Izvor: Politika, 01.Mar.2015, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asirske tablice finansiraju kalifat
Najveće prihode džihadisti ostvaruju prodajući lokalnim trgovcima naftu sa izvorišta koje kontrolišu po Iraku i Siriji
U mesecima pre nego što će prošlog juna preuzeti kontrolu nad drugim najvećim iračkim gradom Mosulom, militanti Islamske države (ID) aktivno su prikupljali novac za uspostavljanje kalifata poput onog iz 7. veka.
Kampanja ID obezbeđivala je novac od nafte, otmica i prodaje antikviteta, dok su na teritorijama pod svojom kontrolom islamisti prihodovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od „zaštite” vlasnika velikog i malog biznisa, radnji, benzinskih pumpi i generatora ili poreza koje moraju da plaćaju hrišćani, Jazidi i pripadnici drugih manjina. Sistematsko i dobro organizovano samofinansiranje uskoro je od Islamske države stvorilo najbogatiju terorističku organizaciju u istoriji koja je po nekim procenama prošlu godinu završila sa suficitom 100–200 miliona dolara.
Dok vazdušni udari saveznika samo polovično zaustavljaju džihadiste Abu Bakra el Bagdadija, svet je konačno rešen da udari na finansijske temelje Islamske države. Savet bezbednosti UN prihvatio je prošle nedelje ruski predlog obavezujuće rezolucije kojom se zabranjuju kupovine nafte od ID i Nusra fronta bliskog Al Kaidi, a članice se pozivaju da ne isplaćuju novac otmičarima. Zabranjuje se trgovina antikvitetima poreklom iz Sirije i Iraka.
Nema sumnje da ID najveće prihode ostvaruje prodajući lokalnim trgovcima naftu sa izvorišta koje kontroliše po Iraku i Siriji. Procenjuje se da je početkom 2015. grupa imala pristup na pet naftnih polja u Iraku, od kojih svako ima 40–70 bušotina. ID na poljima u Siriji i onih sa severa Iraka prema različitim procenama proizvodi 50.000–60.000 barela dnevno od kojih je ubirao oko dva miliona dolara, ali se padom cene nafte prihod smanjio.
UN su u novembru naftne prihode ID procenile na 840.000 do 1,6 miliona dolara dnevno. Smatra se da se za oko 25.000 barela dnevno lako dobije 1,2 miliona dolara, čak uz diskontne cene 25–50 dolara po barelu.
Islamska država je, suprotno pojednostavljenoj predstavi o grupi nihilističkih ekstremista, veoma uspešno i sofisticirano organizovao crno tržište nafte. Stvorila je razgranatu mrežu posrednika u susednim zemljama a neki kanali vode i do iračkih državnih naftnih kompanija.
Naftni konvoji posrednika moraju da plaćaju reket na mnogobrojnim kontrolnim punktovima. Cisterna od 30.000 litara pravi čak 4.000 dolara čistog profita od samo jedne ture. Istovremeno, islamisti nude dodatne popuste kako bi ojačali veze sa lokalnim sunitskim beduinskim plemenima, a trgovce ohrabruju da prave rezerve, što je znak da nisu sigurni da naftna polja neće postati cilj koalicionih bombardovanja.
Biznis posebno cveta duž granice sa Turskom, gde je po ceni 150.000–200.000 dolara podignuto na desetine malih privatnih rafinerija koje dnevno mogu da prerade 150.000–300.000 barela nafte Islamske države. Kairski „Al Ahram” piše da su turska tržišta ključna, što Ankara energično demantuje.
Pored lokalnog stanovništva i zemalja regiona, kupci ove jevtinije nafte izgleda da su i neke evropske zemlje. Izraelski izvori navode da je početkom septembra ambasadorka EU u Iraku tvrdila da „nekoliko zemalja EU kupuje naftu od Islamske države”, ne navodeći njihova imena.
Zna se da ID sem od prodaje nafte do novca dolazi isplatama otkupnine za otete strance ili Iračane, naplatom reketa, švercom antikviteta i retkih metala, prodajom žita.
Jedan visoki zvaničnik američkog ministarstva trgovine, zadužen za terorizam i finansijske obaveštajne delatnosti, procenjuje da su islamisti za prvih deset meseci 2014. od otkupnina kidnapovanih zaradili oko 20 miliona dolara. Vašington odbija isplate, ali tvrdi se da su vlade u Parizu, Rimu i Madridu preko posrednika isplatile milionske sume za slobodu svojih otetih državljana.
Ustanovljeno je da se sirijski i irački artefakti neprocenjive vrednosti pojavljuju na crnim tržištima umetnina po svetu. Unesko procenjuje da je umetničko blago vredno stotine miliona dolara pokradeno po Siriji. Samo sa arheološkog nalazišta Al Nabuk, u planinama zapadno od Damaska, prodajom antikviteta starih i do 8.000 godina islamisti su prihodovali 36 miliona dolara.
Sa iskustvom stečenim po Siriji počeli su da kapitališu odmah posle zauzimanja Mosula u iračkoj provinciji Ninivi. Kontrola nad gotovo 2.000 od 12.000 registrovanih arheoloških sajtova po Iraku dodatno je omogućavala isplate stranih boraca i kupovinu oružja.
Mesopotamija, zemlja „između dve reke”, Tigra i Eufrata, bila je kolevka sumerske civilizacije koja je oko 3100. godine stare ere svetu podarila najstariju poznatu vrstu pisma. Riznice Ninive i Vavilona brzo su postale meta organizovanih kriminalnih grupa i ID. Tri milenijuma stare asirske tablice iz palate kralja Ašurnasirpala Drugog u Kalu pronađene su nedavno u Evropi. Neke su, radi lakše prodaje, isečene na manje komade.
ID kontroliše i veliki deo iračke proizvodnje žita. UN su u oktobru procenile da zemlja koju drže daje čak 40 odsto iračke godišnje proizvodnje. Kao i u Siriji, islamisti nisu dirali državne službenike koji se bave žitom, radnike koji upravljaju silosima i mlinovima u zemlji koja je svojevremeno izgradila uspešan sistem subvencionisanja raspodele hrane.
Sasušivanje prihoda ID neće biti nimalo lak zadatak koji podrazumeva kombinaciju obaveštajnih podataka i sile. Posebna saradnja očekuje se od Turske kojoj saveznici iz NATO-a zameraju da nije dovoljno aktivna u presecanju švercerskih kanala na jugu zemlje.
Boško Jakšić
objavljeno: 01.03.2015.
.jpg)
