Izvor: Blic, 30.Avg.2016, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika već 30 godina kreće u rat s kim poželi. Sada su pred njom dva VELIKA ZALOGAJA
Početkom februara američki ministar obrane Ešton Karter, objašnjavajući zašto Pentagon traži od Kongresa 583 milijarde dolara za vojni budžet u fiskalnoj 2017. godini, prvi put je javno progovorio o novoj ratnoj strategiji SAD-a.
- Danas je razvoj bezbednosnih prilika u svetu dramatično različit od situacije sa kojom smo se suočavali u poslednjih 25 godina. Zbog toga moramo iz temelja da promenimo dosadašnju vojnu doktrinu i tome da prilagodimo naše vojne potencijale >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - izjavio je Karter.
Pročitajte još
Ta promena strategije je logična, objašnjavaju američki vojni stratezi, jer je od skoro Pentagon bio okupiran borbom protiv pobunjenika i ilegalnih vojnih jedinica, kao što su Talibani u Avganistanu, Islamska država u Iraku, Siriji, Libiji.
Sukobi koji lako izmiču kontroli
Nakon što je, međutim, Moskva podržala pobunjenike u Ukrajini, okupirala je poluostrvo Krim pa se vojno anagažovala u ratu u Siriji, a Peking započeo izgradnju pomorskih vojnih baza na veštačkim ostrvima u Južnokineskom moru, Pentagon je bio prisiljen, tvrde u Vađingtonu, da započne sa pripremama za vođenje konvencionalih ratova većih razmera, protiv Rusije i Kine.
Dosadašnja strateška fokusiranost na borbu protiv terorizma i diktatora, više nije dovoljna, pa je, smatra službeni Vašington, valja proširiti na razradu strategije za vođenja globalnih sukoba sa Kinom i Rusijom. A takvi sukobi mogu vrlo brzo da izmaknu kontroli i dovedu do atomskog rata.
Do kakvog je preokreta došlo najbolje ilustruje izjava generala Filipa Bridlova, vojnog zapovednika NATO-a, koji je objasnio da je pre tri godine u obaveštajnom odeljenju američke vojske za Rusiju radilo oko hiljadu stručnjaka, a danas ih je zaposleno već trinaest hiljada.
Važno je podgrevati atmosferu globalnih sukoba
Pentagon je, dakle, odlučio da se vrati strategiji koja je važila za vreme Hladnog rata, a to znači da se Rusiji i Kini mora nametnuti trka u naoružanju, koju oni ne mogu da prate ni vojno ni ekonomski. SAD, naime, ima vojni budžet veći od sedam najjačih vojnih sila zajedno. Dok će SAD u 2017. za vojne svrhe da potroši 587 milijardi dolara, Kina će da uloži u vojni budžet oko 145 milijardi dolara, Saudijska Arabija 81,45, Rusija oko 70, a Velika Britanija 60 milijardi dolara.
Super moćnom i uticajnom američkom vojno-industrijskom lobiju važno je da podgrevaju atmosferu globalnih sukoba i nesigurnosti, kako bi se što više novca iz državnog budžeta preusmeravalo u vojnu industriju. A to se poklapa sa nastojanjima Pentagona da nametne trku u naoružanju kako bi što više iscrplo ekonomskom krizom i sankcijama ozbiljno načeto rusku privredu. Ali, i prisilio Kinu da na štetu standarda građana jača svoje vojne potencijale što bi, nadaju se u Vašingtonu, moglo da dovede do nezadovoljstva i nemira u zemlji.
Puno oružja, a nema protivnika
Nakon završetka Drugog svetskog rata, kada je nastupilo razdoblje Hladnog rata, SAD su bile koncentrisane na mogući veliki sukob, pa i atomski rat sa Moskvom. Nakon propasti SSSR-a, kada je nestao najveći protivnik, Amerikanci su dobili otvorene ruke pa su počeli, bez ikakvih ograničenja, da se angažuju u ratovima srednjeg i manjeg intenziteta. Doduše, sa užasnim posledicama: strahovitim stradanjima stanovnika Bliskog Istoka i Avganistana. S obzirom na to da se u tim ratnim operacijama nisu direktno konfrontirali sa Rusijom i Kinom, nije bilo straha od eskalacije sukoba.
Pročitajte još
Nakon što se Rusija ozbiljno vojno angažovala u ratnim operacijama u Ukrajini i Siriji, pa čak koriste baze u Iranu za napade na položaje Islamske države, a Kina je pak krenula da zauzima strateške vojne pozicije u Južnokineskom moru, situacija se u odnosu između velikih sila iz temelja promenila.
Moskva i Peking direktno su se suprostavili američkoj vojnoj i političkoj dominaciji u svetu, pa je Vašington ostao potpuno zatečen takvom demonstracijom sile. Zasad nije našao pravi odgovor na te izazove.
Pripreme za rusku invaziju
Nova američka strategija prvo je počela da se realizuje u Evropi, preciznije, na ratom zahvaćenom području Ukrajine, na teritoriji Poljske te tri baltičke države, Litvanije, Letonije, Estonije. Tamo NATO pakt već duže vreme dovodi teško naoružanje, pojačava vojnu prisutnost na granici sa Rusijom pa kontinuirano održava vojne vežbe.
Tako je, primera radi, 5000 estonskih vojnika, uz pomoć vojnih formacija od oko hiljadu ljudi iz Letonije, Litvanije, Nemačke, Holandije i Portugala, nekoliko meseci je učestvovalo u manevrima kojima je bio cilj da se pripreme se za odbranu od moguće ruske invazije. U Letoniji je održana vežba sa više od hiljadu vojnika, dok je u Litvaniji 5000 vojnika demonstriralo bojevu spremnost u vežbi nazvanoj "Čelični vuk".
NATO-ova jedinica za brze intervencije
U junu je američka vojska vazdušnim mostom prebacila više hiljada padobranaca i pešaka u Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Sve te aktivnosti okrunjene su monumentalnom vežbom Anakonda u Poljskoj u kojoj je učestvovalo više od 31.000 pripadnika NATO pakta. Paralelno sa tom demonstracijom sile održana je i pomorska vežba BALTOPS 16, koja je simulirala ratne operacije u Baltičkom moru, u blizini Kaliningrada, ruske enklave između Poljske i Litvanije.
Na nedavnom samitu u Varšavi donesena je odluka o osnivanju jedinice NATO-a za brze intervencije od 4000 vojnika. Oni će biti raspoređeni u četiri bataljona, koji će biti stacioniran u Letoniji, Litvaniji, Estoniji i Poljskoj.
NATO je za program "European Reassurance Initiative" prošlih godina odvajao po 789 miliona dolara, ali već 2017. planiraju da ulože 3,4 milijarde dolara, a najviše tog novca koristiće se za razmeštanje motorizovanih oklopnih divizija na severu Evrope.
Putin planira 2000 vojnih vežbi
Rusi na takve aktivnosti NATO pakta, očekivano, nisu ostali dužni. Ruski ministar obrane Sergej Šojgu najavio je da će se u blizini granica s Litvanijom, Estonijom, Letonijom i Poljskom do kraja godine održati više od dve tishiljadeuće vojnih vežbi, a najveća će biti Kavkaz 2016. Koliko su to ozbiljnim manevri najbolje pokazuje podatak da je samo na jednim takvim vežbama učstvovalo više od 80.000 vojnika s 12.000 vozila.
Rat je od 2014. dio svakodnevice duž rusko-ukrajinske granice, gde su cela sela uništena u dvogodišnjem artiljerijskim sukobima. U Ukrajini je poginulo oko 10.000 ljudi, raseljeno ih je oko 1,7 miliona.
Zbog svega toga ne čudi što se u poslednje vreme reč rat odomaćila u Evropi. Postala je neizbežni deo retorike belgijskog premijera Čarlsa Majkla, nemačke kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Olanda, ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, ruskog predsednika Putina, pa čak i pape Franje.
- Nesigurnost je reč koju smo čuli mnogo puta, ali prava je reč za situaciju rat - izjavio je papa Franjo komentarišući ubistvo katoličkog sveštenika u Francuskoj, koga su pogubili pripadnici Islamske države.
Nakon decenija mira i napretka u Evropu stiže haos
Nakon poslednjeg terorističkog napada u Nici, francuski premijer je izjavio kako je njegova zemlja u ratu u inostranstvu, ali i kod kuće. Francuska učestvuje u ratnim operacijama u Iraku, Libiji i Siriji, ali i u nekoliko afričkih država, pa je zbog toga bila pogođena sa više užasnih terorističkih napada.
Sedam decenija mira u Evropi, ekonomskog i do sada neviđenog tehnološkog napretka, međusobne povezanosti i zavisnosti, multikulturalnosti, kolektivne odbrane i sigurnosti, urušilo se zastrašujućom brzinom.
Rat u Ukrajini, terorizam, ratne igre NATO pakta i Rusije, strah od ruske intervencije koji se nadvio nad Litvanijom, Letonijom, Estonijom, Poljskom, pretnja građanskim ratom u Turskoj, milioni izbeglica iz Avganistana, Libije, Sirije, Iraka, Afrike, izgradnja zidova i postavljanje bodljikavih žica širom evropskih granica kao i nezadrživi rast nacionalizama i rasne netrpeljivosti, u potpunosti su promenili političku kao i vojno-sigurnosnu situaciju u Evropi.
EU podređena američkim interesima
Pod pritiskom stvarnog ili veštački izazvanog straha od ruske agresije pa i brutalnih terorističkih napada islamskih terorista, EU se, bespomoćna i uplašena, u potpunosti podredila američkim političkim, vojnim i ekonomskim interesima. Premda su oni neretko u suprotnosti sa nacionalnim interesima dela članica EU.
Nedavno se situacija u Evropi dodatno zaoštrila: ruski ministar obrane Šojgu optužio je ukrajinske vlasti da su u terorističkom napadu na Krimu ubile dva ruska vojnika, što je odmah izazvalo rast napetosti između dve države. Ruske formacije raspoređene u područjima blizu ukrajinske granice, odmah su stavljene u stanje pripravnosti, a uz pogranične formacije su angažovane i vazdušne snage i vazdušne snage, Severna flota i padobranci. Uz već ranije sagrađeno novo vojno zapovedništvo u Voronježu, 150 kilometara udaljenom od poprišta sukoba, u novoizgrađene baze duž rusko-ukrajinske granice rapoređene su tri nove divizije sa po 10.000 vojnika. One su, tvrdi Šojgu, odgovor na osnivanje četiri bataljona NATO-a.
Zalihe hrane i vode
Samo ove godine u blizini rusko-ukrajinske granice Rusi su održali oko 300 vojnih vježbi. Takva vojna angažovanost opravdava se u Moskvi nastojanjem da se spreče novi upadi terorističkih grupa iz Ukrajine, ali i odgovorom na gomilanje trupa NATO pakta na njenim granicama.
Akli, u Vašingtonu su uvereni da Rusi stvaraju gvozdeni, neprobojni obruč oko Ukrajine kako bi u svakom trenutku mogli da izvrše invaziju na tu državu. Međutim toliko vojske na relativno malom prostoru nosi sa sobom rizike od slučajnih incidenata ili obračuna koji za tili čas mogu da eskaliraju u sukobe nepreviđenih razmera.
Ukrajina, koja je i pre najnovijeg porasta napetosti bila krajnje zabrinuta zbog povećane prisutnosti ruske vojske na svojim granicama, sada najavljuje novu moblizaciju. Zbog svega toga ne čudi što Nemačka donosi zakon po kome će građani morati da imaju zalihe hrane, lekova, vode za najmanje desetak dana, a istovremeno će se zdravstveni sistem pripremati za vanredne situacije. Kako što se gradi ili obnavlja infrastruktura za vojne formacije i jedinice za hitne intervencije.
Preterivanje zbog straha
Premda se to opravdava pripremama za nesreće većih razmjera, kao što su poplave, potresi, teroristički napadi, oni su ipak najvećim delom posledica zaoštravnja odnosa u Evropi i straha od Rusije. Poučeni groznim iskustvom iz istorije, Nemci, Poljaci, Česi, Slovaci, Letonci, Estonci, Litvanci ne mogu se osloboditi opterećenja Rusijom, ponekad u toj fobiji verovatno i preteruju, pa ne čudi što ih deo članica EU ne razume i ne podržava dovoljno.
Slično se ponaša i Finska: premda nije članica NATO saveza i Evropske unije, odlučila je, zbog straha od ruske invazije i novog izbegličkog talasa, da ojača vojnu saradnju sa SAD i NATO-om i da poveća konrolu na svojim granicama.
Po Evropi se dižu gvozdeni zidovi i ograde
I Švedska je odlučila da proširi saradnju sa NATO paktom: ustupiće svoju teritoriju za vežbe, povećaće intenzitet saradnju u vojnoj obuci i razmeni informacija, pojačaće kontrolu granica i zaoštriće kriterijume za dobijanje viza i azila.
Norveška je pak odlučila da izgradi gvozdenu ogradu na artičkoj granici sa Rusijom kako bi sprečila moguću najezdu izbeglica. Prošle godine u tu je državu je ilegalno ušlo oko 5500 izbeglica, uglavnom iz Sirije, ali mnogi sumnjaju da su bežanja samo izgovori, a da je pravi cilj da se Rusima da do znanja da je Oslo odlučno odupire eventualnoj agresiji.
Letonija i Estonija takođe podižu gvozdenu ogradu na granici sa Rusijom dugu gotovo 400 kilometara. Litvanija koja nema granicu sa Rusijom, sprovela je delomičnu mobilizaciju, kako bi mogla da učestvuje u zajedničkim vojnim vježbama sa Litvanijom i Letonijom.
Mađarska je pak odlučila da dovrši izgradnju ograde na granici sa Srbijom i Hrvatskom, a povećala je i broj graničnih policijskih patrola. Zbog toga je angažovala 3000 novih policajaca. pa ih sada u zemlji ima više od 47.000.
Turska – država problem unutar NATO saveza
- Granica se ne brani cvećem i plišanim životinjama, ona se može zaštiti samo ogradom, armijom i oružjem. I mi ćemo tako učiniti - zaključio je mađarski predsednik Viktor Orban.
Turska je nakon neuspelog pokušaja državnog udara zahladila odnose sa SAD i zatim se aktivno uključila u ratne operacije u Siriji. Zato se u toj zemlji više ne vodi samo građanski rat: na sirijskom tlu došlo je do direktnog sukoba niza država.
Iako je izgledalo da će doći do približavanja Moskve i Ankare nakon što je Rusija osudila tursku intervenciju u Siriji, ponovo je došlo do zahlađenja. Kada se tome dodaju vrlo napeti odnosi Ankare sa Vašingtonom i Briselom, onda više nema dvoumljenja da je i Turska postala, premda je članica NATO-a, ozbiljan politički i vojni problema za SAD, EU i Rusiju.
Permanentno vanredno stanje
Svi ti sukobi, vojne vežbe i pripreme za rat u Evropi pokazuju da se nove američke i ruske vojne strategije prvo počele da se suprotstavljaju u Evropi. Zbog toga što postoji istovremeno nekoliko kriznih žarišta, spor oko Ukrajine, teroristički napadi, izbeglička kriza, porast nacionalizma, izlazak Velik Britanije iz EU, nije teško uočiti da Evropa živi u nekoj vrsti permanentnog vanrednog stanja.
Jedina je ujeha da u vuropi apsolutno nikome ne odgovara rat. Rusija je ekonomski preslaba da bi mogla da finansira sukobe većih razmera i otvoriti nekoliko frontova. Jedostavno je nemoguće zamisliti da bi Moskva napala neku državu članicu NATO pakta. Istovremeno, rat u Evropi toliko bi unazadio ekonomski i politički upropastio članice EU i NATO pakta da će svaka država da učini sve da očuva mir i izbegne bilo kakve ozbiljnije konflikte sa Rusijom.
.jpg)
