Izvor: Telegraf.rs, 22.Feb.2017, 14:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se jedna laž ponavlja dugo, narod počinje da veruje: Ovako je govorio Danilo Kiš (VIDEO)
Na današnji dan 22. februara 1935. godine u Subotici je rođen naš veliki pisac, moderni klasik srpske književnosti Danilo Kiš.
Otac mu je bio mađarski Jevrej, majka Srpkinja iz Crne Gore. Imao je živopisno, ali dosta teško detinjstvo.
Živeo je u Novom Sadu, Mađarskoj, a nakon odvođenja njegovog oca u Aušvic, s majkom je posredstvom Crvenog krsta prebačen u Crnu goru na Cetinje.
Na Filozofskom fakultetu u Beogradu, diplomirao je 1958. godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs <<
Skoro 20 godina je proveo u braku s Mirjanom Miočinović, a nakon razvoda živeo je sa Paskal Depeš sve do svoje smrti.
Bio je poznati srpski pesnik, pripovdač, dramski pisac, prevodilac, sklon bizarnostima u svojim prevodima, specifičan, prepoznatljiv.
Napisao je romane "Bašta Pepeo", "Peščanik" i zbirku pripovedaka "Rani jadi".
U njegovom pisanju osetilo se nedostajanje oca. S Ranim Jadima je pokušao da oživi sećanje na oca i spozna probleme tužnog i teškog odrastanja.
- "Rani jadi" su lirski. Priče su sačinjene od prizora iz mojeg detinjstva, slika koje nisu mogle da nađu mesto u romanu Bašta, pepeo. Svaka priča je gotovo pesma u prozi. Rani jadi su kratke priče, svet viđen očima deteta - Danilo Kiš (1984).
Foto: Wikipedia/Materialscientist
Autor je zbirke priča "Grobnica za Borisa Davidoviča", "Enciklopedija mrtvih", za koju je dobio Andrićevu nagradu 1983. godine, a 1986. godine nagradu Skender Kulenović.
Prevodio je sa francuskog, ruskog, mađarskog, a jedini prevod sa nemačkog je Geteova pesma Vilinski kralj.
- Ko jaše kroz vetar ogrnut tminom, to je otac sa svojim sinom - prevodi Kiš.
Mada već poodmaklo bolestan, Kiš je prevod Geteove pesme shvatio kao novi izazov smrti i kao diskretan znak prijateljima.
Prevod se može čitati kao pismo ocu u kome ga Kiš obaveštava da će uskoro doći k njemu.
U pesmi bez naslova Marine Cvetajeve, Kiš prijatelje (Brastveni zbore!) obaveštava da odlazi u "golem spokoj... u mir mahovina, sa ove strane dana".
Foto: Tanjug/AP
Kiš je u svojim prepevima u stvari prevodio sopstvenu smrt.
Nakon duže bolesti, umro je u Parizu 1989. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.
Pročitajte neke od njegovih citata:
- Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole.
- Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši.
- Nacionalizam je, pre svega paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja.
- Istoriju pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt.
Foto: Pixbay
- Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.
- Za nesmetan rad duha potrebna je savršena samoća, inače će duh pasti pod pogubni uticaj tuđeg duha, a da toga možda i neće biti svestan.
- Pisac treba da nas uveri da zna više od ostalih, a da uprkos tome, sumnja više od svih.
- Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnost.
- Kad se jedna laž ponavlja dugo, narod počinje da veruje.
(Telegraf.rs)
Pogledaj vesti o: Subotica
.jpg)
