Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Avg.2016, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Daniel Bogunović: Jevreji u Srbiji imaju budućnost
Agencija za restituciju je ažurno uradila svoj deo posla vezanog za početak povraćaja imovine Jevreja stradalih u Holokaustu jevrejskoj zajednici u Srbiji, uveren je predstavnik za restituciju Beogradske jevrejske opštine Daniel Bogunović. Prvo rešenje je povrat vlasništva Žige Šterna.
“Za manje od mesec dana od podnošenja zahteva Agencija je donela prvostepeno rešenje, no tu se završava spor jer u roku >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << od 15 dana moguća je žalba Ministarstvu finansija, koje je drugostepeni organ”, kaže Bogunović za Novi magazin: “Mogućnost žalbe imaju državno, gradsko i opštinsko pravobranilaštvo, ali najiskrenije se nadam da žalbi neće biti i da neće usporavati implementaciju Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Nažalost, u prošlosti smo imali negativnih iskustava, posebno sa opštinskim pravobranilaštvom, ali iskreno verujem da će, kada je u pitanju primena ovog zakona, i kod njih prevladati svest da ne treba da koče proces koji će se neminovno desiti”.
*Svuda na tlu Evrope, a i šire, jake su predrasude o “strašnom” bogatstvu Jevreja. Kada je zajednica u Srbiji u pitanju, šta je tačno?
Opšta kultura kod Jevreja je da se mnogo ulaže u kvalitetno školovanje, to je osnov da se Jevreji brzo probijaju i postaju uspešni u društvu u kojem se nalaze. Slično je bilo i kod nas, posebno između dva svetska rata kada je Jevrejska zajednica u Srbiji dostigla vrhunac razvoja. Bilo je mnogo Jevreja koji na izuzetno istaknutim mestima u društvu, neki su bili najuspešniji lekari, bankari, trgovci, savetnici, zlatari, neki su imali velike posede, fabrike, banke, prodavnice, juvelirnice, zalagaonice, radnje, sportske terene, bolnice… Mnogo su zarađivali, ali su i dobar deo zarade davali državi i u dobrotvorne svrhe. Bili su vrlo cenjeni i lojalni građani naše države.
*Prema dostupnim informacijama, većina Jevreja-vlasnika ubijena tokom Drugog svetskog rata žrtve su Holokausta. Znate li koliko je (bilo) preživelih naslednika imovine?
To o stradanju u Holokaustu je tačno, za vreme nemačke okupacije Srbije Jevreje su prisilno sakupljali na određenim tačkama i prilikom evidentiranja oduzimane su im bukvalno sve vrednosti i imovina koju su imali. Veoma mali procenat Jevreja uspeo je da preživi Holokaust, a iza pobijenih ljudi ostala je ogromna imovina. Mi nemamo tačan podatak koliko je živih naslednika podnelo zahtev za povraćaj imovine po Zakonu o restituciji jer to nije rađeno kroz Jevrejsku opštinu već su pojedinci sami podnosili zahteve u Agenciji za restituciju.
*Koliko je vlasnika i naslednika na teritoriji Srbije Holokaust zatro, a time i mogućnost ličnog i porodičnog nasleđa?
Na teritoriji Srbije pre drugog Svetskog rata živelo je oko 33.000 Jevreja, a u Holokaustu je pobijeno skoro 90 odsto populacije. To je nenadoknadiv gubitak za našu zajednicu i do danas se nismo oporavili. Čitave porodice su nestale, nema jedne jevrejske porodice u kojoj bar neko nije stradao. U slučajevima gde su čitave porodice pobijene više nije bilo naslednika imovine i oduzetih vrednosti. Takođe treba imati u vidu da je od 1948. proglašena nezavisnost države Izrael, pa se jedan deo preživelih Jevreja iz Srbije preselio u Izrael. Prilikom odlaska u Izrael svu imovinu su morali da prepišu tadašnjoj FNRJ, to je bio uslov za iseljenje u Izrael.
*Kakva su vaša saznanja o tome kako većinski narod i uopšte zajednica u Srbiji shvataju Holokaust?
Moram priznati da vlada velika neinformisanost, čak i u Jevrejskoj zajednici Srbije, pogotovo među mlađom, a bogami i među srednjom generacijom, malo se zna o tome šta se događalo tokom Holokausta. Uglavnom se priče prenose od preživelih članova naše zajednice, a njih je sve manje jer su to ljudi u odmaklim godinama. Takva je situacija u društvu sada i godinama unazad. Recimo, u Beogradu malo naših sugrađana zna kakvo se stravično mesto nalazilo na Starom sajmištu tokom Drugog svetskog rata; preko puta Savamale bio je koncentracioni logor Semlin Judenlager. Direktno pod Nemačkom komandom. Tamo su prisilno deportovali Jevreje, a kako bi ubrzali rešavanje “jevrejskog pitanja”, iz Nemačke je dovezen poseban kamion “Dušegupka”. Kamion je vozio na relaciji Staro sajmište – Jajinci kod Avale. Najveći broj prisilno dovedenih Jevreja na Sajmište život je okončao u tom kamionu. Kad je završeno “jevrejsko pitanje” u logor su počeli da dovode Srbe i Rome. Tu su još i logori na Banjici i na Topovskim šupama. I o ovim mestima građani Beograda vrlo malo znaju. Slična je situacija i u drugim gradovima Srbije. Kao što sam rekao, tako je godinama unazad, ali moram priznati da se u poslednje vreme osećaju napori Srbije i Beograda da se nešto promeni. Donet je Zakon o otklanjanu posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta koji nemaju živih zakonskih naslednika, a jedan od važnijih segmenata u zakonu podrazumeva edukaciju, istraživanje i obeležavanje Holokausta. Oseća se napredak i po pitanju inicijative o izgradnji memorijalnog centra na Starom sajmištu. Trenutno je u toku rešavanje imovinsko-pravnih pitanja u objektima koji su predviđeni za memorijal. U planu je i skoro donošenje zakona o memorijalnom centru na Starom sajmištu.
*Prema Zakonu, osnovna namena ovako vraćene imovine koristi se za obelodanjivanje istine o Holokaustu. Kako ćete to raditi?
Nekoliko segmenata u ovom zakonu ostavljaju prostor da se pokrenu različiti projekti koji će imati za cilj da naše sugrađane edukuju po pitanju Holokausta. Veoma je bitno da se radi sa mladim ljudima. Da se u osnovnim i srednjim školama, kao i na fakultetima, organizuju česte radionice, predavanja, tribine i seminari s ciljem da se mladi ljudi što više upoznaju sa ovom tematikom. Ideja je i da se prave različiti dokumentarni filmovi, koji će se prikazivati na različitim televizijama i mestima. Tu su i stipendiranja za naučnoistraživačke radove ljudi koji hoće da se bave tematikom Holokausta. To su neki pravci kojima moramo da se krećemo kako bi naši sugrađani stekli znanje o ovoj tematici.
*U toku je obnova profašističkih ideja i pokreta i rehabilitacija vodećih ličnosti tog doba. Strahujete li od povratne reakcije?
Nažalost, ta tendencija je prisutna i u našem okruženju, posebno u Hrvatskoj i Mađarskoj. U Hrvatskoj imamo sve češće proustaške ispade i to nije dobro ni za samu Hrvatsku, a ni za njeno okruženje. U Mađarskoj je snažan oblik antisemitizma koji se i te kako reflektuje na jevrejsku zajednicu u toj zemlji. Iskreno želim da verujem da će se taj trend u tim zemljama makar malo promeniti. Kada je u pitanju Srbije, odnos države prema Jevrejskoj zajednici vrlo je korektan i sve bolji. Jevreji su uvek bili i biće maksimalno lojalni građani države Srbije. U prilog tome idu i sve prisniji i prijateljskiji odnosi Srbije i Izraela. Po mom mišljenju Jevreji u Srbiji imaju budućnost, pogotovo u većim sredinama, i mi kao Jevrejska opština Beograd intenzivno radimo na tome da što veći broj članova zadržimo da ostanu u Srbiji i, onoliko koliko je u našoj moći, trudimo se da doprinesemo sveukupnom razvoju našeg grada i države.
Doneto još šest rešenja
Agencija za restutuciju donela je još šest prvostepenih rešenja za ustupanje imovine Jevreja stradalih u Holokaustu Jevrejskoj opštini Beograd, izjavio je predstavnik za restituciju JOB-a Daniel Bogunović Novom magazinu.
Posle julskog rešenja kojim su dva lokala u Prizrenskoj, iz zaostavštine Žige Šterna koje je koristila Republika Srbija, dati JOB-u, Agencija je ovoj opštini dodelila i nekoliko lokala u Višnjićevoj ulici.
Sva rešenja su doneta po nedavno usvojenom Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Na prvostepena rešenja Ministarstvu finansija žalbu kao drugostepenom organu žalbu mogu podneti pravobranilaštva Republike, gradova i opština.
.jpg)
