji se na mirovnom planu koji su početkom septembra potpisali i proruski separatisti. Šira autonomija za oblast Donjecka i Luganska oročena je na tri godine. Tako će sedam miliona stanovnika ovog regiona – u kojem je ruski uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << prvi jezik – ići na izbore 7. decembra, ruski jezik biće uveden u državne institucije, a regionalni saveti moći će da postavljaju lokalne tužioce i sudije. Uz to, potpisana je i amnestija za „učesnike događaja u regionima Donjecka i Luganska“. Ta rastegljiva formulacija izgleda obuhvata borce obe strane, dakle pobunjenike, ali i ukrajinsku vojsku i njoj pridružene grupe. O svemu tome DW razgovara sa politikologom Arkadijem Mošesom, stručnjakom za Istočno partnerstvo, Rusiju i Ukrajinu na Finskom institutu za međunarodne odnose.
DW: Gospodine Mošes, šta znači ograničena autonomija?
Arkadij Mošes: To nije jednostavno pitanje. Ljudi na određenom prostoru moći će da biraju svoju vlast. Ali to će zaista ostati ograničena autonomija.
DW: Da li će to zadovoljiti separatiste u istočnoj Ukrajini?
Mošes: Apsolutno neće. Najpre me je iznenadilo što su ovakvu ograničenu samoupravu prihvatile sve strane u sporazumu od petog septembra. Taj dogovor o privremenoj lokalnoj autonomiji za pojedine delove regiona veoma je daleko od očekivanja separatista i njihove tvrdnje da žele formalnu nezavisnost. Od tada smo čuli brojne izjave pobunjenika koji kažu da se neće zadovoljiti ovime. Stoga mislim da će se zakon o autonomiji ispostaviti kao beznačajan, posebno ako se zna da se ne poštuje ni dogovoreni prekid vatre. Nastavlja se konflikt niskog intenziteta, čitav dogovor je na staklenim nogama.
Arkadij Mošes
DW: Mislite li da će sada separatisti pojačati pritisak?
Mošes: Situacija je nestabilna. Ne verujem da oni mogu da vrše jači pritisak kako bi dobili malo više. Jer njihova očekivanja i zahtevi kvalitativno se razlikuju od nivoa samouprave koji mogu da im ustupe vlasti u Kijevu. Takođe sam uveren da će konačna odluka o prihvatljivosti ponuđene autonomije biti doneta u Moskvi.
DW: Izbori u Donjecku i Lugansku zakazani su za sedmi decembar. Treba li posle toga očekivati zaoštravanje konflikta između Kijeva i novih lokalnih vlasti?
Mošes: Prerano je za prognoze. Najpre treba videti kakav će biti sastav parlamenta i kakva će biti vlada u Kijevu nakon opštih izbora 26. oktobra. Rekao bih da postoji nada da će između lokalnih vlasti na istoku Ukrajine i centralne vlade postojati makar nekakav vid dijaloga. Ali do tada ima još tri meseca i sve je veoma nepredvidivo.
DW: Da li je posebni status Donjeckog basena pozitivan ili negativan za Rusiju?
Mošes: Predstavnici Rusije su takođe prihvatili plan od petog septembra. Stoga je blisko logici pretpostaviti da je dogovor prihvatljiv za Rusiju. Alternativa za Rusiju bi bila da preuzme potpunu odgovornost za otcepljenu teritoriju – da je finansira i šalje humanitarnu pomoć kako bi narod mogao da pregura zimu. Ovako će Moskva deliti odgovornost sa Kijevom.
DW: Zašto je zakon o autonomiji oročen na tri godine?
Mošes: Na to je veoma teško odgovoriti. Sa praktične strane, trogodišnji period je dovoljno dug da lokalne vlasti isplaniraju budućnost i da ne moraju da brinu kako će svakog trena izgubiti autonomiju. Istovremeno, Ukrajina verovatno nije bila spremna na duži period jer bi to onda delovalo kao da sklapaju sporazum sa stranom sa kojom su de facto u ratu. To nije politički prihvatljivo ni za jednu političku snagu u Kijevu.
.jpg)
