Izvor: Blic, 05.Dec.2016, 14:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRVO TISE KOD ZENICE KRIJE MNOGE TAJNI Mesto gde se sedelo, ašikovalo, veselilo, tugovalo…
U podnožju planine Tvrtkovac, na nadmorskoj visini od 770 metara, nalazi se izletište Pepelari, udaljeno 48 km od Zenice.
Poseta ovom izletištu, koje je okruženo gustom borovom šumom i živopisnim terenima, neponovljiv su doživljaj za izletnike, rekreativce i ljubitelje prirode iz Zenice i drugih gradova.
Za ovaj predeo u pogledu flore i faune može se reći da je priroda zaista bila izdašna. Tu srećemo mešavinu listopadnog drveća i četinara.
Predeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je bogat lovnom divljači, lekovitim biljem, gljivama.
Zanimljivo je da u selu Pepelari rastu muška tisa obima 390 centimetra i ženska, obima 483 centimetra.
Navedene tise su bile pod zaštitom u bivšoj državi, a sada imaju prividnu zaštitu i prepušteni su brizi meštana i planinara. Smatraju se među najstarijim i najvećim primercima u Evropi.
Putem iz pravca Zenice prema Žepču nalazi se Begov Han iz kojeg se makadamskim putem u dužini od oko 10 kilometara stiže do sela Pepelari, u kojem se nalaze muško i žensko drvo tise za koje se smatra da su stara preko hiljadu godina.
Žensko drvo tise koje se nalazi u Pepelarima nalazi se tik uz cestu u samom srcu Pepelara i na prvi pogled ne može se zaključiti da ovo drvo ima ovako impresivne karakteristike.
Tisom su se nekada lečile bolesti mehura, kašlja, plućnog katara, glista,upale krajnika.
Od crvenog ovoja ploda i danas se pravi ukusan sirup koji prvenstveno služi kao lek za pluća. Veliki broj ljudi svake godine poseti tisu u Pepelarima.
Mnogi od tih posetilaca sa sobom ponesu tisovu grančicu verujući u priče iz davnina da je ova tisa spasila mnoge.
I sami meštani veruju, da su upravo zahvaljujući tisi, ovo pitomo selo zaobišli svi ratovi, te da njihovo selo nikad nije paljeno niti poharano od okupacijskih i agresorskih vojskih.
Sa svojih skoro dvadeset vekova u korenu tisa je u Pepelarima nekada bila centralno mesto gde se u selu sedilo i ašikovalo, ugovarali se poslovi, veselilo se i tugovalo, svadbovalo i ispračalo na večni svet.
Običaji su se promenili, ali tisa je još tu, spremna da još uvek dočeka žepačke vetrove sa severoistoka i isprati ih na jugo-zapad u pravcu Zenice i obratno svedočeći o ovom vremenu i ljudima.
O tisovom drvetu na Pepelarima pisalo je i Šumsko-privredno društvo Zeničko-dobojskog kantona koje potvrđuje priče meštana o ovoj vrsti drveta kao jednom od najstarijih na Balkanu, ali i u Evropi.
.jpg)
