Izvor: Vostok.rs, 28.Jul.2017, 10:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 27.07.

  
Interaktivna mapa bojevih dejstava i vazdušnih udara Rusije u Siriji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod






  OVDE možete pogledati hronologiju događaja ruskih vazdušnih udara u Siriji po danima 



Pregled bojevih dejstava u Siriji za 27.07.



Stanje na frontu -  

Dejstvo avijacije po objektima terorista


Pregled političkih i drugih vesti za 27.07.



Moskva insistira na poseti eksperata UN sirijskom gradu Han Šejhunu  - Za sastavljanje izveštaja o incidentu, vezanom za primenu hemijskog oružja, međunarodni eksperti treba da posete grad Han Šeihun i avio-bazu Šairat u Siriji, a ne da prave zaključke sa distance, izjavio je vršilac dužnost stalnog predstavnika Rusije pri UN Petar Iličev u pismu državnom sekretaru organizacije Antoniju Guterešu.

U pismu Iljičeva Guterešu, koje je objavljeno na sajtu UN, ruska strana insistira na poseti eksperata UN i Organizacije za zabranu hemijskog oružja sirijskom gradu Han Šejhun i avio-bazi Šajrat i poziva da se ne koriste samo svedočanstva očevidaca.

Prema njegovim rečima, izveštaj misije koji je objavljen u junu je „pristrasan“ i „tendenciozan“. Diplomata smatra da ignorisanje pravila nepristrasne analize i boravka službenika međunarodne organizacije na lice mesta daje mogućnost svima koji žele da koriste upotrebu hemijskog oružja u regionu da to i urade.

Incident u Idlibu, za koji Zapad neosnovano optužuje predsednika Bašara el Asada desio se 4. aprila. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je sirijska avijacija bombardovala skladište terorista u kojem se nalazila hemijska municija. Vašington je, međutim, optužio Damask za hemijski napad, nakon čega je u noći 7. aprila američka mornarica izvršila raketni napad na sirijski vojni aerodrom u provinciji Homs.

Bela kuća: Administracija SAD snažno podržava sankcije protiv Rusije  - Portparol Bele kuće Sara Sanders ponovo je izjavila da američka administracija snažno podržava sankcije protiv Rusije, Irana i Severne Koreje i da namerava da prouči konačnu verziju nacrta zakona.

Na pitanje o stavu predsednika SAD Donalda Trampa o predlogu zakona o sankcijama, Sandersova je saopštila da je senator Bob Kroker izjavio da ne podržava u potpunosti nacrt u ovom obliku i da „postoji mogućnost da se on promeni“.
„Tako da ćemo videti kako će on izgledati pre donošenja konačne odluke. Ali mogu da vam kažem da Bela kuća, predsednik i čitava administracija, a to smo mnogo puta govorili, snažno podržavaju sankcije protiv Rusije, Irana i Severne Koreje“, istakla je Sandersova.

Šojgu: Niz država ne prekida sa pokušajima da upotrebi vojnu silu za postizanje geopolitičkih ciljeva  - Rusija je prinuđena da poveća borbene kapacitete Južnog vojnog okruga, preduzimajući simetrične mere za neutralisanje pretnji po nacionalnu bezbednost, izjavio je ministar odbrane Rusije, general armije Sergej Šojgu.
„U ovim okolnostima Rusija je prinuđena da preduzme simetrične mere za neutralizaciju nastalih pretnji po nacionalnu bezbednost, da sprovodi aktivnosti strateškog obuzdavanja i da povećava borbene kapacitete Južnog vojnog okruga“, rekao je Šojgu na sastanku upravnog odbora Ministarstva.

Prema njegovim rečima, od aprila je u Rumuniji trajno razmešteno 16 aviona SAD i Velike Britanije taktičkog vazduhoplovstva. Od početka godine samo SAD su izvele više od 130 izviđačkih letova na ruskim južnim granicama. Osim toga, pre nekoliko dana na zapadnoj obali Crnog mora završene su velike vojne vežbe NATO-a, u kojima je učestvovalo više od 25.000 vojnika iz 22 zemlje.

On je istakao da su sve tekuće organizacione aktivnosti sinhronizovane sa snabdevanjem savremenog naoružanja i vojne tehnike.

„Za poslednjih šest meseci trupe Južnog vojnog okruga dobile su više od 600 jedinica naoružanja i vojne tehnike. Stalno se poboljšavaju borbena obuka vojnika i priprema vojnih organa“, rekao je on i precizirao da je od početka godine u Južnom vojnom okrugu održano više od hiljadu vojnih vežbi.

„Na taj način, može da se govori o pozitivnoj dinamici u organizaciji i izvođenju borbene obuke“, zaključio je ministar.

Prema njegovim rečima, jedan broj stranih zemalja povećava vojno prisustvo pored ruske granice, smatrajući da akcije Rusije na Bliskom istoku i Kavkazu predstavljaju pretnju.

„Naša aktivna dejstva za stabilizaciju situacije na Bliskom istoku i podržavanje mira na jugu Kavkaza neke zemlje vide kao pretnju po njihove nacionalne i koalicione interese. U nastojanju da blokiraju učešće Rusije u rešavanju globalnih i regionalnih problema, niz država ne prekidaju sa pokušajima da upotrebe vojnu silu za postizanje geopolitičkih ciljeva i povećanje vojnog prisustva u blizini ruskih granica“, naglasio je Šojgu.

Ministar je, takođe, dodao da su „formirana četiri bataljona vojne policije koji trenutno obavljaju zadatke u pojasima bezbednosti zona deeskalacije na teritoriji Sirije“.
Putin ratifikovao raspoređivanje vazduhoplovnih snaga u Siriji  - Predsednik Vladimir Putin je ratifikovao protokol za sporazum o raspoređivanju vazduhoplovne grupe Oružanih snaga Rusije na teritoriji Sirije, navodi se na zvaničnoj internet stranici za pravne informacije.

U saopštenju se navodi da je predsednik Rusije naložio da se ratifikuje „protokol za Sporazum između Ruske Federacije i Sirijske Arapske Republike o raspoređivanju vazduhoplovne grupe Oružanih snaga Rusije na teritoriji Sirije od 26. avgusta 2015. godine, koji je potpisan u Damasku 18. januara 2017. godine“.

Prema protokolu, rok važenja sporazuma menja se sa neodređenog na 49 godina. Pri tome se predviđa njegovo automatsko produženje na naredni period od 25 godina, ukoliko nijedna strana ne obavesti da namerava da raskine sporazum najmanje godinu dana pre isteka roka.


Trgovinski rat između EU i SAD bi bilo nešto veoma loše - ministar ekonomije Nemačke  - Nove sankcije protiv Rusije odobrene od strane američkog Predstavničkog doma u utorak, mogle bi dovesti do kontra-sankcija, upozorava nemački ministar ekonomije Brigita Ciprijes, dodajući da bi trgovinski rat između EU i SAD bilo nešto "veoma loše."

Brigita Ciprijes je upozorila i na mogući trgovinski rat između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

"Postoji mogućnost kontra-sankcija, jer je to predviđeno i putem STO-a (Svetska trgovinska organizacija)", rekla je ona, dodajući da bi trgovinski rat bilo nešto "veoma loše."
Ona je takođe rekla da nove američke sankcije mogu štetiti nemačkim kompanijama i pogoršati veze Berlina sa Vašingtonom.

"SAD su sada ostavile jednu običnu liniju koja povezuje Evropu i SAD zbog sankcija protiv Rusije", izjavila je Ciprijesova.

Ona je dodala da će nedostatak koordinacije sa EU uticati na nemačke kompanije.

Udruženje nemačkih privrednih komora i industrije je saopštilo da nove sankcije protiv Rusije mogu imati negativan uticaj na energetsku bezbednost Evrope i štetan uticaj na nemačku ekonomiju, dodajući da SAD sankcijama žele postići favorizovanje firmi iz SAD.

Glavni ekonomista Udruženja nemačkih privrednih komora Voker Trejer, pozvao je EU da reši ovo pitanje.

"Evropska komisija mora sada uložiti napore da sagleda trenutnu situaciju, kao i da se suprotstavi eksteritorijalnom efektu novih američkih sankcija. Stiče se utisak da SAD prate svoje ekonomske interese ", rekao je Voker za TASS.

"Ako se nemačkim firmama zabrani učestvovanje u preduzećima za gasovode, veoma važni projekti u sektoru bezbednosti snabdevanja energijom mogu se obustaviti. U tom slučaju nemačka ekonomija će nesumnjivo biti pogođena", rekao je Trejer.

Portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova Martin Šefer takođe je na konferenciji za novinare rekao da se zakon o sankcijama "ne odnosi samo na nemačku industriju. Sankcije protiv Rusije ne bi trebalo da postanu sredstvo industrijske politike koje se vodi u interesu SAD".

"Po našem mišljenju nije na Amerikanaca da presuđuju ili propisuju na koji način evropske kompanije mogu da sarađuju sa bilo kojim trećim stranama - naročito sa ruskim energetskim kompanijama", rekao je Šefer.

Govoreći na istom brifingu, portparol Vlade Nemačke Ulrike Demer dodala je da Berlin veruje da "evropska industrija ne bi trebalo da postane meta američkih sankcija".

Predlog zakona takođe je oštro kritikovao predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, koji je rekao da "Interesi SAD ne mogu biti prvi, a interesi EU poslednji".

„Užasno loša greška“ - senator SAD o antiruskim sankcijama  - "Suština novih antiruskih sankcija koje čekaju odobrenje Donalda Trampa jeste blokiranje zajedničkog projekta gasovoda EU i Rusije "Severni tok 2" i vezivanje Trampovih ruku u izgradnji trgovinskih odnosa sa Moskvom", rekao je senator iz Virdžinije Riter Blek za RT.
Blek je dodao da veruje da u insisitranju na sankcijama prema Rusiji Kongres pokušava da iskoristi politčke mahanizme da bi dobio ekonomsku prednost. On međutim, primećuje da je predsednik Donald Tramp istovremeno podvrgnut oštrim kritikama zbog primene principa "prvo SAD" kako bi se rešile trgovinske neravnoteže sa drugim zemljama.

 

"Ovde Tramp pokušava da ima slobodnu trgovinu sa Rusijom, pokušava da resetuje odnose sa Rusijom - a sam Kongres je napravio veliki korak ka blokiranju slobodne trgovine i mešanje u tržište", rekao je Blek.

"Pošto je Predstavnički dom glasao za donošenje zakona, bilo bi besmisleno da Tramp sada stavlja veto na predlog zakona, kada se to lako može prevazići", rekao je Blek, dodajući da su sankcije, uprkos jedinstvu zakonodavaca, "nisu sasvim postignute jedinstveno, jer postoji ogromna reakcija iz Evropske unije".

"Postoji mogućnost da će reakcija EU primorati Predstavnički dom i Senat da možda naprave neke modifikacije", rekao je on.

Govoreći o sposobnosti EU da preduzme zajedničku akciju protiv Vašingtona u odgovoru na sankcije koje utiču na zajedničke energetske projekte sa Rusijom, Blek je rekao da sumnja da bi bilo moguće da se svih 28 članova bloka dogovori o tom pitanju.

"Sama legislativa, čak i ako je predsednik Tramp potpiše, te postane zakon, ne obavezuje ga da odredi kaznene mere za "Severni tok 2", jer samo lider SAD to može učiniti", rekao je Blek, tvrdeći da zakonodavci žele da ostave "vruć krompir" Trampu, da prenesu odgovornost za nepopularne mere za EU.

Blek je dodao da Kongres ostavljajući poslednju reč Trampu bukvalno kaže da je ono što radi "ekstremno i da je malo neprijatno da se radi, ali hajde da to predamo predsedniku".

Međutim, Tramp pod takvimm pritiskom može da ne potpiše zakon, smatra senator.

"Ozbiljno sumnjam da će predsednik Tramp, dokle god dozvoljava diskreciju, mislim da neće uvesti sankcije za "Severni tok 2" jer je to zaista sigurnost za Evropu", rekao je Blek, napominjući da bi s druge strane EU mogla takođe učiniti u velikoj meri da se ne dozvoli obustavljanje projekta.

"Pretpostavljam da bi EU učinila sve kako bi pokrenula gasovod "Severni tok 2" i verujem da bi to trebali kako bi osigurali stabilnost i sigurnost za ljude Evrope", rekao je on, nazivajući nameru američkih zakonodavaca da diktiraju energetsku politiku preko SAD-a kao "užasno, užasno lošu grešku" koja "odražava loše vođstvo od strane Doma i Senata".

Predlog zakona koji se odnosi na ruski energetski sektor, banke, proizvođače oružja, kao i pojedince, zamišljen je kao odgovor na podršku Rusije Vladi Sirije u borbi protiv terorista, prisajedinjenja Krima Rusiji i navodnom podrškom Donjeckoj i Luganskoj Republici.

Zakon takođe ne poštuje zajedničke energetske projekte između Evrope i Rusije, što je dovelo da nekoliko evropskih zemalja i zvaničnika EU izraze oštro neslaganje i zabrinutost zbog mogućih implikacija na evropske poslove i njenu energetsku bezbednost.

Predsednik Evropske komisije Žan KLod Junker je upozorio Vašington da je EU "spremna da postupi na odgovarajući način u roku od nekoliko dana", optužujući američke vlasti da zanemaruju mišljenje Evrope o tom pitanju.
Nemačka i Francuska su takođe osudile jednostrani potez, a Berlin je saopštio da "nije na Amerikancima da sude ili propisuju na koji način evropske kompanije mogu da sarađuju sa bilo kojim trećim stranama", a Pariz je ukazao na to da su sankcije "suprotne međunarodnom pravu".

"EU se može suprotstaviti sankcijama i doći u sukob s SAD"

Politički istoričar Mark Šanahan, koji predaje politiku i međunarodne odnose na Univerzitetu Riding, veruje da, s jedne strane, nove sankcije odražavaju lobi Predstavničkog doma koji "teži ka američkoj agendi za gorivo", a s druge strane predstavlja političku borbu koja uključuje Trampa i Republikanski nacionalni komitet.

"Ovo je stavljanje predsednika Trampa u njegovu kutiju. To je borba između Republikanskog nacionalnog komiteta, republikanaca u Kongresu i izvršne vlasti u Beloj kući. Trenutno predsednik nije na jako snažnom mestu - gotovo sigurno da ne vidi svoj veto na ovom zakonu, jer može završiti na vrlo, vrlo slabom položaju", rekao je Šanahan za RT.

Međutim, to bi moglo da se pretvori u sukob između SAD i EU, jer su sankcije protiv interesa mnogih evropskih država.

"EU je veoma jako trgovinsko telo u svojim pravima. Može izabrati da ne sprovodi američke sankcije i da se direktno njima suprotstavi, naročito oko energije sa Rusijom. To će ih dovesti u sukob sa SAD-om, a to se nije dogodilo već duže vreme u ovoj razmeri i na ovom nivou. Ali to se može dogoditi", rekao je Šanahan.

Peskov: Moskva će zauzeti stav o novim sankcijama SAD kada dobiju status zakona  - Kremlj smatra vrlo da je vrlo žalostan zakon koji je američki Predstavnički dom doneo o pooštravanju sankcija Rusiji.

Peskov je rekao da će Moskva oformiti stav o novim američkim sankcijama kada će oni dobiti status zakona.

„Zasad se radi o zakonu, zato nećemo davati bilo kakve ocene. Odnos prema tome će se formulisati nakon pažljive analize i odluke, koje će nesumnjivo doneti šef države, predsednik Vladimir Putin“, rekao je predstavnik Kremlja.

Odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše reči predsednika Komiteta Saveta federacije za međunarodne poslove Konstantina Kosačova da treba dati recipročan odgovor na nove sankcije, on je rekao:

„U slučaju da i kada donesemo takvu odluku, saopštićemo vam. Sve ostale izjave naših parlamentaraca su potpuno jasne, objašnjive. Radi se o vrlo neprijateljskom potezu, zato je reakcija očigledna.“

U ovom trenutku mogu da kažem da je za nas ova vest vrlo žalosna i sa tačke gledišta rusko-američkih odnosa i perspektiva njihovog razvoja. Ništa manje nije žalosno ni sa tačke gledišta međunarodnog prava i međunarodnih trgovinskih odnosa“, izjavio je novinarima portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

On je dodao da je dao ocenu na osnovu informacija koje „su nam o zakonu dostupne“.
Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut -
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
    OVDE možete pogledati hronologiju događaja ruskih vazdušnih udara u Siriji po danima 

 

Pogledaj vesti o: Incident

Nastavak na Vostok.rs...