Izvor: BalkanRock.com, 27.Sep.2015, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta muzičari slušaju: Dario Kostić (All the Arms We Need, Nebo je crveno, The Valley)
Dario Kostić, gitarista benda All the Arms We Need, basista benda Nebo je crveno i vokal benda The Valley, ujedno i organizator koncerata u Subotici (Hard Booking, Festival Omladina) pronašao je vremena i za naš portal izabrao pet albuma koji su najviše uticali na njega i njegovo stvaralaštvo.
“Ono što me inspirisalo i navelo da slušam muziku i da se bavim njom jeste samo detinjstvo, odrastanje u blokovima, ratne godine devedesetih, a pogotovo 1999. godina je bila presudna, >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << jer se tada bombardovanjem naše države pojavljuje sasvim nov talas muzike koji je jako uticao na moj kraj i moju ekipu”, kaže Dario.
Korn – Follow the Leader (1998)
1999. godina, bombe padaju na našu državu, a ja igrom slučaja uključim tv i ugledam spot za legendarnu numeru “Freak on the leash”. Toliko sam bio oduševljen što je muzika toliko masna bila, što su neki čupavi sa dredovima skakali, što je Džonatan i pevao i derao se i radio bit box da sam u tom trenutku rekao “ovo mi se svidja!”, ovo je bend koji će me pratiti ceo život. Da napomenem 1999. sam imao 11 godina. I dan danas mi je Korn i stariji albumi u plej listama i mogu slobodno reći da su neprevaziđeni. Novije albume ne podržavam kada su oni u pitanju.
Seplutura – Chaos A.D. (1993)
Iako sam malo zakasnio sa ovim bendom, imao sam tu sreću da je ekipa iz naselja uveliko slušala tresh metal, a pogotovo Sepulturu. Max Cavalera je Bog graula, kojeg i dan danas veličam. Brutalni rifovi me i dan danas inspirišu i verovatno nikad neće zamreti.
Eyesburn – Fool Control (2000)
Nekako prirodnim tokom je išlo i, posle Korna i Sepulture, naravno da me je zanimalo šta se dešavalo na domaćoj sceni. Da napomenem nezaboravni koncert u Subotici u klubu Nepker, gde su subotičke snage Neverhood i Eyesburn razduvali naše mlade i zelene mozgove. Čini mi se da to beše 2000. ili 2001. godine. Tu je i počela era odlaska na lokalne svirke i podržavanje domaćih bendova, a sam Eyesburn je nešto što smo disali tokom tih godina. Slična priča iz kraja, iz blokova, mešavina regea i hc-a me i danas inspiriše.
Machine Head – Burn My Eyes (1994)
E, a ovaj bend dolazi tek kasnije, kad su mi ga neki metalci stariji preporučili. Pesma “Davidian”, koju sam prvu čuo mi je raznela mozak! Tu sam se i neposredno počeo baviti sviranjem i odmah sam počeo da kradem fore sa ovog albuma, koje i dan danas koristim. Muzički, gitarski, ritmički i vokalno nenadjebiv album. Slobodno mogu reći 666!
Suicide silence – No Time to Bleed (2009)
Iako sam do ovih godina već svirao velike koncerte, imao par izdanja sa bendovima, nekako mi je ovaj sastav pomerio granice. Što bi rekao jedan moj ortak, ovo je jedan od retkih novijih bendova koji pomeraju bulje. Imali smo tu čast da sviramo sa njima i mogu vam reći da sam i dalje pod uticajem. Mogu slobodno reći moderni i žešći Korn.
Pogledaj vesti o: Subotica
.jpg)
