Amerika izabrala promenu - Barak Obama predsednik  

Demokratski kandidat Barak Obama postaće novi predsednik SAD, nakon istorijskih izbora na kojima je pobedio republikanca Džona Mekejna. Širom Amerike slavlje traje, a projekcije rezultata pokazuju ubedljiv trijumf i otvaraju vrata 44. stanaru Bele kuće, prvom predsedniku afroameričkog porekla u 232 godine dugoj istoriji te zemlje. Senator Obama je oko pet časova po našem vremenu, kada su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << objavljene projekcije sa zapadne obale, probio magičnu cifru od 270 elektorskih glasova. Potpredsednik SAD biće Džo Bajden.

"Trebalo je dosta vremena, ali je večeras promena stigla u Ameriku. Put pred nama će biti dug, ići ćemo uz strmine. Nećemo stići gde želimo u narednoj godini, možda ni u celom mandatu, ali, Ameriko, nikada nisam imao više vere nego večeras, da ćemo tamo stići. Obećavam, kao narod, uspećemo. Ako i dalje postoji neko ko je sumnjao u to da je u Americi sve moguće, neko ko se pita da li je san naših očeva i dalje živ, ko još postavlja pitanja o našoj demokratiji, večeras je dobio odgovor. Dobio je odgovor od redova oko crkava i škola, od broja ljudi koji ova nacija nikada nije videla, od onih koji su čekali satima na glasanje, od onih koji su prvi put glasali. Oni su svi verovali da će ovaj put biti drugačiji. Odgovor su dali mladi i stari, demokrate i republikanci, bogati i siromašni, crni, beli, Azijati, Latinoamerikanci, Indijanci, gej, strejt, hendikepirani i nehendikepirani - Amerikanci koji su poslali poruku svetu da nikada nismo bili skup pojedinaca, niti skup plavih i crvenih država. Uvek smo bili i uvek ćemo biti Sjedinjene Američke Države", rekao je Barak Obama na početku svog govora u Grent Parku u Čikagu, gde je, prema procenama, bilo prisutno 240.000 ljudi.



Opširnije:

- profil Baraka Obame

- profil Džona Mekejna

- mapa elektorskih glasova

Trenutno stanje:

Obama: 349

Mekejn: 162

Potrebno je 270 od 538 elektorskih glasova za pobedu.

Projekcije trenutno pokazuju rezultat u korist Baraka Obame od 349 prema 162 elektorskih glasova i prednost od 52,3% prema 46,4% osvojenih glasova.

Prema očekivanjima, na samom startu sabiranja preliminarnih rezultata Mekejn je svojih prvih osam elektora osvojio u Kentakiju, dok je Obami pripao Vermont, sa svoja tri elektora.

Od tada su oči bile uprte prema nekoliko ključnih država, a Obama je odneo veliku pobedu u Pensilvaniji čime je i najavio trijumf. Usledila je žestoka borba u tradicionalno "crvenoj" Indijani, koja je jasno ukazivala na pobedu Obame na nacionalnom nivou. Demokrate su u toj državi uspele da "ispeglaju" brojeve u regijama u kojima su pre četiri godine gubili sa čak dvostrukom razlikom.

Slična stvar je i sa Ohajom, koji "tesno" pripada demokratama. Jedna od ključnih država nosi 20 elektorskih glasova, a bila je vitalna za pobede Džordža Buša 2000. i 2004. godine. Ni jedan republikanac nije postao predsednik, a da nije pobedio u Ohaju.

"Sada nam treba čudo", navela je reči Mekejna američka televizijska mreža CBS, nakon Obaminih pobeda u Ohaju, Nju Meksiku i Ajovi, koji su 2004. godine bili ključni za Bušov reizbor.

Kada je Obamina pobeda bila i proglašena, Mekejn je iz svog izbornog štaba u Finiksu, Arizoni rekao:

"Prijatelji, stigli smo do kraja dugog puta. Narod Amerike je jasno izabrao svog predsednika. Nedavno sam zvao senatora Obamu da mu čestitam na izboru za presdednika zemlje koju obojica volimo. Ovo je istorijski momenat i prepoznajem značaj za afroamerikance. Obama je postigao veliku stvar za sebe i svoju zemlju. On i ja smo dugo raspravljali o našim razlikama. Mnoge od njih ostaju, ali večeras mu se zaklinjem da ću ga pratiti u svim izazovima koji nam predstoje u ovim teškim vremenima. Pozivam sve Amerikance da mi se pridruže, ne samo u čestitkama, već u podršci novom predsedniku koji će nas voditi u zajedničkom putu ka prosperitetu i očuvanju vrednosti najveće nacije na svetu."

Mekejn je saopštio i da je nazvao Obamu, a američki mediji javljaju da je to uradio i Džordž Buš, koji je rekao: "Čestitam, ovo je sjajno veče za vas i suprugu. Obećavam da će smena biti glatka. Pred vama je veliko životno putovanje. Čestitam i uživajte."

Izbori u brojkama

215 miliona birača registrovano je na izborima u SAD 2004.

160 miliona birača je očekivani odziv na ovim izborima

538 elektora ima Elektorski koledž, telo koje bira predsednika na osnovu glasova birača

270 elektorskih glasova potrebno je za pobedu

435 članova Predstavničkog doma bira se paralelno sa predsedničkim izborima

35 od 100 senatora bira se paralelno sa predsedničkim izborima

Troškovi kampanja

1996. – 478 miliona dolara

2000. – 649 miliona dolara

2004. – 1,016 milijardi dolara

2008. - 2,524 milijardi dolara

Obama 1,6 milijardi dolara,

Mekejn 924 miliona dolara

Trenutne projekcije pokazuju da će demokrate odneti pobedu u Ilionisu, Vermontu, Nju Džersiju, Konektikatu, Vašingtonu, Oregonu, Kaliforniji, Indijani, Ajovi, Ohaju, Masačusetsu, Pensilvaniji, Merilendu, Delaveru, Vašingtonu DC, Mejnu, Roud Ajlendu, Floridi, Minesoti, Viskonsinu, Mičigenu, Njujorku, Nju Meksiku, Havajima, Nevadi, Nju Hempširu, Koloradu i Virdžiniji, koja nije bila obojena u plavo još od 1964. godine.

Preliminarni rezultati pokazuju i da će republikanci odneti pobedu u Južnoj Karolini, Kentakiju, Teksasu, Arizoni, Tenesiju, Arkanzasu, Alabami, Montani, Aljaski, Juti, Vajomingu, Severnoj i Južnoj Dakoti, Misisipiju, Nebraski, Kanzasu, Ajdahu, Luizijani, Zapadnoj Virdžiniji, Džordžiji i Oklahomi.

Tradicionalna uporišta demokrata su države istočne i zapadne obale. Republikancima tradicionalno pripadaju Srednji Zapad, ruralna područja i jug, izuzev Floride.

Među državama koje se smatraju odlučujućim za pobedu su Florida, Ohajo, Indijana, Virdžinija, Misuri, Nevada, Pensilvanija, Novi Meksiko i Severna Karolina. U Indijani i Virdžiniji su republikanci od 1964. pobeđivali na izborima za predsednika. Amerikanci na glasanje čekali i po šest sati

Prvi put u istoriji SAD su snage odmerila dva aktivna senatora na po mnogo čemu istorijskim predsedničkim izborima za koje se procenjuje da mogu promeniti i Ameriku i svet. Toga su bili najsvesniji sami birači, koji su u Njujorku formirali redove još u četiri ujutru, a u Misuriju i Detroitu strpljivo stajali ispred biračkih mesta i po šest sati. U Majamiju se ispred birališta čekalo dva i po sata, na Menhetnu četiri sata.

Neviđeni prizori dugačkih redova ispred biračkih mesta zabeleženi su u državama koje su odlučujuće za izbor novog predsednika SAD, kao što su Pensilvanija, Ohajo i Virdžinija.

Pošto je više od 29 miliona Amerikanaca u 30 saveznih država do juče već glasalo na prevremenim izborima, čekajući i po šest sati u redovima, ukupna očekivana izlaznost je između 130 i 140 miliona birača, naspram 123,5 miliona, koliko se odazvalo na prethodne izbore 2004. Prema nezvaničnim podacima sa biračkih mesta, 72 odsto građana SAD koji su po prvi put iskoristili svoje biračko pravo opredelilo se za Baraka Obamu.

Velika izlaznost, prema svim predizbornim anketama, išla je u prilog demokratskom kandidatu, koji je sa suprugom Mišel glasao juče u pola osam ujutro u Čikagu. Demokratski kandidat je posle glasanja kazao da je „primetio da je Mišel trebalo dosta vremena da glasa", pa je zbog toga „morao da proveri kome je dala glas". Džon Mekejn je sa suprugom Sindi glasao u devet ujutru na biračkom mestu u Feniksu. Kandidat republikanaca je biračko mesto napustio uz ovacije okupljenih pristalica, a umesto komentara pokazao je bedž na kojem je pisalo „Ja sam glasao danas". Na poslednjem mitingu koji je juče održao u gradu Grend Džankšn u Koloradu, Mekejn je pozvao pristalice da „povedu i komšije na glasanje, da ih vuku tamo ako treba".

Oba kandidata za predsednika ranije su objavili da bi se, u slučaju da izgube na izborima, vratili u Senat. Obama je izrazio spremnost da bude „samo još jedan, doduše vrlo istaknut, pešadinac” u demokratskoj većini u Senatu. Ni senatoru iz Arizone u slučaju poraza, ne preostaje ništa drugo nego da se takođe vrati na staro radno mesto.

Zbog problema na izborima 2004. godine, kada je republikanac Džordž Buš pobedio demokratu Ala Gora prebrojavanjem svakog pojedinačnog glasa, ovoga puta pooštrena je kontrola glasanja, širom zemlje uvedena su dodatna izborna mesta i instalirano više tač-skrin aparata za glasanje. Međutim, i pored toga su zabeležene nepravilnosti koje su rezultat velikog odziva birača, a posmatrači iz „Koalicije za zaštitu izbora" primili su oko 50.000 pritužbi građana na izborni proces. Kvarovi glasačkih mašina obeležili su početak glasanja u Pensilvaniji, Ohaju i Virdžiniji, zbog čega su pojedine izborne komisije prešle na klasične biračke listiće. Na jednom od izbornih mesta u gradu Atlanta u saveznoj državi Džordžija već posle dva sata nestalo je biračkih listića.

Ceo svet pažljivo je pratio izbore u SAD, između ostalog i narod u Keniji u selu Kogelo odakle je rodom Obamin otac. Žitelji sela su se molili za uspeh Obame na izborima, kao i za njegovu baku po majci koja je preminula na Havajima 24 sata pre izbora.

Izbori za predsednika Amerike se budno praćeni i u Beogradu

Glavni zadaci za budućeg predsednika

Ekonomski oporavak je tema broj jedan za sledećeg predsednika SAD. Među drugim prioritetima su rat protiv terorizma i Al Kaide, Avganistan, Irak, Iran, odnosi sa Rusijom, mir na Bliskom istoku, ali i poboljšanje imidža SAD u svetu, odnosi sa Kinom, situacija u Severnoj Koreji i klimatske promene.

Američki izbori su budno praćeni i u Beogradu. Vuk Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova naveo je da su ovi izbori istorijski. On je izjavio da „Srbija kao i ceo svet očekuje velike promene u politici američke administracije posle predsedničkih izbora”.

Svi sagovornici „Blica" koji su prisustvovali Američkoj izbornoj noći u Medija centru koju je organizovala Ambasada SAD u Beogradu, ocenili su da su posle ovih izbora promene u SAD neminovne, ma ko da pobedi. Dženifer Braš, zamenica ambasadora SAD, izjavila je da će Amerika dobiti „ili prvog crnog predsednika, ili prvu ženu potpredsednika".

„Što se tiče Srbije neće biti većih promena, pre svega kad je reč o stavu prema Kosovu, jer su se obojica kandidata izjasnila u podršku nezavisnosti”, napomenula je Brašova.

Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je Obami pobedu na izborima za predsednika SAD.

"Vašim izborom stvoreni su uslovi za otvaranje nove stranice u dugoj istoriji odnosa Srbije i SAD tokom koje smo u najvećem delu bili saveznici i prijatelji", navodi se u čestitki predsednika Srbije.

Tadić je naveo da se nada da će nova američka politika imati više razumevanja za Srbiju koja svoje legitimne interese brani na miroljubiv i diplomatski način.

Barak Obama predsednik Beograda

Novinari i zvanice koje su u beogradskom Medija centru prisustvovali Američkoj izbornoj noći, izabrali su na fiktivnim izborima Baraka Obamu za predsednika.

„Barak Obama je večeras postao predsednik Beograda. Izvinjavam se gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu. Beograd je kao i uvek primer koji treba slediti”, rekao je Kameron Manter, ambasador SAD u Srbiji.

U Medija centru je 313 zvanica glasalo za Obamu, a 43 za Mekejna. Ambasador je rekao da ga je Američka izborna noć uverila da je interesovanje za američku politiku ogromno.

„To nas je podsetilo na veliku odovornost koju imamo u svetu”, dodao je Manter i ponovio da ne treba očekivati promenu politike SAD na Balkanu, ma ko da pobedi.

Američkoj izbornoj noći prisustvovali su prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, guverner Radovan Jelašić, ministarka finansija Dijana Dragutinović, lider LSV Nenad Čanak, Dragoljub Mićunović, visoki funkcioner DS i mnogi drugi. Pravi izbori su praćeni na video bimovima na kojima je prenošeno nekoliko kanala uključujući CNN i RTS.

Džordž Buš, odlazeći američki predsednik, do kraja glasanja za novog šefa Bele kuće držao se podalje od javnosti. Buš je večerao sa suprugom u ličnim odajama Bele kuće, a potom pratio rezultate izbora. Dejna Perino, Bušova portparolka, je njegovo „skrivanje" od medija poslednjih dana objašnjavala prezauzetošću aktuelnom finansijskom krizom, ratom u Gruziji i uraganima. Perinova je ipak priznala da je Mekejn bio preokupiran time da ga ljudi ne povezuju sa aktuelnim predsednikom koji probija rekorde po nepopularnosti.

Američki predsednički izbori povoljno su uticali juče i na svetske berze na kojima je porasla vrednost akcija. Na svetskom nivou tako visoka vrednost akcija nije zabeležena u dve poslednje nedelje, a na američkoj berzi vrednost glavnih berzanskih indeksa porasla je za dva odsto.

Demokrate povećale prednost u oba doma Kongresa

Na izborima za američki Kongres koji su održani istvremeno sa predsedničkim, Demokratska stranka je povećala svoje vođstvo u oba doma i potisnula republikance, ali ipak ne u meri u kojoj je to očekivano. Povećanjem kontrole nad američkim Kongresom demokrate su u poziciji da brzo sprovode ambiciozni plan novoizabranog predsednika kada novi saziv počne zasedanje u januaru.

Ovo je prvi put od 1992. godine, od kada je Bil Klinton izabran za predsednika, da demokrate imaju i većinu u oba doma Kongresa. Demokrate, koje su pre izbora kontrolisali Predstavnički dom Kongresa sa 235 prema 199, plus jedno upražnjeno mesto, prema preliminarlnim rezultatima povećaće većinu za još 20 mesta, što je nešto manje nego što su ranije analitičari predviđali.

U Senatu, demokrate su osvojile najmanje pet novih mesta i sada imaju 56 mesta. Nadaju se da će do prebrojavanja konačnih rezultata možda osvojiti još neko mesto. To je ipak nešto manje od 60 mandata potrebnih da se prilikom izglasavanja zakona mogu prevazići proceduralne prepreke u Senatu koji broji 100 delegata.

Obama vodi po kladionicama

Lavovi:

Obama: kvota 1,07

Mekejn: kvota 7,00

Vilijem Hil:

Obama: kvota 1,07

Mekkejn: kvota 7,5

Na jedan dolar uložen na pobedu Obame u slučaju pobede demokratskog kandidata, kladilac će dobiti sedam centi, dok bi oni koji se klade na Mekejna ukoliko republikanac pobedi dobili sedam puta veći iznos od svote koju su uložili. (U pitanju je konačan pobednik posle sabiranja elektorskih glasova).

Irska kladionica "Padi Pauer" počela je sa isplatama listića na kojima je tipovana Obamina pobeda več posle poslednje, treće predsedničke debate. Najveći isplata na pobedu demokratskog kandidata iznosi 150.000 evra (uloženo 100.000). Irskoj firmi ovo nije prvi put da vrši isplatu pre nego što se objave zvanični rezultati, zbog čega se već jednom izblamirala kada je isplatila tikete koji su tipovali na prolaz irskog referenduma o "Lisabonskom ugovoru", a on je propao. A. A.



Tehnika glasanja

Pobednika na izborima za američkog predsednika ne odlučuje apsolutni broj glasova birača koji se izjašnjavaju, već broj glasova elektora u tzv. Elektorskom odnosno Izbornom koledžu.

Amerikanci zapravo u svakoj od saveznih država za datog kandidata biraju elektore, koji 15. decembra glasaju u njihovo ime. Svaka država daje broj elektora u skladu s brojem stanovnika, a kada kandidat osvoji većinu glasova građana u državi, on automatski može da računa na sve elektore koje ta država daje u Izborni koledž. Teorijski, elektori bi mogli da glasaju po svom nahođenju, ali u praksi to čine u skladu sa izraženom voljom građana. Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji osvoji najmanje 270 elektorskih glasova.

Karta za Obamin postizborni miting za "automobil u voznom stanju"

Karte za postizborni miting Baraka Obame u parku Grent u Čikagu prodavane su juče za stotine dolara putem interneta. Pošto je svaka od 65.000 karata važila za dve osobe, Sem Kuper, jedan od srećnih vlasnika, ponudio je da za pratioca uzme osobu koja bi njegovom sinu poklonila "stari automobil u voznom stanju".

"Imam sina tinejdžera kojem ću uskoro da treba auto, ukoliko imate neki koji je u voznom stanju i nije potpuno raspadnut, možemo da se dogovorimo", naveo je Kuper na sajtu "Krejglist" i dodao da je odbio "neke veoma ljubazne ponude za seks" u zamenu za kartu.

Obamine suze

Barak Obama nije mogao da suzdrži suze kada su mu prekjuče saopštili da je njegova baka po majci, koja je imala važnu ulogu u njegovom životu, umrla od raka 24 časa pre izbora. Medlin Danham (86), zbog koje je demokrata nedavno prekinuo izbornu trku na dva dana da bi je obišao na Havajima, umrla je u nedelju uveče. Tužna vest Obamu je zatekla u Džeksonvilu, na Floridi, ali je on nastavio planiranu završnicu kampanje. U zajedničkom saopštenju povodom bakine smrti Obama i njegova sestra Maja Soetoro Ng naveli su da je ona bila "oslonac porodice, žena izuzetnih dostignuća i snage".

Medlin Danham je bila među više od 29 miliona Amerikanaca koji su svoj glas za predsednika dali ranije. Njen glas će biti uvažen.

Glasačke mašine same menjale glasove?

Tokom prevremenog glasanja koje je trajalo prethodnih dana, u državama Zapadna Virdžinija i Severna Karolina otkriveno je da su glasačke mašine iz neobjašnjivih razloga same menjale izabranu predsedničku opciju. Takav scenario "predviđen" je, inače, u epizodi crtane serije "Simpsonovi" koja je emitovana nekoliko dana pre izbora. Kvarovi glasačkih mašina obeležili su i početak glasanja u ključnim državama Pensilvaniji i Ohaju. Probleme na mnogim izbornim mestima na istočnoj obali SAD izazvala je i činjenica da se komisije za sprovođenje glasanja nisu dobro pripremile za povećani broj glasača u odnosu na prethodne izbore.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar