Izvor: Blic, 23.Jan.2017, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREKO POLA SVETA NA DVA TOČKA Srđan Vilić i Slađana Subotin na motociklu prešli 200.000 kilometara
Srđan Vilić Vili je sa suprugom na motoru prešao više od 200.000 kilometara, a iza sebe ostavio: Rusiju, Siriju i veći deo Evrope.
Poslednje dve godine Vili je sa suprugom Slađom odlučio da poseti Evropu, na čijim putevima provodi do mesec i po dana godišnje.
- Najlepše je bilo dok smo vozili u predelima koji su ušuškani u Alpima. Na tim deonicama je bilo i hladnih dana, međutim, sve to zaboravite kada ste na točkovima, a oko vas priroda koja ostavlja bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << daha - kaže Vili, bajker od malih nogu, inače član Moto-kluba "Otpisani" iz Sremske Kamenice.
Najviše poteškoća u višekilometarskim vožnjama imaju u nepristupačnim predelima, koji su za bajkere isto što i slaktiš za decu. Tako je i bajkerskom bračnom paru najteže bilo upravo u Siriji, kada su pale prve suze, jer je pustinjski pesak pretio da ih zatrpa.
- Pripremali smo se dva meseca pred put u Rusiju i Siriju. Na motoru sam tada prvi put provela više od dvadeset dana. Ranije sam išla na manje destinacije i to je zapravo bila priprema pred duži put. Međutim, u Siriji nisam bila spremna za pustinjsku oluju, pa sam tada prvi put zaplakala jer mi je bilo teško i nisam znala kako ćemo se iščupati. Međutim, sve se to zaboravi, pošto je više lepih uspomena, a predeli koje vidite na motoru i koje ostavljate iza sebe su neponovljivi - kaže Vilijeva supruga Slađana Subotin.
Vili kaže da se dalo očekivati da najviše problema bude u pustinji, zbog oluje koja je toliko bila jaka da se bračnom paru pesak zavlačio u svaku poru tela, pod kacigu i u čizme.
- Dešavalo se da ne vidim kuda vozim. Putovali smo sa prijateljem i njegovom tadašnjom suprugom kroz pesak i vetar. Srećom, naleteli smo na napuštenu baraku. Bila je idealno sklonište - priseća se Vili.
Kaže da su supruga i on najpre izuli čizme kako bi prosuli pesak, te se uverili da škorpija ne zaluta tamo gde joj nije mesto.
- Tamošnje stanovništvo nas je upozorilo da se čuvamo sirijskog tajpana. Reč je o najotrovnijoj zmiji koja može da naraste nekoliko metara. Razapeli smo šatore i odlučili da odspavamo kako bismo se odmorili za dalji put. Dobro smo se zaštitili, tako da ništa nije moglo da nam priđe - priča Vili.
Kaže da su ujutru bili prekriveni peskom jer je nadirao svuda i tokom spavanja u baraci. Međutim, bajkeri su otresli pesak i nastavili svoju avanturu.
Neposredno pre nego što su otišli u Siriju, vozili su se drumovima Moskve i Sankt Peterburga, a pošto bajkersko poznanstvo ne zna za granice, ovaj bračni par je širom Rusije imao gde i da prenoći.
Austrija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Turska, Albanija, sve bivše republike Jugoslavije našle su se na karti ovog bračnog para, koji svaki godišnji odmor planira unapred i rado ga provodi na motoru.
Višednevna putovanja priremaju se danima, a bajkeri se za hranu kao i za prenoćište snalaze kako znaju i umeju.
- Dok smo na putu, često spavamo u šatorima. Imamo dosta prijatelja u drugim moto-klubovima širom sveta, pa nas nekada i oni ugoste. Tako je i za hranu. U većini slučajeva hranimo se u jeftinijim restoranima - priča Vili.
Željni avanture, neće odustati od putovanja sve dok bude mogućnosti za to, a kažu da ima i više od 200.000 kilometara koje treba pregaziti i pri tom uživati u nepoznatim krajevima sveta.
Garderobu peru u rekama
Bajkersko pakovanje je još jedan interesantan momenat, jer nema mnogo prostora za sve ono što vam je potrebno za višednevna putovanja na motoru. Nosi se ono najosnovnije, a nije retkost da garderobu peru u rekama pokraj kojih prolaze. Ruta puta se planira unapred, tu su i moto-klubovi širom sveta, čiji članovi uskaču u pomoć svakom motoristi na drumu
.jpg)
