Izvor: Blic, 30.Mar.2014, 16:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neotkriveni Tito: Žena o kojoj maršal nikad nije govorio
Ivo i Slavko Goldstin privode kraju rad na opsežnom delu "Josip Broz Tito - biografija", najdetaljnijem i na dokumentima i izjavama svedoka utemeljenom prikazu života jugoslavenskog predsednika. Knjiga izlazi na jesen, a "Jutarnji list" je obajvio prvi od šest nastavaka najzanimljivijih delova, koje su pripremili autori, pod nazivom "Uspon prema vrhovima političke karijere". Iz autorskog predgovora Josip Broz Tito
Za savremenike Josipa Broza Tita - Čerčila, Ruzvelta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Staljina, De Golea, Hitlera, Musolinija, Mačeka, Pavelića - već je prilično jasno kakvo im je mesto u istoriji njihovih naroda i sveta. Istovremeno, o Titu u njegovoj domovini Hrvatskoj i u zemljama bivše Jugoslavije još traje tvrda podvojenost. Možda ga moramo ubrojiti među one ređe državnike o kojima istorija nikad nije uspostavila neko prevladavajuće opšte mišljenje, o kojima je bilo i biće vrlo kontroverznih interpretacija - poput Temistokla, Gaja Julija Cezara, Robejspjera ili Napoleona?
Za najavu knjige, za prvo objavljivanje jednog njenog poglavlja, odabrali smo poglavlje o samom početku Titove političke karijere, o razdoblju kad se Josip Broz tek formira kao politička i javna ličnost. Tu još nema dramatičnih dilema ni sukoba, kojih je kasnije u obilju, ali već se nazrevaju neke bitne karakterne crte i političke zasade, pa i dogme, koje će Tita pratiti čitav život.
Prva poznata fotografija mladog Josipa Broza snimljena je 1911. u Kamniku, kada je imao 19 godina Brozova prva poznata fotografija
Josip Broz se u poznijim godinama u prijateljskom društvu i pred televizijskim kamerama vrlo rado prisećao mlađih dana, ali nikad nije govorio o svojoj prvoj ženi, Pelagiji Bjelousovoj. Milovan Đilas piše da se već pre rata u najužem krugu oko Tita znalo da ga o Pelagiji nije uputno ništa pitati, jer ga to boli. Naprotiv, piše Đilas, o sinu Žarku Tito je često pričao vrlo nežno i ponosno, posebno kad je čuo da je momak kao crvenoarmejac branio Moskvu i u borbi bio ranjen.
Nakon pet i po godina provedenih kao ratni zarobljenik propale austro-ugarske vojske u Rusiji i Sibiru, Josip Broz se prvih dana novembra 1920. vratio u novonastalu Kraljevinu SHS, u Zagreb. S njim je stigla i njegova 12 godina mlađa žena, Ruskinja Pelagija Bjelousova, u poodmakloj trudnoći. Rodila je u kući Josipova oca Franje, lugara u zaselku Kranjica kraj Kupinca, ali je dete umrlo već nakon nekoliko dana.
Bravarski zanat i zaljubljivanje u revoluciju
Broz se odmah zaposlio u bravarskoj radionici Filipa Bauma u Zagrebu, u Petrinjskoj 3. U Rusiji je u danima Oktobarske revolucije postao komunistički simpatizer, pa se u Zagrebu upisao u Komunističku partiju Jugoslavije. Međutim, u nemogućnosti da s malom platom organizuje porodični život u Zagrebu, Josip Broz se pred kraj januara 1921. putem oglasa u Novostima zapošljava kao mašinista u motornom mlinu Samuela Polaka u Velikom Trojstvu, selu nedaleko od Bjelovara. Tu će živeti sledećih četiri, pet godina. S partijskom organizacijom je izgubio svaku vezu, a po svemu sudeći baš se mnogo i nije trudio.
Dobro obavlja posao u mlinu, gazdi popravlja automobil i vozi ga s porodicom na izlete, u selu i bližoj okolini popravlja kvarove po kućama, ponekad tako i dodatno zarađuje, a stiče i nekoliko bliskih prijatelja među kojima rado priča o Rusiji i Oktobarskoj revoluciji.
Skupio je malu kućnu biblioteku, pedesetak knjiga socijalne literature - Maksima Gorkog, Jacka Londona, Miroslava Krležu, Augusta Cesarca, pa i neke knjige Tolstoja i Balzaka - koje čita u kasnim noćnim satima i posuđuje ponekom od prijatelja. O bračnome životu Brozovih iz tog vremena malo je poznato, ali se čini da su živeli skladno. Josip je Pelagiju zvao “Poljka”.
Sam kupao, povijao i hranio sina Josip Broz sa Pelagijom i sinom Žarkom
Doživeli su dve uzastopne tragedije: u novembru 1922. rodio im se sin Hinko koji umire nakon osam dana od dizenterije, u junu 1923. od difterije umire 18-mesečna kćerka Zlatica, Josipova neprežaljena miljenica, ali u februaru 1924. rodio im se sin Žarko, zdravo i živahno dete, koje im je donekle bilo i uteha.
Kad se bliskim saradnicima, bračnom paru Kopinič, 1941. rodilo dete, mlada majka Stela požalila se Titu kako ne zna da postupa s novorođenčetom. Tito joj je odgovorio: “Ništa ne brini, ja ću ti pomoći. Ni moja Pelagija ništa nije znala, ali ja sam video kako to moja majka radi s mojom mlađom braćom i sestrama, pa sam ja Žarka, kad je bio beba, i kupao, i povijao, i hranio.”
U proleće 1923. četvorica bjelovarska komunista pozivaju Broza i jednog njegovog prijatelja na njihov sastanak i obojicu priključuju u svoju malu ilegalnu partijsku ćeliju. Početkom 1924. biraju Broza u novoformirani Okružni komitet KPJ za križevačko-bjelovarsku županiju. To je jak podsticaj za Brozov urođeni aktivizam, a javlja se i ambicija da bude organizator i predvodnik.
Počinje preobražaj od relativno mirnog familijarnog čovjeka u gorljivog partijskog aktivista kojem porodica postaje tek druga briga.
*Za objavljivanje u "Jutarnjem listu" obradio Slavko Goldstin.
Najčitanije SADA:
.jpg)
