Izvor: VOA, 26.Dec.2014, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestovic: Pad cena nafte uzdrmao tržišta
Pad cena nafte je loša vest za zemlje sa visokim troškovima proizvodnje, kao što je Rusija, dok Saudijska Arabija drži sve adute u svojim rukama, kaže Klajd Prestovic, osnivač Instituta za ekonomsku strategiju.
Cena nafte, koja trenutno iznosi oko 60 dolara po barelu, prepolovljena je od juna meseca, ugrozivši ekonomsku stabilnost naftaških zemalja čiji troškovi proizvodnje premašuju nove tržišne cene, kaže Klajd Prestovic, osnivač vašingtonskog Instituta za ekonomsku >> Pročitaj celu vest na sajtu VOA << strategiju i autor niza bestselera na temu globalne ekonomije. Razgovor sa Prestovicem o uzrocima i posledicama naglog pada vrednosti “crnog zlata”, vodila je koleginica Jela Defrančeski.
U proteklih nekoliko godina, udeo naftom prebogate Saudijske Arabije na svetskom tržištu znatno je smanjen pod pritiskom konkurencije novih, ojačanih aktera u svetskoj naftnoj industriji, kaže Prestovic.
“Tu su Iranci koji se bore za što veću sopstvenu proizvodnju nafte. Iračani žele da povrate svoje mesto na svetskom tržištu. Brazil je pronašao nove podvodne rezerve. Indonezija intenzivno traga za novim energetskim resursima, isto kao što Kina istražuje Južno kinesko more. Rusija je povećala svoju proizvodnju, dok su se Amerikanci i Kanađani okrenuli jeftinoj proizvodnji nafte iz škriljaca. Sve je to uticalo da Saudijska Arabija više ne dominira globalnim tržištem naftom.”
Saudijska Arabija je odlučila da spreči dalju eroziju svoje pozicije na svetskom tržištu, putem Organizacije zemalja izvoznica nafte, odnosno OPEK-a. Krajem novembra, OPEK je odlučio da odustane od ideje da smanjenjem dnevne kvote proizvodnje održi visoku cenu barela nafte. To je dovelo do sunovrata cene nafte, kaže Prestovic.
U međuvremenu, Rijad drži sve adute u svojim rukama, nastavlja on.
“Saudijci su poručili svetu ne samo da nemaju nameru da budu gubitnici, već da su bez premca na globalnom tržištu. Oni pre svega poseduju najveće rezerve nafte, koja još malo pa pravo iz zemlje ide u automobilski rezervoar. Nalazišta saudijskog ‘crnog zlata’ većinom su na površini, tako da na nekim poljima troškovi proizvodnje ne iznose više od deset centi po barelu.”
Saudijskoj Arabiji “uopšte nije važno da li će cena pasti na 20 dolara,” izjavio je ovih dana jedan visoki saudijski zvaničnik.
Sve su to loše vesti za zemlje sa visokim troškovima proizvodnje, kaže Prestovic.
“Rusija je na velikom gubitku. Proizvodnja nafte, koja obezbeđuje 80 odsto ruskog bruto nacionalnog dohotka, kreće se oko 80 dolara po barelu. Sadašnja cena nafte Rusiji stvara samo gubitke.”
Međutim, Kina je na velikom dobitku. Manji troškovi uvoza nafte već su doneli Kini porast stope privrednog rasta od jedan odsto.
Za američke potrošače, niža cena nafte ravna je izdašnoj poreskoj olakšici, kaže Prestovic. I sve dok barel košta više od 30 dolara, američka proizvodnja nafte iz škriljaca je isplativa.
Međutim, povećana upotreba fosilnih goriva ima i svoju negativnu stranu, kaže Prestovic.
Jeftin gas znači više ugljenika u vazduhu, manji interes za alternativne izvore energije – što vodi daljem zagrevanju planete sa vidljivim razornim posledicama, zaključio je naš sagovornik.
.jpg)
