Izvor: Blic, 06.Okt.2015, 06:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BORBA ZA CRNO ZLATO Iza ruske intervencije u Siriji krije se još jedan rat interesa

Čuvanje Asada na vlasti, eliminacija Islamske države, obračun sa pobunjenicima koje obilato finansiraju SAD, obezbeđivanje jedinog izlaza Rusije na topla mora kroz luke Tartus i Latakija...sve su ovo razlozi koji se nameću kao objašnjenje aktivnog učešća ruske vojske u sirijskom ratu. Ipak, razlog koji malo ko spominje je istovremeno i glavni izvor ruskih prihoda - nafta.

Drastičan pad cene nafte, koji su SAD uspešno orkestrirale uz pomoć svojih saveznika Saudijske Arabije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta, poprilično su oštetile rusku ekonomiju.

Najveća zemlja na svetu nalazi se u recesiji, prvi put još od 2009. godine. Iako Zapad nije uspeo u svojoj nameri da potpuno ekonomskli obogalji Rusiju, sankcije, slabljenje nacionalne valute i pad cene energenata i te kako štete toj državi.

Naime, ukoliko cena nafte i sledeće godine bude ispod 50 dolara po barelu, Rusija će biti u popriličnom deficitu, što će svakako na svojoj koži osetiti i građani.

Putinova intervencija u Siriji predstavlja pokušaj preokreta dosadašnje geopolitičke situacije u kojoj se za sve pitala Amerika, i jasna pretenzija ka preuzimanju uloge "svetskog policajca".

Previše nafte je trenutno na tržištu, a ni Rusija ni Saudijska Arabija ne žele da smanje proizvodnju, uprkos padu cene "crnog zlata". Saudijci zbog svog savezništva sa SAD i želje da svrgnu Asada trpe isto koliko i Rusi, s obzirom da niska cena nafte poprilično sakati njihovu ekonomiju.

Trenutna vojna aktivnost Rusije u Siriji će se u budućnosti samo povećavati, a veoma brzo bi mogla da se proširi i na Irak.

Rusko-saudijsko odmeravanje snaga

Rusko prisustvo na strateški važnom području poput Sirije podići će "ulog" u konfontaciji sa Saudijcima i njihovim zalivskim saveznicima, koji troše ogroman novac kako bi, finansirajući pobunjenike, svrgli Asada.

Zvanični Rijad je već povukao 73 milijarde dolara svojih stranih rezervi kako bi popunio rupe u ekonomiji koje su nastale kako zbog dugogodišnje antiasadovske kampanje, tako i zbog višemesečnog bombardovanja Jemena i borbe sa tamošnjim pobunjenicima. Da ne pričamo o padu prihoda usled niske cene nafte.

Poput ruskog, i arapski budžet trpi ogromne udare usled pada cene energenata, a vladajuća dinastija Saud, na čelu sa novim kraljem Salmanom, nalazi se na meti kritika unutar same države zbog mnogo većih rashoda nego prihoda.

Koliko god saudijska vladajuća dinastija želela da Asad padne, a Rusi oslabe, ipak nije voljna da rizikuje svoju poziciju unutar same zemlje, te će se najverovatnije povući iz ovog, za sada otvorenog, odmeracanja snaga sa Rusima.

Region koji svetu daje petinu ukupnih zaliha nafte

Drugo, fizičko prisustvo ruske vojske dodatno raspiruje tenzije u ionako užarenom regionu, koji obezbeđuje čak petinu svetskih zaliha nafte i pozamašan deo tržišta gasa.

Iako se učešće Rusije u Siriji za sada ne odražava na cenu nafte, koja i dalje pliva ispod 50 dolara po barelu, to bi uskoro moglo da se promeni, s obzirom da je Vladimir Putin pokazao ozbiljne pretenzije da "uvede red u ratom razorenom regionu".

Uloga Irana

Rusija je svojom akcijom u Siriji ojačala poziciju Irana, zakletog neprijatelja Saudijske Arabije, naročito nakon ukidanja sankcija i posredovanja u sporazumu o delimičnom nuklearnom razoružanju, u kom je možda i presudnu ulogu odigrao Vladimir Putin, što je priznao i sam Barak Obama.

Poput Rusa i Saudijaca, i Iran trpi pozamašne gubitke zbog pada cene energenata, koji ga onemogućava da potpuno iskoristi svoje ogromne resurse.

Iranci odavno lobiraju za povećanje proizvodnje nafte na milion barela, u čemu ih onemogućava svojevrsni veto Saudijske Arabije u OPEK-u (Organizacija zemalja izvoznica nafte).

Uz rusku podršku, zvanični Teheran će naredno zasedanje OPEK-a u decembru iskoristiti da dodatno pritisne Saudijsku Arabiju i progura svoju inicijativu za povećanje proizvodnje nafte.

Epilog: Najverovatniji rast cene nafte

Direktna intervencija ruske vojske u Siriji i tvrdoglavost suprotstavljenih strana u "naftnom ratu" mogla bi da rezultuje velikom krizom u pomenutim zemljama i još većim gubitkom kredibiliteta vlada u Rijadu i Moskvi.

Ipak, s obzirom da odlazak dinastije Saud sa vlasti, a pogotovo Vladimira Putina sa čela Rusije, u ovom trenutku deluje kao naučna fantastika, sva je prilika da će cena "crnog zlata" veoma brzo početi da raste. Jer, između odmeravanja snaga koje može rezultovati propašću i jednih i drugih, i finansijskog opstanka sopstvene zemlje i očuvanja vlasti - prioritet je i više nego očigledan.

Nastavak na Blic...