Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jan.2015, 10:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slatkiši "hrane" karijes

Vrsta hrane i način na koji jedemo znatno utiču na zdravlje usta i zuba. Naši daleki preci imali su izrazito razvijene vilice, jače zube, čak i više zuba nego mi. Tada karijesa, jednog od najčešćih oboljenja danas, praktično nije bilo, jer se koristila prirodna, nepripremljena hrana.

Sada jedemo visokorafinisanu, prerađenu i koncentrovanu hranu, meku i neabrazivnu, a sve to stvara pogodne uslove za razvoj mikroorganizama i oboljenja tvrdih zubnih tkiva i potpornog aparata >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zuba, odnosno karijesa i parodontopatije.

Po zube je bezbedna ona hrana koja u roku od pola sata nakon unošenja ne smanjuje kiselost, odnosno pH vrednost plaka, pljuvačke, ili čiste površine zuba ispod 5,7.

Za oralno zdravlje važna je frekvencija unošenja hrane, zatim njene fizičke osobine, kao i veličina zalogaja. Ako često jedemo slatko, površina zuba nam je duže izložena dejstvu kiselina. Period demineralizacije duži je od remineralizacije, a to može da uzrokuje karijes. Učestalost unošenja šećera zapravo je važnija za nastanak karijesa od vrste i ukupne količine unetih šećera.

Inače, tvrda hrana se kratko zadržava u ustima, pa je njena kariogenost manja, za razliku od lepljive hrane, koja duže ostaje na zubima, pa stvara podlogu za nastanak karijesa, upozoravaju zubni lekari.

Kada je reč o veličini zalogaja, preveliki zalogaji – zbog neprirodnih pokreta u zglobu – mogu da dovedu do oštećenja viličnog zgloba, pa i do bolova u predelu lica i problema prilikom otvaranja usta.

Za očuvanje zdravlja zuba preporučuje se ishrana bogata voćem, posebno jabukama i svežim povrćem, naročito šargarepom, kao i izbegavanje velikih količina slatkiša, voćnih sokova i cigareta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...