Kad zaborav prekrije olimpijski grad  

Povodom desetogodišnjice Olimpijade Sarajlije su, kao i pre i posle nje, uputile snažan zahtev demokratskom svetu da spreči njihovo ubijanje i devastaciju grada. Ispostavilo se da su bajkoviti dani Olimpijskih igara zaboravljeni, ubijanje nije zaustavljeno

Pre 28 godina u Sarajevu su otvorene 14. Zimske olimpijske igre, jedine koje su organizovane u bivšoj Jugoslaviji, i u državama >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << koje su nazivane Istokom. Olimpijski plamen zapalila je klizačica iz Hrvatske Sanda Dubravčić, a zakletvu je u ime sportista izgovorio legendarni slovenački smučar Bojan Križaj. Maskota Olimpijade bio je vuk Vučko. Prvu medalju, srebrao u veleslalomu, za Jugoslaviju osvojio je Jure Franko. Nadmetanja su se održavala na stadionu Koševo, u dvoranama Zetra i Skenderija, kao i na planinama Bjelašnici, Igmanu, Trebeviću i Jahorini.

Glavni grad Bosne i Hercegovine je organizaciju XIV zimskih Igara dobio u konkurenciji s japanskim Saporom i zajedničkom kandidaturom švedskih gradova Falun i Geteborg.

Sama organizacija koštala je 142,6 miliona dolara, a polovina prihoda bila je ostvarena od prodaje prava na televizijski prenos. Ukupno je prodato 250.000 ulaznica, a samo u inostranstvu 200.000, dok su TV prenos otvaranja Igara pratile dve milijarde ljudi.

Prema ocenama brojnih stručnjaka, najveće zvezde sarajevskih Igarabili su takmičari u umetničkom kizanju. Najupečatljiviji utisak ostavio je britanski par, Džejn Torvil i Kristofer Din, koji su osvojili zlatnu medalju u plesu. Oni su svojim "Bolerom" osvojili srca publike. Takav performans je bio neviđen do tada, elegantan, pun tehnike, naboja i lepote, a žiri je to znao da nagradi sa najvećom ocenom u istoriji umetničkog klizanja - ocenom 6.

Na Igrama je zlatnu medalju dobila i legendarna nemačka klizačica Katarina Vit koju su upravo sarajevske igre učinile jednom od najvećih sportskih ikona kraja 20. veka.

Sarajevska Olimpijada ponosom je ispunjavala građane SFRJ i bila, po mnogim ocenama, najblistaviji trenutak te države.

Na desetogodišnjicu održavanja Igara Sarajevo je bilo pod opsadom srbijanskih snaga; u gradu se ginulo svakoga dana od topovskih granata i snajpera, tokom Opsade koja je trajala 1425 dana ubijeno je ili umrlo11.000 ljudi (među njima 1.601 dete), 50.000 je lakše i teže ranjeno. Povodom desetogodišnjice Olimpijade Sarajlije su, kao i pre i posle nje, uputile snažan zahtev demokratskom svetu da spreči njihovo ubijanje i devastaciju grada. Ispostavilo se da su bajkoviti dani Olimpijskih igara zaboravljeni, ubijanje nije zaustavljeno.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar