Izvor: RTS, 08.Nov.2016, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će dobiti imovinu jevrejske porodice Minh
Agenciji za restituciju je iz Južne Amerike stigao zahtev za vraćanje imovine poznate jevrejske porodice Minh, koja je u 19. veku otvorila fabriku tekstila u Paraćinu, a potom i rudnik kamenog uglja na Rtnju. Zahtev je uputila i Jevrejska opština Beograd, koja bi mogla da nasledi imovinu ako se dokaže da Minhovi, kojima je imanje konfiksovano posle Drugog svetskog rata, nemaju krvnih srodnika.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Petoro naslednika Minhovih potražuje u Srbiji više od 200 katastarskih parcela i objekata na Rtnju, ali i imovinu u Beogradu, koja obuhvata i zgradu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
"Kada pričamo sa našim klijentima, oni se uvek prisećaju svojih roditelja, koji su pričali kako je bilo na Rtnju kada su oni bila deca. Ovde je specifično to što su njihovi roditelji direktno bivši vlasnici i to su priče koje su čuli iz prve ruke", kaže Sonja Šehovac iz advokatske kancelarija "Živković–Samardžić".
Iako su bili Jevreji, Minhovima je imanje posle rata oduzeto kao pripadnicima nemačke zajednice. Zato je prošle godine jedna od nekadašnjih vlasnica imanja rehabilitovana pred sudom u Zaječaru.
"Ako naslednici postoje, oni imaju prava i oni će dobiti, čak i ako Jevrejska opština prvobitno dobije tu imovinu, jer oni imaju prava da tu imovinu potražuju. Jevrejska opština ima obavezu da im tu imovinu prenese bez nadoknade onog trenutka kada dokažu da su naslednici", kaže Milivoje Antić, predsednik Mreže za restituciju.
"To je jedna porodica koja je iza sebe ostavila mnogo toga i voleli bismo, ako se ta imovina vrati, da se koristi za opšte dobro", kaže Danijel Bogunović iz Jevrejske opštine Beograd.
Za rudnik kamenog uglja na Rtnju, porodica Minh je dobila koncesiju 1902. godine. Rudnik je radio sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka.
Jevrejska porodica je na Rtnju otvorila školu, stanove za rudare, ambulantu, prvi bioskop, električnu centralu. Rudnik je u njihovom vlasništvu bio 40 godina.
"I tada i sada, vlasnik rudnog bogatstva je država, koja je davala koncesiju preduzeću. Ili je sama osnivala preduzeće ili je privatniku davala mogućnost da ekspolatiše rudu, a da državi plaća naknadu. To znači da se rudna bogatstva kao rudnici ne mogu vratiti", objašnjava dirketor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
Šta će naslednici posle skoro 70 godina dobiti od imovine, odlučiće se u postupku restitucije. Dok to ne bude završeno, parcele koje se potražuju, a u svojini su države ili opštine Boljevac, neće moći da se prodaju.
.jpg)
