TV B92 protiv Vimbldona  

Istina je očigledna i mora se priznati. Civilizacija je svojstvena njima – na primer, napaljenoj seljačini Berluskoniju, estradnoj kič zvezdi Sarkoziju, zastrašujućoj braći Kačinjski kao pobegloj iz neke ilustracije De Sadovih knjiga, na izborima vrlo uspešnoj britanskoj nacionalnoj partiji, pripadnicima mađarskog Jobika, danskim (sećate se, Danska – tamo gde žive najsrećniji ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << na svetu) desnim ekstremistima koji su osvojili skoro 15% glasova, austrijskim i švedskim antiimigrantistima, holandskoj Stranci slobode sa plavušanom, nacistom i mogućim budućim holandskim premijerom Gertom Vildersom na čelu

Šta bi bilo da je Hitler imao dobrog nastavnika crtanja?

Šta bi bilo da Hitler nije upoznao Vajningerovo delo, ili Vagnerovo?

Šta bi bilo da Hajdeger nije, u jednom trenutku, poverovao Hitleru, da Gotfrid Ben nije bio u službi nacista, da Ezra Paund nije poludeo za fašizmom.

Šta bi bilo da se Hitler nije ubio?

Šta bi bilo da se Staljinova Nadežda nije upucala, da Sloba nije upoznao Miru itd. itd?

I pored svesti o besmislenosti svih glupih ŠBBKBB pitanja, ipak ću, igre radi, da postavim još jedno: šta bi bilo kad bi bilo da su, demokratskim putem, tokom tridesetih godina dvadesetog veka, u svakoj zemlji tadašnje Evrope, značajan procenat poslanika u parlamentima osvojile stranke kakva je bila nemačka nacionalsocijalistička partija, i da su se vlasti, makar i delimične, dokopale ličnosti kakva je bila Adolf Hitler? Naglašavam, demokratskim putem.

Sve bi bilo u redu – prošapta podsvest mnogih. Zavladala bi opšta harmonija izazvana ravnomernom i poštenom geopolitičkom raspodelom superiornosti po kontinentu.

Sve stare evropske nacije bi se dogovorile da isteraju svoje Jevreje, Cigane, muslimane, strance uopšte, pedere, invalide, narkomane... već u zavisnosti od toga koja od navedenih grupacija najviše zagađuje savršenu krvnu sliku i društveno-kulturno blaženstvo koje od pomenutih starih nacija.

Zatim bi se granice takve Evrope zatvorile, i svako ko pokuša da uđe u ovaj rajski predeo zemaljskim putem, biće zaustavljen svim legitimnim sredstvima (legitimna su ona oko kojih se dogovorimo), a ako se neko usudi da proviri u edenski vrt prosvećenih i prosvetljenih, pošavši putem morskim, ta će se silna voda za njega u Letu, hadsku reku zaborava premetnuti (da ne pominjemo drugu mogućnost – da se u Crnu Reku uz blagoslov Sinoda preobrati).

Šta će, pitate se, raditi stanovnici takve Evrope. Ti prepodobni serafimi će prosto uživati u urođenom im slobodarstvu, u prirodnom pravu na mercedese i autoputeve, na blagostanje i ornamentalni, dekorativno shvaćen multikulturalizam (jer će i dalje poneka džamija provirivati iz amsterdamskog pejzaža, poneka će zabuljena devojka prošpartati po Marianhilfeštrase, poneki će Rom koji sebe još uvek kao Srbina doživljava i dalje pomalo da uznemirava javnost puštajući gđu Sovrlić po Frankfurtu, kol'ko da se začini, ali ne daj bože da se neko od njih aktivno uključi u društveni život, ili da zahvati kašikom od ekonomskog šnea više no što se predviđa).

Istina je očigledna i mora se priznati. Civilizacija je svojstvena njima – na primer, napaljenoj seljačini Berluskoniju, estradnoj kič zvezdi Sarkoziju, zastrašujućoj braći Kačinjski kao pobegloj iz neke ilustracije De Sadovih knjiga, na izborima vrlo uspešnoj britanskoj nacionalnoj partiji, pripadnicima mađarskog Jobika, danskim (sećate se, Danska – tamo gde žive najsrećniji ljudi na svetu) desnim ekstremistima koji su osvojili skoro 15% glasova, austrijskim i švedskim antiimigrantistima, holandskoj Stranci slobode (čuj slobode) sa plavušanom, nacistom i mogućim budućim holandskim premijerom Gertom Vildersom na čelu.

Tipičan predstavnik civilizovane Evrope: Geert Wilders, predsedednik holandske Stranke slobode

Photo: EPA/JENS NOERGAARD LARSEN

Sve će biti u redu. Opšte razumevanje. Nacista je mio, koje nacije bio. Širom kontinenta na izborima za evropski parlament pobedile su tzv. desne stranke, što umerene, što malo manje umerene, stranke čija se osnovna ideja zasniva na ideji ekskluzivnosti i drugosti. Oni kažu, ili bar misle: mi smo oni koji jesu, ostali su drugost – Arapi, Rusi, balkanci, crni Afrikanci, ovi, oni... šta god. Mi uživamo u prednostima razvijene privrede i civilizacije jer je civilizacija naša, ne njihova, jer je to u našoj krvi, ali ne i u njihovoj, jer jednostavno rečeno, mi i oni nismo isto. Ipak, i pored svih njihovih prljavština, ciganašenja, terorizama, lopovluka, mi njih poštujemo. Samo, nije baš slučajno što mi jesmo, a oni nisu rođeni u Evropi. To je prirodna selekcija.

A vi, luzeri koji ste izabrali siromaštvo što vam je oduzelo svaku šansu u životu i što ste spremni da rizikujete svoje bedne živote za samo jednu šansu u nekom boljem svetu, prvo se pripremite za civilizaciju ako hoćete unutra. Naravno, većina vas će u naš svet doći nepripremljena za njega. Nastavićete da živite po svojim „običajima“ – običajima siromašnih koji žive u diktaturi, običajima onih kojima nije dostupa razvijena kultura, već od rođenja žive sa ritualima, koliko god ti rituali bili glupi. Nastavićete da živite onako kako znate i umete, i neće vam biti sjajno u svetu koji ne prihavatate. Kukaćete i žalićete se, ali to vam ipak neće smetati da uzimate naše poslove i da tamo donosite svoje smradove.

Zašto ste oupšte dolazili?

Došli su, prijatelju moj ekskluzivistički, jer će možda njihova deca moći da podnesu civilizaciju – jer civilizacija nikom nije svojstvena. Svako mora da je nauči. Jer svakom treba šansa. Ne poklon, šansa.

Venčavaj, Racingeru evropske nacionaliste kad se, da parafraziram jednog domaćeg poetu laureatisa, i pamet glupog sa strahom pametnog venčala, pa caruje. Evropo, jebem ti!

0 0

Dodajte komentar