Izvor: Blic, 26.Jul.2017, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIŠAK NOVCA, MANJAK IDEJA Zadužujemo se, a na računima slobodno MILIJARDU I PO MARAKA
U bankama u Srpskoj ima viška oko 1,5 milijardi KM, koja se mogu investirati na tržište kapitala i uopšte nema potrebe za kreditnim zaduživanjem.
Ovo je ocena zaposlenih na tržištu kapitala, a pre svega u Komisiji za hartije od vrednosti RS, koji apeluju na nadležne da se dogovore oko preusmeravanja novca kako bi Srpska dobila zamajac u privredi. Time bi se postigao i efekat veće likvidnosti na ukupnom tržištu.
– Novca u Republici Srpskoj ima. Šta je onda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << problem? U efikasnim idejama koje treba realizovati na tržištu kapitala – ocenjuje član Komisije za hartije od vrednosti Miodrag Jandrić.
On smatra da bi Komitet za koordinaciju finansijskog sektora RS i nadležni regulatori na tržištu finansija trebalo da se dogovore oko promene regulative u cilju poboljšanja likvidnosti na tržištu kapitala.
– Naš finansijski sektor je izrazito bankocentričan, a naše banke nude isključivo komercijalne usluge. Po mom mišljenju, trebalo bi da imaju sve usluge iz oblasti finansija i da savetuju klijente, pre svega pravna lica, koje sve mogućnosti, osim kredita, imaju da dođu do novca - ističe Jandrić.
Potencijal za dalji razvoj tržišta kapitala
Kaže da bi banke u Srpskoj, po ugledu na banke u Hrvatskoj, trebalo da osnivaju i društva za upravljanje investicionim fondovima.
Podseća da su depoziti u bankama Republike Srpske na kraju prošle godine iznosili više od pet milijardi maraka, a da se oko 2,8 milijardi maraka ili 56 odsto od ukupnih depozita odnosi na štednju građana.
- Novac banaka, osam onih sa sedištem u RS, koji nije investiran iznosi više od 1,5 milijardu KM. Ovo je ogroman potencijal za dalji razvoj tržišta kapitala, imajući u vidu činjenicu da su ta sredstva u bankarskom sektoru apsolutno neangažovana - istakao je Jandrić.
Direktor NLB Razvojne banke Radovan Bajić kaže da je tačno da u bankama u Srpskoj vlada opšta likvidnost.
– Međutim, tih 1,5 milijardi maraka nije baš višak sa kojim banke ne znaju šta će i stoje na računima. To je novac za svakodnevne tranasakcije, uključujući i potrebe republičkog i budžeta lokalnih zajednica - tvrdi Bajić.
Dodaje da su banke na tržištu kapitala aktivne u kupovini obveznica i trezorskih zapisa onoliko koliko im dozvoljava zakon.
– Kada su u pitanje akcije, to je za banke prevelik rizik, koji je veći od bilo kojeg kreditnog proizvoda – tvrdi Bajić.
U opasnosti još 2 banke
Ekonomista Marko Đogo ocenjuje da je to veoma kompleksno pitanje i da se ova ideja veoma suptilno pojavljuje već pet–šest godina.
– Ono što treba imati na umu jeste kvalitet novca koji je banka prikazala. Poznato je da su dve banke u Srpskoj u dve godine propale, da su mnogi ostali bez novca i pitanje je dalje naplate. Spekuliše se da su u opasnosti još dve banke - navodi Đogo.
Zato je je on skeptičan prema ideji da se deo novca iz banaka preusmeri u investicije na tržištu kapitala.
Ukupne obaveze privrede RS u 2016. godini iznose oko 16,3 milijardi KM.
- Najveći problem privrede je nelikvidnost, merena koeficijentom likvidnosti koji iznosi 1,01 i manji je nego u 2015. godini, kada je bio 1,04. Ako se uzme u obzir da normalan koeficijent za održavanje tekuće likvidnosti iznosi 1,5, tek tada se vidi koliko je u RS visok stepen nelikvidnosti, odnosno nemogućnosti izmirenja obaveza privrede – kaže Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS.
Kamate na obveznice veće nego na štednju
Prinosi, odnosno kamate, veći su na tržištu kapitala nego u bankama.
Primera radi, efektivna kamatna stopa na obveznice Republike Srpske na poslednjoj emisiji iznosila je 4,34 odsto. Period dospeća je 10 godina kada država vraća glavnicu, a kamatu isplaćuje jednom godišnje. Istovremeno, u bankama je kamatna stopa na štednju oročenu na 10 godina nešto manja od 3 odsto.
.jpg)
