Izvor: RTS, 23.Nov.2014, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja trka
Posle 254 dana od uzbudljivog starta u Melburnu, došlo je vreme da spustimo zavesu na još jednu sezonu Formule 1. Iščekivana kao retko koja, ova godina trkanja je samo delimično ispunila poslovično visoka očekivanja razmaženih zaljubljenika u čudnu kombinaciju sporta, zabave i biznisa, pa ćemo i ovaj put, kao puno puta ranije, na zimsku pauzu otići maštajući kako će „sledeća sezona“ biti ona prava.
Međutim, ne samo zbog toga što je termin „sledeća sezona" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zahvaljujući jednom drugom sportu odavno izašao na loš glas, već prevashodno što nas u Abu Dabiju očekuje još mnogo pitanja koja čekaju na odgovor, hajdemo na veštačko ostrvo Jas, gde će ovog vikenda mnogi timovi i vozači doživeti, po mnogo čemu, svoju - poslednju trku.
Nemački vozač Formule 1 Niko Rozberg osvojio je pol poziciju za odlučujuću Veliku nagradu Abu Dabija koja se u nedelju vozi za titulu. Uz Rozberga, iz prvog reda startovaće njegov kolega iz Mercedesa, viodeći u šampionatu Britanac Luis Hamilton.
Vozači Vilijamsa Valteri Botas i Felipe Masa krenuće iz drugog reda.
Ove nedelje je konačno otkrivena i najlošije čuvana tajna u istoriji Formule 1 - Fernando Alonso posle pet čudnih godina napušta Ferari, a na njegovo mesto stiže Sebastijan Fetel. Fernando je o odlasku iz Maranela počeo da razmišlja još prošle godine, nezadovoljan nekonkurentnim automobilom i izostankom prilike da se bori za svoju treću titulu. Kada se podvuče crta, tokom pet sezona Alonso je Skuderiji doneo samo 11 pobeda, ali je uprkos tome tri puta završavao kao vicešampion, od toga dva puta se za titulu boreći i u poslednjoj trci sezone. Oportunista kakvog Formula 1 nije videla od penzionisanja Alana Prosta, Španac je tokom (neuspešnih) godina u Ferariju za svoju reputaciju uradio više nego tokom dve šampionske godine u Renou, a načinom na koji je ove sezone „oduvao" svog klupskog kolegu i verovatno najomiljenijeg vozača na ovim prostorima (ako je dozvoljeno - i dugogodišnjeg favorita moje neznatnosti) je na brutalan način i najvećim skepticima pokazao ko je najkompletniji vozač današnjice.
Novi Ferarijev šef, Marko Matijači, je suočen sa situacijom da ima razočaranog i nesrećnog lidera tima povukao, za njega, jedini mogući potez - prihvatio je raskid ugovora koji je Alonsa vezivao za italijansku ekipu još pune dve godine u korist dovođenja mlađeg a opet proverenog, iskusnog i motivisanog vozača, koji je pritom spreman da se timu obaveže na duži vremenski period. Za Fetela je prelazak u Ferari jedan od onih obaveznih koraka koje svaki budući šampion sanja na početku karijere - bar jedna titula i bar jedna sezona u skarletnom automobilu najčuvenijeg tima na svetu. Seb pri tome ima i motiv više, da kao što je to učinio njegov slavni zemljak pre dvadeset godina, još jednom probudi Propetog konjića iz polusna i vrati Ferari na staze slave.
Međutim, i pored mnoštva razloga u prilog odluka koje su Nando i Seb doneli, ne mogu se oteti utisku da su ovoga puta i jedan i drugi - napravili pogrešan potez.
Ne samo da je Alonsova veza sa Ferarijem tokom godina postala toliko jaka da na neki način deluje prirodno da je Španac u Maranelu, već mnogo bitnije, tajming Fernandovog odlaska deluje veoma rizično, budući da se o novom Hondinom motoru veoma malo zna. Nije tajna da Alonso cilja Luisovo mesto u Mercedesu 2016. godine, i da će ukoliko na kraju zaista i potpiše za Meklaren, svima biti jasno da je to učinio prilično nevoljno, u nedostatku bolje opcije. Ako automobil pri tome bude nekonkurentan, Alonsovo nezadovoljstvo će biti još veće nego sada, jer kao što je to Kimi nedavno jednostavno sumirao: „ako već moram da budem u automobilu u kojem ne mogu da pobeđujem i da se borim za titulu, radije ću biti u Ferariju nego u nekom drugom timu".
Seb, kao četvorostruki svetski šampion čiji kredibilitet se skoro od prvog dana neopravdano preispituje rizikuje još više. Sezona koja se upravo završava je ponovo dala povod brojnim kritičarima da ospore njegove mogućnosti i poslednje što mu je potrebno je tri godine u lošem automobilu. Kada je pre dve godine Hamilton donosio sličnu odluku, makar je mogao da se nada Mercedesovoj renesansi sa uvođenjem novih turbo agregata, dok Fetel dolazi u Maranelo u trenutku kada je zaostatak za Srebrnim strelama teško dostižan bez krupne promene pravila. Koja se neće uskoro dogoditi.
Kako god bilo, jedno je sigurno - u nedelju ćemo gledati veoma emotivnu poslednju trku jedne bitne faze karijere i za Španca i za Nemca.
Meklaren u Abu Dabi dolazi na sasvim drugačiju poslednju trku. Posle 20 sezona, tri vozačke i (samo) jedne konstruktorske titule, britanski tim završava partnerstvo sa Mercedesom. Kao i u slučaju Fernanda i Seba, ispred tima iz Vokinga je period velike neizvesnosti. Novo partnerstvo sa Hondom je planirano kao povratak na slavne dane druge polovine '80-ih i ranih '90-ih, ali niti je Meklaren više isti tim kao tada, niti je Honda garancija za uspeh kao što je nekad bila.
Ekipa iz Vokinga poslednjih godina kao da kreće putanjom koju je ne tako davno prešao drugi britanski velikan, Vilijams. Bez direktne podrške moćne fabrike (kakvu imaju Mercedes, Ferari i Red Bul), nezavisni timovi u današnjoj Formuli 1 imaju ozbiljnih problema sa finansijama, što se u Meklarenovom slučaju najbolje vidi po tome što godinu završavaju bez generalnog sponzora. Teza Rona Denisa da se do titule može doći samo kao „fabrički tim" nekog od moćnih proizvođača motora ima smisla i zbog toga se Meklaren toliko upinje da u Voking vrati Alonsa, uprkos bolnim sećanjima na prethodnu saradnju u, za njih, skandaloznoj sezoni 2007.
Međutim, polaganje nade u Hondu je toliko rizična strategija da su jedina dva moguća ishoda - povratak na glavnu scenu, u slučaju pozitivnog ishoda, ili definitivni prelazak u kategoriju bivših velikana (kao što se to desilo nekadašnjim šampionima - originalnom Lotusu, Brebemu, Tirelu i nažalost Vilijamsu) u slučaju neuspeha. Jer koliko god slavni bili dani prethodne Meklaren-Honde, ne sme se zaboraviti da je poslednje iskustvo sa Hondom kao fabričkim timom bilo značajno tužnije.
Poslednja trka Meklarena sa Mercedesovim motorom vrlo lako može biti i poslednja trka za Svetskog šampiona iz 2009. godine, Džensona Batona. Iako nikad nije važio za najbržeg vozača, i mada je veći deo karijere neopreznim izborima ekipa proveo u nekonkurentnim automobilima, Baton nam je poklonio mnogo nezaboravnih momenata, uključujući i nestvarnu pobedu u Montrealu 2011. godine. U mom pamćenju će pre svega ostati kao izuzetno pristojan momak u egoističnom svetu Formule 1. Zbog čega mi je način na koji ga Meklaren poslednjih meseci tretira posebno surov*.
U nedelju će poslednju trku imati i partnerstvo Lotusa i Renoa; Kejteram, koji se iznenada vratio, ali verovatno samo da bi pokupio novac kao nagradu za deseto mesto u šampionatu, kako bi se lakše namirili poverioci tima; Sutil i Kobajaši, koji su tokom karijere više obećavali nego što su na kraju ostvarili.
Naravno, u nedelju je i poslednja trka šampionata, u kojem, ko god da osvoji titulu, Luis ili Niko, čestitke idu pre svega trijumviratu Toto Volf - Niki Lauda - Pedi Lou, kako za fantastični W05 Hibrid, tako i za odluku da dopuste svojim vozačima da u direktnoj borbi, bez timskih naredbi odluče ko je bolji.
Iako je lako reći da Hamilton zaslužuje ovu titulu, ako ni zbog čega drugog ono zbog duplo većeg broja pobeda u odnosu na Rozberga, ne sme se zaboraviti da je Niko ove godine nadmašio Luisa u broju prvih startnih mesta, mada Britanac važi za najbržeg vozača svoje generacije.
Luis ima 17 bodova viška i drugo mesto mu garantuje titulu, a uz izvesnu superiornost Srebrnih strela takav ishod je lako dostižan. Pre nego rivali, glavna pretnja na putu do titule je zato pouzdanost automobila, ali Luis o tome ne bi smeo preterano da razmišlja. Niko će celog vikenda pokušavati da ga uvuče u psihološke igrice, kako ponašanjem na stazi, tako i izjavama van staze („ja jedini mogu da osvojim titulu, Luis može samo da je izgubi"), što je potpuno razumljivo jer ovaj dvoboj u pustinji može da dobije samo ako bude imao i malo sreće.
U „evropskom" terminu, od 14 časova i u subotu i u nedelju uživajmo u poslednjoj trci ovogodišnjeg šampionata. A ako je ikako moguće, neka ovo bude poslednji put da šampionat završavamo bez i jedne pobede za Ferari i Meklaren**, i svakako poslednji put da se na trci dodeljuju dupli bodovi.
*Iako ne mora biti tako, preovladava mišljenje da će se Meklaren opredeliti za mlađeg, ali ove sezone manje uspešnog Magnusena, što je Baton ovako verbalizovao: „To je kao da vam roditelji kažu da ne možete da dođete na proslavu Božića, a znate da je vaš brat pozvan".
**Prethodni put to se dogodilo još 1980. godine?!
.jpg)
