Izvor: Blic, 04.Okt.2015, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUTINOVE LUKE Evo šta Ukrajina i Sirija imaju zajedničko
U proteklih godinu i po dana Rusija je vojno intervenisala u dve države - Ukrajini i Siriji - u kojima su revolucija i ekstremna politička polarizacija ugrozile vlade proruskih lidera. Ovde se sličnosti uglavnom i završavaju, izuzev još jedne stvari: i u Siriji, i u Ukrajini nalaze se ruske pomorske baze - u Tartusu, odnosno Sevastopolju.
Luke, a naročito >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << one u toplim morima, odavno igraju važnu ulogu u ruskoj međunarodnoj politici. Ruske luke okrenute ka Evropi, poput Arhangelska i Sankt Peterburga, u prošlosti su deo godine bile blokirane ledom pre nego što je u 20. veku izmišljen ledolomac (ruska luka Murmansk je bez leda, ali je sagrađena 1915, a luka Vladivostok je u Tihom okeanu). Osim toga, nijedna od ovih luka, iako su otvorene za trgovinu, ne obezbeđuje jednostavan pristup prometnom Sredozemnom moru.
Otuda ekonomski i vojni interes Rusije da se širi prema toplijim vodama. Počevši od vremena neposredno pre dolaska na vlast Petra Velikog krajem 17. veka, Rusija je vodila niz ratova sa Otomanskim carstvom u nastojanju da uspostavi luku u toplim morima. Do 1812. Rusija je uspostavila kontrolu nad celom severnom obalom Crnog mora.
Uprkos lukama u Crnom moru, koje su bile u funkciji tokom cele godine, pristup Sredozemnom moru i dalje je zavisio od hirova onih koji su kontrolisali Dardanele i Bosfor. U Prvom svetskom ratu, Rusija je sklopila tajni sporazum (koji nikada nije sproveden u delo) s Britanijom i Francuskom da će joj, ukoliko savezničke snage pobede, biti omogućena kontrola nad Istanbulom i moreuzima u Turskoj.
Iako je Rusija u sovjetskoj eri imala pristup pomorskim bazama širom Sredozemnog mora, posle sloma SSSR-a ga je izgubila - sa izuzetkom ruske baze u Tartusu (zapadna obala Sirije), gde su ruski brodovi stacionirani od 1971.
U to vreme, Sovjetski Savez je bio glavni isporučilac oružja u Siriju i koristio je luku kao odredište za isporuke. Rusija je zadržala pristup Tartusu i posle raspada SSSR-a, delom u okviru sporazuma kojim su otpisani sirijski dugovi Sovjetskom Savezu. Ruska pomorska baza nije naročito impresivna - budući da nedostaju veliki centar za opravku brodova i komandno-operativni centar, ali može da primi sve brodove ruske mornarice, izuzev nosača aviona “Admiral Kuznjecov”, i omogućava istovar oružja i osoblja.
Grad i pomorsku bazu Sevastopolj, na poluostrvu Krim, osnovalo je Rusko carstvo 1783. godine i grad je ostao u sastavu Rusije sve do prelaska pod kontrolu Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike 1978. Šest godina posle raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je odustala od teritorijalnih pretenzija na grad u zamenu za 20-godišnji zakup pomorske baze u toplom moru. Reč je o vojnoj investiciji značajne strateške i simbolične vrednosti. U bazi su stacionirane ruska Crnomorska flota i ruska Mediteranska flota (Mediterranean Task Force), pri čemu je poslednja formirana 2013. One služe Rusiji da demonstrira moć u regionu Crnog mora i Sredozemlja.
Do prošle godine, ovde je bilo stacionirano 15.000 pripadnika mornarice; tokom rusko-gruzijskog rata 2008. godine, odavde su organizovane blokade i napadi amfibijskih plovila.
- Mada bi do ruske invazije na Krim u proleće 2014, posle svrgavanja proruski nastrojenog ukrajinskog predsednika Janukoviča, možda ionako došlo, “postojanje baze (kod Sevastopolja) učinilo je preduzimanje akcije još hitnijom”- ocenjuje Džefri Mankov, ruski stručnjak iz Centra za strateške i međunarodne studije. On je, takođe, istakao da je Rusija odlučila da ode toliko daleko da anektira Krim, i time obezbedi kontrolu nad Sevestopoljom, ali da nije imala isti pristup u Abhaziji ili Južnoj Osetiji - dve otpadničke gruzijske rupublike, koje su u savezu s Rusijom, ali u kojima nema ruskih pomorskih baza.
Baza u Tartusu je možda manje vredna od svog pandana u Sevastopolju, ali ima značajan položaj. Kao jedina ruska pomorska baza s druge strane Bosfora - koji se nalazi pod kontrolom Turske, članice NATO - Tartus doprinosi uspostavljanju ruskog prisustva u Sredozemnom moru.
- Njihova konstantna zainteresovanost za Siriju i Asada je velikim delom povezana s bazom u Tartusu - objašnjava Mankov.
“Mislim da Rusija ima šire geopolitičko gledište na svet kada je reč o istočnom Sredozemlju kao važnoj oblasti i da želi da bude sigurna da će tamo obezbediti svoje interese.”
Prema mišljenju generala Filipa Bridlava, jednog od vodećih komandanata NATO, Tartus je možda deo ruskog nastojanja da iznad Sirije uspostavi zonu zabranjenog pristupa (Anti-acces/Area denial ili A2/AD), kako bi sprečila ofanzivu NATO snaga protiv Rusije i njenih saveznika u toj oblasti.
Viceadmiral Viktor Čirkov, glavnokomandujući ruske mornarice, kaže da je “ova baza od suštinskog značaja za nas”.
I Sevastopolj i Tartus igraju određenu ulogu u nadoknađivanju ruskih geografskih nedostataka.
- Rusija je oduvek bila suočena s problemom ograničenog pristupa moru, zbog svog geografskog položaja, i u takvoj meri da želi da bude aktivni igrač u Sredozemnom moru... Ona mora imati sposobnost da deluje izvan sopstvenog priobalja - objašnjava Mankov.
Ta ambicija je ukorenjena u ruskoj pomorskoj strategiji, detaljno opisanoj u Pomorskoj doktrini Ruske Federacije 2020.
- Ova strategija stavlja akcenat na Atlantski okean zbog “širenja NATO, potrebe integracije Krima i pomorske baze Sevastopolj u rusku ekonomiju i ponovnog uspostavljanja trajnog ruskog pomorskog prisustva u Sredozemnom moru - kaže ruski zamenik premijera Dmitrij Rogozin.
Sve ovo ne znači da je pomorska strategija primarni motiv koji stoji iza ruske intervencije radi podrške proruskim separatistima u Ukrajini i Asadu u Siriji.
Mankov tvrdi da bi ruska politika u Siriji mogla biti mešavina ličnih i političkih motiva: “Ako Putin smatra da je Asad njegov čovek i da ima ličnu obavezu prema njemu, onda bi to moglo da bude iznad i izvan onoga što profesionalne diplomate i analitičari strategija misle da se tamo događa.”
Ali čak i ako Rusija ne mobiliše vojsku isključivo da bi obezbedila pomorske baze, Kremlj je jasno pokazao da obnavljanje snažnog vojnog prisustva na otvorenom moru smatra prioritetom.
Pogledaj vesti o: Sirija
.jpg)
