Vehabije iz Gornje Maoče  

Ovo selo na granici između Tuzlanskog kantona i distrikta Brčko postalo je stecište i centar okupljanja islamskih fundamentalista koje finansiraju pojedine arapske zemlje uz prećutnu podršku Sarajeva

Od našeg dopisnika

Sarajevo – U poslednje vreme pojedini mediji iz BiH izveštavaju da je selo Gornja Maoča, koje se nalazi na granici između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tuzlanskog kantona i distrikta Brčko, pod pojačanim nadzorom domaćih obaveštajnih agencija. Razlog zbog kojeg je ovo poznato vehabijsko selo stavljeno pod nadzor, prema navodima medija, jesu „saznanja Ministarstva bezbednosti BiH da se u Gornjoj Maoči provode određene aktivnosti koje mogu ugroziti bezbednost države”.

U kabinetu ministra bezbednosti BiH Sadika Ahmetovića „Politici” je potvrđeno da ministar ne želi da komentariše navode koji se dovode u vezu sa Gornjom Maočom, zato što on „smatra da su u pitanju samo medijske spekulacije”.

Međutim, Dževad Galijašević, član Ekspertskog tima Jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, tvrdi da su „sva saznanja oko Gornje Maoče tačna i da tamo postoji jedna jaka vehabijska zajednica koja je formirana nakon deložacije mudžahedina iz srpskog sela Bočinja”. On istovremeno naglašava da je Gornja Maoča projekat koji je nastao u Sarajevu, odnosno da je samo pipak jedne hobotnice koja postoji, te da je od tamošnjih islamskih fanatika, koje treba držati na oku, jer su iskočili iz sistema, daleko opasniji onaj ko je taj sistem stvorio i ko ga kontroliše.

„Maoča je projekat Sarajeva koji je jako dobar za pokazivanje dve stvari, da se borite protiv eksponirane vehabijske zajednice, s jedne strane, a, s druge, da rešite sistemske probleme unutar Islamske zajednice. Međutim, sva finansijska sredstva koja dolaze iz arapskih zemalja kontroliše Sarajevo, iz kog razloga bi onaj ko želi ozbiljnu borbu protiv terorizma i islamskog radikalizma, odnosno ko želi deradikalizaciju i vraćanje tog procesa u razumne okvire morao paziti na Sarajevo, jer je ono centar finansijskih i obaveštajnih krugova u šta je involvirana i BiH diplomatija”, naglašava Galijašević. On dodaje da je otuda „pravo ime za nadzor ambasador BiH u Kuvajtu, Jordanac Jasin Ravašde, kojeg je na ovu funkciju postavio član Predsedništva BiH Haris Silajdžić, a koji je centar svih obaveštajnih i finansijskih aktivnosti Kuvajta u BiH”.

Osim Silajdžića, kao „najzaslužnijeg za transfer te ideologije u BiH”, Galijašević pominje i Hasana Čengića koji je „najzaslužniji za transfer naoružanja”, a potom i Bakira Izetbegovića za kojeg kaže da je „najzaslužniji za jedan specifičan odnos prema Iranu i iranskoj obaveštajnoj službi i prema određenim policijskim agencijama koje nadzire još iz vremena svoga oca”.

On zaključuje da se, „možda upravo zato radije govori o Maoči u kojoj nema zvučnih i važnih imena, ni sa stanovišta kapitala, ni obaveštajne delatnosti, kao ni sa stanovišta terorizma, tamo su samo islamski fanatici, vojnici jednog projekta”. Siguran je, kaže, da „odsecanje Maoče, kao pipka jedne hobotnice ne bi rešilo problem”.

Komentarišući navode medija da je „Maoča ’hermetički’ zatvorena vehabijska zajednica u kojoj se živi po šerijatskom zakonu i u kojoj postoji škola na jordanskom jeziku, koja deluje van legalnih domaćih obrazovnih ustanova”, Galijašević postavlja pitanje: „Zašto se, u Gornjoj Maoči ne bi živelo po šerijatskom zakonu ako imamo i doktore nauka koji su članovi Federalnog parlamenta, a koji imaju po dve žene?” U Maoču je stizalo dosta novca iz Saudijske Arabije i Jordana od kojeg je napravljena jedna džamija koja nije pod kontrolom Islamske zajednice BiH. Dakle, sam način obuke i školovanja dece dokaz je koliko se poštuje sistem i zakoni – zaključuje Galijašević.

Davor Kovačević

[objavljeno: 30/12/2009]

0 0

Dodajte komentar