Izvor: RTS, 30.Sep.2016, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crnogorci masovno traže azil u Nemačkoj
Donja Saksonija je jedina pokrajina u Nemačkoj u kojoj državljani Crne Gore mogu podneti zahtev za azil. Upravo je u toj pokrajini prošle godine zabeleženo čak 3.142 zahteva Crnogoraca koji žele da nastave život u Nemačkoj, prenosi "Anadolija".
Prema statistici nemačke pokrajine Donje Saksonije, Crna Gora je u 2015. godini bila druga po broju predatih zahteva u ovom delu Nemačke, odmah iza Sirije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << saopšteno je na okruglom stolu "Ekonomske migracije u EU – uzroci i posledice", koji je održan u Podgorici.
Trend iseljavanja iz Crne Gore, posebno sa severa, donekle je zaustavljen u 2016. godini.
Učesnici okruglog stola su saglasni da su dominantni razlozi za iseljavanje loša socio-ekonomska situacija i visok nivo nezaposlenosti.
Predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović naveo je da, iako dosadašnji statistički podaci pokazuju da se ovaj trend značajno smanjio u 2016. godini, uzroci i posledice ovakvih kretanja stanovništva, primarno sa severa Crne Gore, moraju biti ispitani kako bi se sprečili potencijalni novi talasi iseljavanja.
"Talas ljudi koji su tražili azil u nekoj od zemalja EU je dostigao vrhunac u 2015. godini. Problem je ako crnogorski poljoprivrednik, koji ima stado od 300 ovaca, sve to rasproda ne bi li otišao u Nemačku da traži azil. Pravi problem je u stvari kada se on vrati u Crnu Goru, kada shvati da su odlazak i traženje azila bili prevara. To je problem celog društva", naglasio je Radulović.
Ministar rada i socijalnog staranja Crne Gore Boris Marić smatra da je proces iseljavanja stanovništva, posebno sa severa, prisutan već nekoliko godina, i nakon talasa iseljavanja tokom devedesetih godina prošlog veka.
"Posebno je zabrinjavajuće to što ovaj trend nije zaustavljen. Dodatno je problematično to što se o ovoj temi ne govori dovoljno, ne postoje precizni podaci. Statistički pokazatelji su da su u Crnoj Gori evidentirane 64 hiljade građana koje koriste neku vrstu pomoći, a od uvođenja informacionog sistema socijalnog staranja imamo blizu 190 hiljada građana koje su se zahtevom obratile i tražile neki vid pomoći, dok zahtevi za jednokratnu pomoć stižu svakodnevno. Ovo znači da je skoro trećina crnogorskih građana u stanju socijalne potrebe", objasnio je Marić.
Šefica kancelarije UNDP-a u Crnoj Gori Fiona Mekluni veruje da su socio-ekonomska situacija i nivo nezaposlenosti mogući razlozi migracija iz Crne Gore.
"Ljudi se sele, jer žele dobro obrazovanje za svoju decu. Zatim, postoji nesigurnost u budućnost, u ekonomski razvoj. To su sve faktori koji utiču na ljude", zaključila je Mekluni.
Pogledaj vesti o: Sirija
.jpg)
