banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
Kategorije


Kako izgleda to?
Vaš glas
U fokusu
Regioni
Izvori
Arhiva

Korisnicki servisi

Naši sajtovi

Fan stranice

Promo



Surogat majka kao tabu  

27.Nov.2010, 16:47, Izvor: e-Novine Surogat majka kao tabu

Pošto im kod kuće nije dozvoljeno da plate nekoga ko će nositi njihovo dete, neplodne žene u potrazi za surogat majkama sve češće putuju na istok, neretko i do Ukrajine

"Zabranjeni su piće, cigarete i droge. Ishrana mora da bude zdrava." Dok nabraja pravila kojih buduća surogat majka mora da se pridržava, glas 34-godišnje Rumjane Nenčeve, zubarke iz Varne, postaje sve tiši.

Nenčeva je doputovala u Ukrajinu u potrazi za surogat majkom. U junu 2008. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << dijagnostikovan joj je rak materice, zbog čega ne može da rađa decu. Nenčeva je jedna od sve brojnijih žena bez potomstva koje zbog zabrane surogatnog materinstva u zemljama iz kojih potiču prelaze hiljade kilometara da bi iznajmile matericu neke druge žene u Ukrajini.

Pored stigmatizacije kojoj su izložene kao žene bez potomstva, naročito na Balkanu, one se suočavaju i sa zakonskom zabranom plaćenog surogatnog materinstva, što je na snazi u većini zemalja. Ono što ih privlači u Ukrajinu jesu liberalni zakoni koji dozvoljavaju komercijalno surogatno materinstvo, relativno dobra medicinska infrastruktura i, pre svega, povoljna cena.

Najveći broj žena ovim poslom stiže u Ukrajinu iz zapadnoevropskih zemalja i Amerike, ali sve više ima i uspešnih sredovečnih žena sa Balkana. Iako im ta usluga možda nije jednako pristupačna, spremne su da plate traženu cenu.

Osoblje Međunarodnog centra za surogatno materinstvo (MCSM) u Karkovu, u Ukrajini, obavestilo je Nenčevu da ona nije prva žena sa takvim prezimenom koja je doputovala iz Bugarske da bi tamo potražila pomoć. "Imamo dosta klijentkinja sa Balkana", poverila joj se jedna službenica tog centra. Dok je boravila tamo, Nenčeva je upoznala Snežanu, šarmantno zaobljenu Makedonku u četrdesetim godinama.

Žena na recepciji objasnila joj je poslovnim tonom da pri izboru surmame, što je ruski termin za surogat majku, na raspolaganju ima dve mogućnosti. Ženu mogu da odaberu lekari na klinici Feškov, gde se obavljaju sve potrebne medicinske procedure, ili može sama da je izabere sa podužeg spiska žena čije usluge nudi njihov centar.

"Imamo bogatu bazu podataka sa kandidatkinjama. Plavuše, brinete, žene plavih očiju, slovenski tip, žene tamnije boje kože ili žene sa visokim obrazovanjem", objasnili su joj na recepciji. "Ako medicinski testovi pokažu da kandidatkinja ne odgovara, možete da izaberete neku drugu."

Prokletstvo neplodnosti na Balkanu

Tabu nerodnosti je na Balkanu naročito izražen. "Nesposobnost da se dete začne i nosi do kraja trudnoće ovde se smatra nečim nenormalnim", objašnjava bugarska psihološkinja Jana Pačolova."Ako se to pročuje, žena je osramoćena i primorana da trpi optužujuće poglede, negativan stav okoline, ogovaranje iza leđa, izolaciju i odbacivanje", dodaje ona.Strah od neplodnih žena se u Bugarskoj već vekovima prenosi s generacije na generaciju. U narodnoj književnosti, nerodnost je prokletstvo i bolest. Zanatlija koji dotakne neplodnu ženu izlaže se riziku da mu započeti posao propadne. Mladim devojkama se takođe preporučuje da ih izbegavaju. Veruje se da bi kontaktom sa neplodnom ženom mogle da ugroze sopstvenu plodnost, kao da je neplodnost zarazna. U tradicionalnim patrijarhalnim kulturama, ono što legitimiše položaj žene i određuje njen status u društvu jesu deca i sposobnost rađanja, kaže bugarski socijalni antropolog Haralan Aleksandrov. "Vrednost žene zavisi od sposobnosti da produži lozu i osigura opstanak porodice", dodaje. "Teško je zamisliti užas sa kojim se klan suočava ako se otkrije da neka od žena u klanu nije u stanju da rađa", konstatuje antropološkinja Antonina Željazakova, iz Sofije. U nekim delovima Balkana, uključujući Kosovo, Makedoniju i zapadnu Rumuniju, postoji običaj da se ženi bez dece preda dete neke od rođaka da ga odgaja kao svoje, objašnjava Violeta Stan, dečji psihijatar iz Temišvara, na zapadu Rumunije. Međutim, kod Roma, nesposobnost žene da začne može da dovede do poništenja braka. U zajednici vlaških Roma u Bugarskoj, svekrva može da otera neplodnu snaju.

Zašto baš Ukrajina?Za žene bez potomstva koje žele da se spasu stigme svojstvene takvom statusu, a nisu spremne da usvoje dete, jedino rešenje je da pronađu surogat majku koja će da nosi njihovo oplođeno jajašce do porođaja. Ipak, u većini zemalja, surogatno materinstvo je tema koju opterećuju komplikovane etičke dileme, najviše zbog toga što se ženama koje treba da iznesu trudnoću nudi novac.

Nijedna zemlja u Evropskoj uniji ne dozvoljava komercijalno surogatno materinstvo, zbog čega žene koje žele da iznajme matericu putuju na istok, do Ukrajine, Rusije, Gruzije, Kazahstana, pa čak i do Indije. U Evropskoj uniji, Austrija, Nemačka, Švedska, Francuska, Mađarska i Italija zabranjuju svaki oblik surogatnog materinstva, bez obzira na to da li je usluga plaćena ili ne. U Britaniji, Holandiji, Belgiji, Danskoj i Grčkoj surogatno materinstvo je dozvoljeno, pod uslovom da se usluga ne pruža na komercijalnoj osnovi.

S druge strane, zakoni u Ukrajini su poznati po najliberalnijim odredbama o surogatnom materinstvu u čitavoj Evropi. Članom 123.2 ukrajinskog Zakona o porodici propisano je da žene mogu da primaju finansijsku naknadu za nošenje tuđeg deteta. Iznos naknade nije ograničen. Zakon takođe garantuje pravo biološke majke na dete ili decu koju je na svet donela surogat majka. Za ostvarivanje tog prava nije potrebna nikakva posebna procedura za usvajanje deteta ili sudska odluka. Sve je regulisano ugovorom između agencije ili klinike, biološke majke i surogat majke. Surogat majka ugovorom prenosi na biološku majku sva prava u vezi sa detetom koje je rodila. U matične knjige upisuju se samo imena bioloških roditelja.

Valerija Zukin, potpredsednica Ukrajinskog udurženja za reproduktivnu medicinu (UURM), kaže da se u Ukrajini svake godine izvede od 150 do 200 plaćenih surogatnih trudnoća.

Približno polovinu klijentikinja koje iznajmljuju materice ukrajinskih žena čine strankinje, uglavnom žene iz Amerike, Engleske, Francuske, Švedske i Italije, ali ima ih i iz balkanskih zemalja.

Povoljnija ponuda u Kijevu: Povoljni zakoni nisu jedini razlog za dolazak u Ukrajinu. "Najvažnija je... cena", objašnjava Marina Vasilijeva, koordinator za pacijente u Novom životu, centru za surogatno materinstvo koji je otvoren u Kijevu u martu 2010. godine.

MCSM u Karkovu ponudio je svoje usluge Rumjani Nenčevoj po ceni od 21 760 evra. [Slika 2]. Cena zavisi od stanja jajnih ćelija biološke majke i od toga da li je potreban i donator spreme.

Novi život u Kijevu usluge naplaćuje u američkim dolarima. Cene su ovde nešto više, oko 35 000 dolara [26 000 evra], što uključuje i donaciju jajašceta. To je samo trećina cene koja se naplaćuje u SAD, u državama koje dozvoljavaju usluge surogatnog materinstva na komercijalnoj osnovi, kao što su Florida, Nevada, Nju Hempšir, Virdžinija i Kalifornija. Agencije u Ukrajini isplaćaju surogat majkama honorare od 7 000 dolara [5 080 evra], u Karkovu, do 12 000 dolara [oko 8 700 evra], u Kijevu. Pored toga, očekuje se da budući roditelji plaćaju oko 200 evra mesečno za izdržavanje surogat majke, ili 1 550 evra za čitavu trudnoću. "Oni snose i medicinske troškove za praćenje trudnoće", objašnjava Vasilijeva.

"Surogat majkama nudimo uslove koji su za Ukrajinu veoma dobri", kaže ona, ali naglašava da od tog posla surogat majke ne mogu da se obogate.

Stan sa jednom spavaćom sobom u Kijevu košta oko 80 000 dolara [oko 58 000 evra]. Vasilijeva objašnjava da je to bar šest puta više od prosečnog honorara surogat majke.

Ipak, ukrajinski zakoni ne ograničavaju broj surogatnih trudnoća koje jedna žena može da iznese. Mada je skorašnja finansijska kriza svakako doprinela većoj ponudi zainteresovanih surogat majki, Vasilijeva tvrdi da su mnoge od njih, bar jednim delom, motivisane altruističkim razlozima. Izbor kandidatkinja za surogat majke uglavnom se obavlja putem interneta i posredovanjem regionalnih predstavnika agencije Novi život u različitim delovima Ukrajine.

"U svakom trenutku, u bazi podataka agencije Novi život nalazi se od 20 do 25 žena. Svaka od njih je rodila bar jedno dete", kaže Vasilijeva.

"Među njima su žene sa srednjom ili višom stručnom spremom, studentkinje, ali i žene sa univerzitetskim diplomama", nastavlja ona.

Pored obrazovnog nivoa, profil kandidatkinje u bazi podataka sadrži i podatke o visini, težini, vrsti posla i poslodavcu. Konačni izbor obavlja psiholog.

Andrea Parvu objašnjava razloge za iznajmljivanje materice. Razgovor je vođen 23. juna 2010. godine.

P: Ispričajte nam nešto o sebi.


O: Imam 25 godina, udata sam i imam ćerku. Živim u Brašovu, završila sam tekstilnu školu i odmah počela da radim. Tada sam imala 17 godina. Udala sam se sa 22.

P: A vaš suprug?

O: On radi na održavanju grejnih instalacija u Bukureštu i Piteštiju. Dolazi kući jednom nedeljno, ako radi u Bukureštu, i svako veče kada je u Piteštiju.

P: Kakvo vam je finansijsko stanje?

O: Finansijska situacija nije baš dobra. Suprug ima bolju platu od mene. Želim da uradim ovo [da postane surogat majka] da bih popravila naše finansijsko stanje. Nemojte da me pogrešno shvatite. Mnogo je porodica koje ne mogu da imaju dece. U svakom slučaju, postoji mnoštvo razloga.

P: Da li poznajete neke od tih porodica?

O: Ne lično, ali neke sam upoznala na internetu, viđala sam ih na televiziji.

P: Kada ste prvi put pomislili da biste mogli da postanete surogat majka?

O: Bilo je to prošlog decembra, ili u januaru 2010. Pročitala sam nešto o TV zvezdi koja je izjavilada ne može da ima dece i da traži surogat majku. Na internetu ćete naći mnogo žena koje žele da postanu surogat majke, nisam jedina.

P: Koji su konkretni razlozi za vašu odluku?

O: Da nekome pomognem da dobije dete. I da [za to] dobijem novac, naravno.

P: Jeste li se raspitali kod pravnika, da li je to zakonito?

O: Dosta toga sam otkrila putem interneta. Saznala sam da je [surogatno materinstvo] zakonito.Njihove ćelije se usađuju u moju matericu. Dete dobija krštenicu na moje ime i ime svog oca, a ne mog muža. Zatim se vodi postupak za usvajanje. Ja se odričem deteta i dajem ga njegovoj biološkoj majci, koja ga usvaja.

P: Šta vaš suprug misli o tome?

O: Složio se i podržava me. Ne bih ovo radila protiv njegove volje. Konsultujem se sa njim na svakom koraku.

P: Šta ste tačno tražili u ponudi da postanete surogat majka?

O: Da oni zauzvrat pomognu meni. Ja njima pomažem da dobiju dete, a oni mene pomažu finansijski. U novinama su baš preterali kada su napisali da sam tražila 27 000 evra. To nije tačno. Ni približno. Ja nisam žena sa nerealnim zahtevima.

P: Kakve ste odgovore dobili na ponudu?

O: Otkako se oglas pojavio u novinama Ziarul de Brašov i na televiziji, niko nije došao da me vidi;bar ne klijentkinje koje interesuje usluga koju nudim ili žele da se dodatno raspitaju. Imam utisak da Rumunija još nije spremna. Izgleda da to može da se obavi jedino sa strancima.

P: Kada ste prvi put dali oglas?

O: U martu. Suprug i ja smo počeli da razmišljamo o tome još u januaru, ali bilo nam je potrebno niko vreme da donesemo odluku. Morala sam da ispitam i pravnu stranu.

P: Da li ste imali neki poziv iz Rumunije posle davanja oglasa?

O: Ne. Nijedan.

P: Kakve su bile reakcije u vašem okruženju?

O: Često su me napadali. Neke koleginice i prijateljice su me podržale, ali bilo je i onih koji su tvrdili da to što radim nije u redu.

P: Da li ste se pokajali zbog toga što ste saopštili svetu da želite da postanete surogat majka?

O: Ne, nisam.

Preskupo za Balkan: Cene u Ukrajini su znatno niže od onih u SAD, ali i dalje su previsoke za većinu klijentkinja iz balkanskih zemalja. To je mnogo više od onoga što bi Ana Dimova, krhka mlada žena iz Asenovgrada, u Bugarskoj, mogla sebi da priušti. I danas se živo seća šoka koji je doživela kao tinejdžerka kada su joj rekli da neće moći da rađa. "Roditelji su hteli da to sakriju od mene", kaže ona.

"Imala sam 14 godina i prvi put sam se pregledala u bolnici. Izašla sam iz zgrade i čekala ih napolju. Kada je izašla, majka je plakala."

Mada je po prirodi vedra, Dimova kaže da se retko događa da prođe dan a da je nešto ne podseti na činjenicu da ne može da ima dece. "Pomišljala sam da odem u neku od zemalja u kojima je surogatno materinstvo dozvoljeno, ali cene su previsoke", kaže ona.

"To nije za ljude poput nas. Za Ukrajinu bi mi bila potrebna ušteđevina od 50 000 bugarskih leva [oko 25 600 evra]."

Kada je čula njenu priču, kaže Dimova, nekadašnja šefica na poslu ponudila joj je da iznese trudnoću za nju, ukoliko se zakoni u Bugarskoj promene i surogatno materinstvo bude dozvoljeno. Popova, stara 36 godina, majka dvoje dece, seća se kako je njena ćerka, tinejdžerka, kada joj je otkrila šta namerava, prokomentarisala: "Ti nisi normalna". Ali Popova za sada baš ništa ne može da učini za Dimovu, zato što je Bugarska 2007. godine zabranila sve oblike surogatnog materinstva. Obeshrabrena visokim troškovima u inostranstvu i zabranom u Bugarskoj, Dimova je u decembru 2009. godine posetila Kalinu Krumovu, poslanicu u bugarskom parlamentu. Zatražila je od nje da otvori raspravu o ublažavanju sadašnje zabrane.

Krumova je pokrenula to pitanje pred parlamentarcima i bugarskom javnošću u martu 2010. godine. Obnovljeno interesovanje javnosti i podrška medicinskih, etičkih i pravnih stručnjaka rezultirali su pozivima da se zabrana surogatnog materinstva ublaži, uz uslov da takve usluge ne mogu da se pružaju na komercijalnoj osnovi. Krumova i tim stručnjaka trenutno rade na predlogu izmene zakona o surogatnom materinstvu. Radina Velčeva, šefica fondacije Iskam Bebe (Želim bebu), podržava delimično ublažavanje postojećih odredbi. "Uslugu bi trebalo ograničiti na žene starosti od 18 do 43 godine za koje je dokazano da ne mogu da iznesu trudnoću", kaže ona.

Surogat majke ne bi dobijale nikakav honorar, ali bi sudovi odobravali plaćanje određenih troškova, kao što su medicinski, troškovi za hranu, odeću i psihološku pomoć. Sve izdatke bi snosili biološki roditelji.

Uprkos predviđenim ogradama, moguća reforma propisa o surogatnom materinstvu izaziva zabrinutost u Bugarskoj. Fani Davidova, pravni ekspert Programa pristupa informacijama, nevladine organizacije koja građanima pruža savetodavne usluge, upozorava da se sa promenama ne sme žuriti. Davidova, koja često piše o problemima usvajanja, pa je i sama usvojila jednog dečaka 2006. godine, kaže da bi roditelji bez dece najpre trebalo da razmotre druge mogućnosti, kao što su usvajanje i starateljstvo. Tolina Mladenova, iz Sofije, kaže da je bila spremna da postane surogat majka, samo da je to bilo zakonito. U svojim četrdesetim godinama, finansijski je nezavisna i seća se kako je objašnjavala sopstvenoj deci da bi rado "pozajmila svoj stomak nekoj teti koja želi dete".

"Bile su zbunjene. Pitale su me šta bismo uradili s detetom. Objasnila sam im da ono ne bi bilo naše. 'Mama bi ga nosila u stomaku dok se ne rodi, a onda bismo ga dali drugoj mami.'"

Surogatno materinstvo u Rumuniji nije stavljeno van zakona. Posle čitanja članka o TV zvezdi koja je navodno tražila usluge surogat majke, Andrea Parvu [Okvir 4] je u martu 2010. godine odlučila da objavi oglas na internetu i ponudi uslugu zainteresovanim klijentkinjama.

"Želela sam da pomognem nekome ko ne može da ima dece. I, naravno, dobijem novac za to", kaže Parvu, koja ima trogodišnju ćerku i živi u Brašovu. Mediji su se odmah zainteresovali za ovaj slučaj ali, na njeno iznenađenje, niko se nije javio na oglas.

"Imam utisak da Rumunija još nije spremna", kaže ona. Pretpostavila je da su se klijentkinje previše plašile da se jave nakon što je oglas privukao pažnju javnosti.

Zabrane na Balkanu: Polazeći od zajedničkog interesa za što brži ulazak u Evropu, zemlje na Balkanu donose sve oštrije propise kojima se surogatno materinstvo stavlja van zakona. U Srbiji, koja pretenduje na članstvo u EU, kratka javna rasprava o zakonodavstvu u ovoj oblasti završila se početkom 2010. godine potpunom zabranom.

"Raširen je strah da bi usluga mogla da se komercijalizuje", objašnjava Mima Fazlagić, ginekološkinja iz Beograda. Kao kandidat za članstvo u EU, Hrvatska je surogatno materinstvo stavila van zakona novim zakonom o medicinskoj plodnosti, usvojenim 2009. godine.

Pre nego što je Bugarska zabranila surogatno materinstvo 2007. godine, u zemlji nije bilo zakona o reproduktivnoj medicini, te je tokom devdesetih godina obavljeno nekoliko desetina takvih procedura, seća se doktorka Pavleta Tabakova. Pre zabrane, Tabakova je na svojoj privatnoj klinici u Sofiji imala nekoliko surogatnih trudnoća i porođaja. Iz prve surogatne trudnoće koju je vodila početkom devedesetih godina rođeni su muški blizanci. Biološkoj majci je materica bila odstranjena, ali je donirala jajašce, kaže Tabakova.

"U pitanju je novinarka", dodaje ona. "U početku je o tome rado govorila za javnost, ali danas odbija. Imala sam čak i slučaj svekrve koja je nosila dete za snaju." Odsustvo zakona o surogatnom materinstvu u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni znači da se surogat majke u tim zemljama nalaze u sivoj zoni zakonodavstva.

U Rumuniji, koja je ušla u EU zajedno sa Bugarskom, 2007. godine, takođe nema zakona o surogatnom materinstvu. Rumunski parlament je 2005. usvojio nacrt zakona o reproduktivnom zdravlju koji je dozvoljavao nekomercijalno surogatno materinstvo, ali je predsednik Trajan Basesku odbio da ga potpiše. Slučajeva surogatnih porođaja bilo je devedesetih godina i u Rumuniji. Prvi poznati slučaj surogatne majke koja je rodila dete zabeležen je 1998. godine, na klinici Bega, u Temišvaru, na zapadu Rumunije.

"Zove se Danijel", otkriva nam doktor Joan Munteanu, u to vreme šef klinike za reproduktivno zdravlje. Do 2004. godine, doktor Muntaneu je vodio 15 surogatnih trudnoća. Danas je već u poznim godinama. Od 2004. nije imao novih slučajeva, a u zemlji od tada nije otvorena nijedna nova klinika za surogatno materinstvo. Nekoliko klijentkinja doktora Munteanua izašlo je u javnost sa svojim pričama. Među prvima je bila Livija Kilijan. Njenog sina Kristijana, koji sada ima dvanaest godina, rodila je surogat majka upravo na toj klinici. Dok je bio sasvim mali, Livija je pozirala fotografima sa Kristijanom u naručju. Te fotografije su 2004. godine dospele u novine Banateanul. Ali danas se radije drži podalje od javnosti.

Bugarski socijalni antropolog Haralan Aleksandrov smatra da aktuelna konzervativna klima, kada je u pitanju surogatno materinstvo i odbijanje da se o toj temi razgovara, ukazuju na snagu patrijarhalnih vrednosti u regionu.

"O patnji se ne govori", objašnjava on. "Nema tu zle namere. Jednostavno, naša kultura tako funkcioniše."

U Varni, posle nekoliko sedmica razmene poruka sa klinikom u Ukrajini putem elektronske pošte, Rumjana Nenčeva se ponovo našla na početku. Lekari sa klinike u Karkovu zaključili su da njena rezerva jajašca još nije sasvim iscrpljena, ali je verovatno na izmaku. Pošto nisu sigurni da li mogu da dobiju upotrebljivo jajašce, odlučili su da njen zahtev odbiju. Rumjana ne zna šta bi još mogla da preduzme.

Ana Dimova razmišlja da se preseli u neku zemlju u kojoj je surogatno materinstvo dozvoljeno. Na pitanje o aktuelnoj zabrani u Bugarskoj, odgovara: "Ne verujem da zabrana može da traje večno."

* Ovaj tekst je nastao u okviru programa Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost, inicijative fondacija Robert Bosch i ERSTE, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom, BIRN.

Nastavak na e-Novine...   
      
Losa vest 0 Dobra vest 0

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta e-Novine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva ovog sajta, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta e-Novine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.