Izvor: HotSport.rs, 06.Maj.2016, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ TOPOVOG UGLA: ‘Janjičari’ svetskog fudbala
‘Stranci’ su postali svakodnevnica u mnogim fudbalskim reprezentacijama.
Takozvane multi-kulti grupe krenule su od klubova i brzo se prebacile na nacionalne timove. U najdužem vremenskom periodu praktikuju se u Nemčkoj, ali ubrzo su se priključili Francuzi, Austrijanci, Norvežani, Šveđani, Švajcarci, Italijani…
I dok Francuzi doneke imaju opravdanje pošto je reč o tamnoputim momcima iz bivših kolonija: Mandanda (Kongo), Galas (Gvadaloupe), >> Pročitaj celu vest na sajtu HotSport.rs << Abidal (Martinik), Evra (Senegal), B.Sanja (Senegal), Kliši (Martinik), Maluda (Fr.Gvajana), L. Diara (Mali), A Diara (Mali), Diabi (O.Slonovače), Anri (Gvadalupe/Martinik), Anelka (Martinik), Govou (Benin), Đ.Sise (O.Slonovače). Švajcarci su se opredelili za Kosovare kojih ima i u Norveškoj dok su Italijani u igru ubacili Balotelija, Motu, Montoliva (majka Nemica)…
Bask Laport igra za Bilbao, ali je prošao mlađe selekcije Francuske zemlje u kojoj je rođen. U Marseju je rođen Lukas Ernandez (Atletiko Madrid) jedan od najperspektivnijih svetskih štopera. Otac, bivši igrač Monpeljea, ostavio mu je na volju da bira grb. Španci ga vrbuju, a prošao je selekcije “galskih pelova”. Sin Brazilca Mazinja Tiago Alkantara (Bajern) rođen je u Italiji gde je otac bio profesionalac, ali brani boje Španije. Brat Rafinja (Barselona) igra za Brazil. Bezbroj je sličnih primera.
„Azuri“ su još davno patentirali „orijundi“ igrače koji su dolazili iz Južne Amerike i na osnovu korena branili boje reprezentacije i klubova. Tada je bilo dozvoljeno da se igra za dve, pa i tri selekcije (Kubala), a onda je usledilo zatišje. Pre nekoliko godina FIFA je dozvolila da se promeni „fudbalska nacionalnost“, ali samo za igrače koji su nastupali na prijateljskim mečevima. Tako je Džermejn Džons, posle tri nastupa za „elf“, odigrao već 50 mečeva za SAD.
U Nemačkoj se davno krenulo zbog recidiva Drugog svetskog rata. U novije doba stidljivo je zaigrao Južnoafrikanac Šon Dandi, pa Brazilac Paulo Rink, pokušali su da nagovore povodljivog Ailtona, a onda je lavina preplavila „elf“.
Najzanimljiviji je Kevin Kuranji koji je mogao da bira između sedam selekcija, a opredelio se za Nemačku. Mario Gomez Garsia samo je jedan od fudbalera koji su rođeni i odrasli u Nemačkoj. Po ocu je Španac, a dodatno prezime (Španci imaju i majčino) nije uzeo od žene koja ga je rodila nego očeve majke. Migracije, ekonomska situacija, ratovi…primorala je veliki broj Španaca, Portuglalaca, ljudi iz ex YU, iz zemalja Magreba…da se presele u Zapadnu Evropu. Druga, a posebno treća „kolena“ pojavila su se u svetu fudbala i sa jednom, ali velikom dilemom.
Gro se opredelio, konkretno za reprezentaciju Nemačke. Ne kao znak zahvalnosti već iz razloga što su u njoj stasali. Neki su rekli „ne“ poput braće Kovač, Altintop ili Nurija Šahina. A led je probio, niko drugi, do tamnoputi Džerald Asamoa (Gana). U šali su govorili da se „Hitler prevrće u gorbu“.
Pre njega egzotični su bili polutani poput Ervina Kostedea, Feliksa Magata (otac sa Jamajke) ili Džimija Hartviga. „Posledica“ slobodnog vremena vojnika iz NATO baza diljem Nemačke.
Svi momci su se lako prilagodili nemačkom mentalitetu i kulturi, a sa jezikom nisu imali problema. Ali jesu polubraća Boateng (otac Gana-majke Nemice). Džerom je zaigrao za Nemačku, a Kevin za očevu postojbinu. Slično je i sa braćom Džaka: Granit (Švajcarska) – Taulant (Albanija).
Uvek se postavlja i pitanje psihološkog pritiska, konkretno za Džeroma, kada igra protiv postojbine svojih predaka.
Prisustvo stranaca u nacionalnom timu izazivalo je razne komentare. Neki su ih hvalili, neki kudili, bilo je rasističkih ispada.
Serija nije imala kraja. Bilo da je reč o Brazilcu (Kakau), Srbinu (Marin), Turcima (Ozil, Taski i Gundogan), Tunižaninu po ocu (Kedira), Nigerijcu po ocu (Aogo), Špancu (Kastro), Albancu (Mustafi) i plejadi Poljaka: Kloze, Podolski, Frajer i Trohovski. Andreas Bek je još “čudniji”. Rođen je u Rusiji od oca Rusa i majke koja je ruskinja nemačkog porekla. Ne treba zaboraviti Nojvila, Odonkora, Ovomojelu, Hanta…
Bilo je primetno da ne pevaju svi himnu. Postavilo se pitanje “periodičnog patriotizma” odnosno činjenice da igraju za Nemačku sa kojom više pobeđuju, osvajaju pehare i zarade se ne mogu porediti sa onima iz zemalja gde su im koreni. Kod nas je “slučaj Ljajić” dosegao neslućene visine. Da se zna, Španci ne pevaju jer himna nema tekst.
Veliku lojalnost iskazao je Jirgen Klinsman Nemac koji 18 godina živi u Americi i tamošnji je selektor. Ima dvojno državljanstvo. Kada su te selekcije imale međusobni meč Jirgen je iz sveg glasa (ali i srca) pevao obe himne!
Nama je zanimljiv Marko Marin koji je mogao da igra za Srbiju I to bi mu bio pametniji potez. Opredelio se za Nemačku gde se ubrzo izgubio i to ne samo u reprezentaciji. Kupovina od strane Čelsija bila je šarena laža. Bivši igrač Gladbaha, Verdera, Fiorentine, Sevilje opet je bio na pozajmici i to u Trabzonu. U jednom intervjuu prenerazio je Nemce.
Najlepši grad?
“Beograd”!
Žena o kojoj sanjaš?
“Posle Hajdi Klum svakako srpska teniserka Ana Ivanović”.
Olivera Kana je šokirao Kakau koga je pitao za koga će navijati u finalu Mundijala 2002. “Karioka” je netrepnuvši odgovorio:
“Pa naravno za Brazil”!
I tako u nedogled. Zaključak je bio jednostavan: Igra za Nemačku, ali mu je sve srpsko/brazilsko draže.
Pogrešio je i Bojan Krkić junior. Otac iz Kraljeva, majka Katalonka. Presudila je njena želja da se pojavi u dresu “crvene furije”, a potajno se nadala formiranju selekcije Katalonije. Ona postoji, ali nema dožvolu da igra zvanične utakmice pa se Bojan brzo našao pred sportskim rebusom koji nije najuspešnije rešio.
Još jedan “slučaj” sa naših prostora (Mandić) otvara novo poglavlje, ali…nekom drugom prilikom. Reč je o “janičarima” ili “preletačima”.
P.S. Ova priča nema veze sa jačanjem Katara u rukometu ili Brazila u vaterpolu jer “kupuju gotov proizvod”.
Pripremio: Miloš Topalović
.jpg)
