Izvor: Blic, 01.Avg.2014, 00:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NASA pokazala kako će izgledati novi rover za Mars

Sledeći rover na Marsu američke svemirske agencije NASA imaće lasere, radare koji prodiru kroz tlo i druge visokotehnološke stvarčice koje će mu omogućiti da uzima uzorke iz stena i eventualno ih šalje na Zemlju, piše “Spejs”.

NASA je danas objavila da će novi rover, veličine automobila, sadržati sedam instrumenata. Rover će biti lansiran na crvenu planetu 2020. godine.

Ono po čemu se razlikuje od drugih je što su različiti delovi dizajnirani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da rade zajedno u identifikaciji stena koje imaju najviše šansi da sadrže dokaz o postojanju života na Marsu, ako ga je ikada bilo, kažu zvaničnici.

-Instrumenti misije Mars 2020 se preklapaju i nadopunjuju. Sve to vodi do izbora stene koju želimo ogolimo, istražimo i, potencijalno, dovedemo na Zemlju – izjavio je na konferenciji za štampu Majkl Mejer, vođa naučnog tima za Program Istraživanje Marsa.

Naučnici smatraju da je najbolji način potrage za životom na Marsu upravo ovde na Zemlji, u dobro opremljenim laboratorijama, u kojima je moguće podrobno ispitati materijal sa crvene planete.

Rover “Kjuriositi”, koji je u avgustu 2012. došao na Mars, otkrio je da je područje oko mesta sletanja bilo nastanjivo pre više milijardi godina. NASA, međutim, sa novim roverom želi da ode korak dalje.

Prošle godine je naučni tim preporučio da rover misije 2020 traga za “biopotpisima”, uzima uzorke radi njihovog eventualnog slanja na Zemlju i dalje pripremi tlo za buduće slanje astronaut na crvenu planetu.

-To je bila gomila zahteva. Ali, uspeli smo da napakujemo sve zajedno i predusretnemo ili čak premašimo sve zahteve koji je naučni tim postavio pre 13 meseci – istakao je Mejer.

Poput “Kjuriositija”, novi rover će takođe imati šest točkova, biće težak oko tonu, a sleteće na Mars uz pomoć letelice. Međutim, dok “Kjuriositi” ima 10 naučnih instrumenata, njegov “kolega” će imati svega sedam.

Dva od tih sedam instrumenata biće postavljena na “glavu” robota, to su stereoskopska kamera (MastCam Z) koja može da zumira na objekte od interesa i kamera koja ispušta laser (SuperCam), unapređena verzija “Kjuriositijevog” ChemCam instrumenta uz pomoću kojeg ovaj rover izdaleka određuje hemijsku kompoziciju stenja.

Novi robot će na svojim “rukama” imati još dva instrumenta – PIXL (Planetary Instrument for X-ray Lithochemistry) i SHERLOC (Scanning Habitable Environments with Raman & Luminescence for Organics and Chemicals).

PIXL – rendgenski flourescentni spektrometar sa kamerom visoke rezolucije omogućiće naučnicima finije ispitivanje stenja, dok će spektrometar SHERLOC obezbediti detaljno istraživanje tih stenja i, poput SuperCam, eventualno detektovati organsku materiju, navodi “Spejs”.

Novi rover ima još tri instrumenta – visokotehnološku stanicu za praćenje vremena MEDA (Mars Environmental Dynamics Analyzer), radarski sistem koji prodire kroz tlo RIMFAX (Radar Imager for Mars' Subsurface Exploration) i MOXIE (Mars Oxygen ISRU Experiment), dizajniran da proizvodi kiseonik od Marsove atmosfere bogate ugljen-dioksidom – ovo će biti demonstracija tehnologije koja će biti korisna za ljudske misije na četvrtu planetu od Sunca.

Košta manje od Kjuriositija

Sedam instrumenata, izabranih da opreme novi rover od ukupno 58 predloga, koštaće NASA-u oko 130 miliona dolara. Agencija predviđa da će čitava misija 2020. koštati oko 1,9 milijardi dolara. Misija “Kjuriositi”, podseća “Spejs”, koštala je oko 2,5 milijarde.

-Ako možete da sačuvate kiseonik u nekom tanku pre nego što posada uopšte stigne i znate da ih čeka nastanjiva okolina kad tamo dođu – to je za nas veoma važno – kaže Bil Gerstejnmajer, pomoćni administrator Direktorata Misije istraživanja i operacija u NASA.

Rover će imati i bušilicu koja će sakupljati uzroke. Još nije poznato gde će robot čuvati te uzorke. Zvaničnici kažu da će ih rover možda nositi ili odlagati negde na tlo. Cilj je da se to kamenje donese na Zemlju, gde će naučnici moći da tragaju za znakovima života na Marsu. Naučnici smatraju da je ovo pretežak i previše važan posao da bi se poverio jednom robotu na površini drugog sveta.

-Kao što je rekao Karl Sagan, “izvanredne tvrdnje zahtevaju i izvanredne dokaze” – rekao je Džon Grunsfeld, pomoćni administrator u Direktoratu NASA.

Još nema konkretnog plana kako bi se uzorci s Marsa slali na Zemlju. Međutim, dobro zapečaćeni uzorci mogli bi se čuvati oko 20 godina na površini crvene planete, pa će biti dosta vremena da se pronađe način da se oni prevezu na Zemlju, kažu naučnici.

-Ne bih isključio mogućnost da će astronauti u budućnosti pokupiti te uzorke i doneti ih na Zemlju – kaže Grunsfeld.

Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Rover

Nastavak na Blic...