Izvor: RTS, 31.Jul.2016, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oktroisani Hokenhajmring
Možda zbog toga što se toliko dugo vozilo pod punim gasom da su motori i menjači velikog broja automobila otkazivali pre kraja trke; ili zato što bi publika skoncentrisana oko startno ciljnog pravca potpuno propustila zabavu koja se gotovo isključivo dešavala u šumi. Moguće je i da je rizik pri preticanju na brzinama većim od 330 kilometara na čas bio neprihvatljiv za standarde novog milenijuma. Ipak je to bilo mesto gde smo izgubili Klarka. I Depajea. Staza koja je okončala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Pironijevu karijeru. Pa su je ubili.
I sve bi bilo razumljivo, uostalom odavno nema više u kalendaru ni Kjalamija, Votkins Glena, Brends Heča, starog Nirburgringa - nova vremena nose nove standarde - samo da način na koji su to uradili nije bio tako surov. Jer jedno je proglasiti da je staza isuviše opasna i napustiti je (Brends Heč, Votkins Glen, Nirburgring), drugo je renovirati je na način da postane bezbednija/dosadnija (Esterajhring, Meksiko, donekle i Monca) ili tako da i dalje ostane uzbudljiva (Spa). Na neki način je čak i Žakarepagua - uništena da bi se na njenom mestu gradili objekti za predstojeće Olimpijske igre u Rio de Žaneiru - bolje prošla, jer će se makar zauvek pamtiti onakvom kakva je bila.
Ne, Hokenhajmring je, ko zna zašto, ubijen dvaput. Prvi put kada je neobična, skoro 7 kilometara duga staza gotovo prepolovljena, pri čemu je bolja polovina žrtvovana. Drugi put, kada je odlučeno da se stari deo staze, koji se više neće upotrebljavati, preore i pošumi?!
Pa tako recimo, nekadašnja istočna krivina, danas izgleda ovako:
Pokušavao sam da saznam pravi razlog zašto je to učinjeno, ali ono na šta sam nailazio je bilo toliko prozaično da ne znam ima li smisla uopšte pisati o tome. Tipičan primer je recimo Tilkeovo objašnjenje da je bilo potrebno "spojiti okolnu šumu sa onim delom koji je bio unutar stare staze"?!
Kako god, kada se Formula 1 vratila 2002. godine na novi, generički autodrom, Ron Denis nije štedeo reči: „To više nije Hokenhajm. Izmenjena staza je iščupala srce nečega što je bilo veoma posebno, veoma emotivno i imalo neki svoj duh". Slično je reagovao i Huan Pablo Montoja, čiji najbrži krug na poslednjim kvalifikacijama na originalnoj stazi nam ostaje kao uteha i podsetnik zločina koji je napravljen:
Ironija cele priče je da je u vreme kada je staza ulazila u gustu Hardt šumu i kada se često baš na šikanama koje su uvedene iz najtužnijih mogućih razloga* odlučivala trka - što publika nije mogla da vidi - Hokenhajm bio poznat kao mesto sa možda najboljom, gotovo fudbalskom atmosferom na prepunim tribinama, dok danas, kada se sa određenih pozicija može videti skoro 80% staze, publike nema ni blizu u istom broju. Uprkos tome što Formula 1 gostuje svake druge, a ne svake godine kao pre. Ili što Mercedes, koji ima i svoju tribinu te deli ulaznice, već treću godinu dominira. I što u karavanu ima najviše Nemaca (Fetel, Rozberg, Hilkenberg i Verlajn). A Fetelov rodni Hepenhajm je udaljen samo pedesetak kilometara.
Nakon što je na polovini sezone Hamilton po prvi put preuzeo vođstvo u generalnom plasmanu, i kada je čak i najoptimističnijem navijaču Ferarija ili Red Bula jasno da ni ove godine njihovi ljubimci neće čak ni učestvovati u borbi za titulu, nade takozvanih neutralnih navijača ponovo počivaju na Rozbergu.
Nije sporno da je Niko odličan vozač. To je uostalom bilo jasno još u nižim kategorijama, a talenat je bio evidentan već i u prvoj sezoni u Formuli 1. Rozberg se uostalom toliko uspešno nosio sa velikim Šumijem da je praktično primorao nemački tim za koji su vozili da legendu protiv njegove volje konačno pošalje u zasluženu penziju. Kao inteligentan vozač koji je i konzistentan i brz u pojedinačnom krugu, te retko greši, bilo na kvalifikacijama, bilo na trci, Rozberg bi u dominantnom Mercedesu već nekoliko sezona bio praktično nepobediv. Samo da u identičnom automobilu nije i Luis Hamilton.
Britanac je za razliku od Nemca poprilično ekscentričan, izrazito egoističan a poslednjih godina sve više i arogantan, što mu nije bila karakteristika u Meklarenu. Ali tamo gde je najbitnije, na stazi, Luis radi sve što i Niko, samo malo bolje. Uz drugačiji mentalni sklop - kakav recimo poseduje Alonso, donekle i Fetel - imam osećaj da timske borbe ne bi ni bilo, pa samo zahvaljujući sporadičnoj dekoncentraciji koja je neizbežna uz životni stil plejboja na kojem tamnoputi šampion insistira, poslednje tri sezone šampionat ne biva odlučen već polovinom godine.
Neće zbog toga biti neobično da se šest bodova prednosti koje Hamilton donosi u Nemačku u nedelju pretvori u deficit od (bar) jednog boda, budući da Rozberg ima imperativ pobede ovog vikenda. Ne toliko zbog domaće staze - iako Hamilton uvek ima takav pritisak na Silverstonu, i uglavnom se dobro nosi sa njim - koliko zbog nadolazeće letnje pauze. Luis četiri nedelje bez trkanja tradicionalno koristi da napuni baterije ludujući sa svetskim džet setom na egzotičnim lokacijama, pa ukoliko želi da prizove plahovitu prirodu momka iz Stivenidža, Niko ne sme da mu dozvoli da na taj put krene sa pozicije vodećeg u šampionatu.
Osim klupskog duela u Mercedesu, i sve zanimljivije borbe za treće mesto između Ferarija (koji je ipak ostao bez sjajnog tehničkog direktora Džejmsa Elisona, baš u trenutku kada se donose ključne odluke o dizajnu za narednu godinu) i Red Bula, pažnju ovog vikenda zavređuju i dešavanja van staze. Odluka da se ukinu restrikcije u radio komunikaciji je dobra, ali dopuštanje veće slobode izlaska sa staze u brzim krivinama u eri u kojoj su gotovo sve ključne površine za izletanje asfaltirane je tek novi u nizu autogolova koje Formula 1 nemilosrdno zabija.
Za nedelju je najavljena mogućnost pljuskova, koji su na oktroisanoj stazi na kojoj je do pobede posle 2002. godine stizao samo vozač koji se kvalifikovao na prve tri startne pozicije - esencijalni.
Oj dodo, oj dodole.
*Prva i treća posle Klarkove pogibije, srednja nakon što je stradao Depaje
.jpg)
