Potrebna šira diplomatska inicijativa  

Prirodni, pravni i istorijski razlozi neki su od argumenata zašto bi Prevlaka, nekadašnja austrougarska trvrđava i kasnije značajna baza ratne mornarice SFRJ, trebalo da pripadne Crnoj Gori.

Član pregovaračkog tima Hrvatske Davorin Rudolf kazao je podgoričkom radiju Antena M da je dogovoreno da izjave za javnost mogu davati samo šefovi diplomatija dve zemlje. Hrvatska >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << nikada nije zvanično predstavila svoj stav o razgraničenju sa Crnom Gorom. Prema nezvaničnim informacijima, Hrvatska će se pozivati na odredbe Konvencije o međunarodnom pravu koja uzima u obzir srednju liniju jednako udaljenu od oba kopna. U tom slučaju Crna Gora bi izgubila kontrolu nad ulaskom u Bokokotorski zaliv.

Stručnjak za međunarodno pravo Aleksandar Đurišić izjavio je da se pitanje granice ne može posmatrati samo kroz prizmu privremenog protokola iz 1992, već se mora voditi računa o rešenjima pre toga i istorijskom kontekstu. „Mislim da se mora uzeti u obzir institut istorijskog zaliva, ko ga je naseljavao, kojoj državi je naginjalo to stanovništvo, do toga ko je ostvarivao pravo ulova”, kazao je Đurišić.

Bivši crnogorski ministar inostranih poslova Miodrag Lekić je kazao da bi kontrola nad Bokokotorskim zalivom trebalo da pripadne Crnoj Gori, jer za to postoje prirodni, pravni i istorijski razlozi. Taj cilj, nastavlja on, nije nimalo lako ostvariv i založio se za razgovore sa Hrvatskom i širu diplomatsku inicijativu. „Ali, najgore će biti ukoliko tog cilja i jasne crnogorske pozicije nema. Onda bi ta tajnost mogla biti neugodna i sa veoma neprijatnim posledicama po objektivne interese Crne Gore”, kazao je Lekić.

Mešovita radna grupa dveju država održala je u Zagrebu, 14. januara, prvi sastanak o razgraničenju u Zagrebu. U okviru grupe postoje dva radna tela - crnogorsko i hrvatsko, koja bi trebalo da usaglase zajednički stav koji će biti predočen Međunarodnom sudu pravde.

Na Prevlaci trenutno važi Privremeni sporazum SRJ i Hrvatske iz 2002, po kojem je Hrvatskoj pripao kopneni deo poluostrva i morski pojas ulaza u Bokokotorski zaliv širine oko 500 metara. Deo akvatorija, uz levu obalu, proglašen je „ničijim more” i tim delom patroliraju zajedničke snage Hrvatske i Crne Gore. Pre sporazuma na Prevlaci je bila mirovna misija UN.

Nastavak na e-Novine... 0 0

Dodajte komentar