Izvor: Vesti-online.com, 28.Avg.2016, 05:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Istorija Republike Srpske" (12): Specijalne veze - bez veze

Privredne prilike u Bosni i Hercegovini poslije završetka rata bile su veoma loše. Bruto nacionalni proizvod procjenjivan je na 18 odsto predratnog. Zanimljivo je da je tako bilo u oba entiteta.

Na pet donatorskih konferencija sakupljeno je 5,3 milijarde dolara za obnovu Bosne i Hercegovine. Sredstva su stizala u okviru programa RAP od 1996. do 2002. godine.

Od svih tih milijardi, Republika Srpska je dobila svega 910 miliona, ili 17,7 odsto, i to tek od 1999. godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
Prvenstveno zasnovana na poljoprivredi i energetici, privreda Republike Srpske tokom prve decenije 21. vijeka razvijala se brže od privrede Federacije BiH. Tako je sa 3.373.000.000 bruto domaćeg prozvoda u 2000. godini, uprkos svjetskoj ekonomskoj krizi, došla na 8.670.000.000 u 2011. godini! (Autori to ne kažu, ali verovatno misle na KM, konvertibilne marke!)

Udio Republike Srpske u BDP-u Bosne i Hercegovine porastao je sa 28,61 odsto na 34,01 odsto.

Stopa nezaposlenosti je takođe bila nešto niža u Republici Srpskoj nego u Federaciji BiH - 28,5 prema 32,4 odsto u 2006, odnosno 24,5 prema 29,2 odsto u 2011. godini.

Kao posljedica slabijeg razvoja visokog školstva u krajevima Bosne i Hercegovine gdje je srpski narod bio u većini, kao i vjekovnog iseljavanja školovanog kadra u "maticu", udio visokoobrazovanih građana Republike Srpske u ukupnom stanovništvu bio je relativno mali.

Unutar granica Republike Srpske ostao je samo jedan od četiri najvažnija gradska centra - Banjaluka, dok su Sarajevo, Mostar i Tuzla pripali Federaciji BiH.

Mnoga domaća i inostrana predviđanja su ukazivala da će se integracija Bosne i Hercegovine odvijati po "njemačkom modelu" - da će se Republika Srpska "prilepiti" uz Federaciju BIH, kao što se "zaostalija Istočna Njemačka spontano priključila razvijenoj Zapadnoj".

Desilo se, međutim, upravo obrnuto.

Izdašno finansijski podržana sa 4/5 međunarodne pomoći, Federacija BiH ipak nije postala magnet za marginalizovanu Republiku Srpsku.

Naprotiv, Srpska je postala "bolji entitet" upravo zato što je morala više da se osloni na vlastite snage i ograničenu potporu matice, Republike Srbije, koja je i sama bila u ekonomskim nevoljama.

Sve to je uticalo da RS dobije manje stranih donacija i direktnih investicija, a dovelo je i do pada priliva u njen budžet, koji je u jednom trenutku, na prelazu 20. u 21. vijek, bio približan budžetu Sarajevskog kantona.

Do promjene je došlo postepeno. Republika Srbija, svakako najvažniji spoljnotrgovinski partner Republike Srpske, u svoju ekonomiju je tokom prve decenije 21. vijeka privukla oko 35 milijardi evra.

Sporazum o specijalnim vezama, predviđen Dejtonskim sporazumom, potpisan je još 1997. godine. Ali, u jeku velike krize u kojoj se nalazio vladajući SDS, kao i Miloševićev režim, ovaj sporazum nije mnogo doprinosio privredi Republike Srpske.

Iako su ga demokratske vlasti poslije 2000. u dva navrata potvrđivale i proširivale, do realnog uspona došlo je tek 2007.

1. Od ranog doba do Dodika

2. Zemlja puteva i ustanaka

3. "Zemljica Bosna" u Srbiji

4. Tvrtko "kralj Srbljem..."

5. Begovat protiv sultana

6. Ponovo protiv Srbije

7. Strah muslimanske elite

8. Teror se pretvorio u genocid

9. Priznanje jednostrane nezavisnosti

10. U rat se uključuje NATO

11. Izbori za izborima

Prelomna je bila privatizacija Telekoma Republike Srpske u vrijeme vlada premijera Milorada Dodika i Vojislava Koštunice. "Mtel" je 2007. godine postao preduzeće s velikim udjelom vlasništva "Telekoma" iz Srbije.

Efekat privatizacije je značajno premašio očekivanja, i u budžet Republike Srpske ušlo je više od 600 miliona evra. Veliki broj preduzeća iz Srbije, posebno privatnih, kakvi su farmaceutska kompanija "Hemofarm" i agrarno-trgovinska kompanija "Delta", investirali su u Republiku Srpsku.

Važan korak bio je i početak niza investicija iz Ruske Federacije u oblast energetike, pa je tako 2007. privatizovana Rafinerija nafte u Brodu.

Približno u isto vrijeme , ruski naftni gigant "Zarubežnjeft" privatizovao je fabriku motornih ulja u Modriči.

Uz antidejtonske pritiske sa Zapada i migrantski talas sa Bliskog istoka, Srpsku na jesen očekuju lokalni izbori. Predizborna konfrontacija vladajuće koalicije i SZP već polovinom godine biće u stanju usijanja.

Pri svemu tome socijalno-ekonomska situacija u Srpskoj i dalje je teška. Vlada redovno izmiruje budžetske obaveze na nivou regionalnog prosjeka, ali ostaje problem povoljnih kredita, ino-investicija i novih radnih mjesta.

Ulaganja i krediti iz EU su politički uslovljeni, a iz Rusije su u zastoju zbog pada cijene nafte, blokiranja gradnje gasovoda i rata protiv IDIL-a u Siriji. U Srpskoj je nedavno boravila visoka privredna delegacija iz Kine i izrazila spremnost da u najkraćem roku investira u konkretne infrastrukturne projekte.

U aprilu 2015. vladajući SNSD predložio je donošenje Deklaracije o slobodnoj i samostalnoj Republici Srpskoj. Ovim dokumentom predloženo je konačno formiranje Bosne i Hercegovine kao državne unije. Srpska bi tražila da odluke visokih predstavnika budu dovedene u potpuni sklad sa Ustavom BiH.

Ukoliko nije moguće sporazumno uspostaviti funkcionalni ustav kakav je projektovan Dejtonskim sporazumom, Srpska bi predložila reformu Federacije BiH - stvaranje bošnjačkog i hrvatskog entiteta i uspostavu zajednice tri međunarodno priznate države koje bi potom formirale uniju suverenih država. Ukoliko ne dođe do napretka u sporovođenju ustava i demokratizaciji, Srpska bi za 2018. godinu predložila održavanje referenduma o samostalnosti.

Priliv sredstava od privatizacije korišćen je za budžetsku stabilizaciju i za formiranje Investiciono-razvojnog fonda Republike Srpske, iz koga je dijelom finansirana izgradnja mnogih objekatau Banjaluci i Istočnom Sarajevu - novih škola, fakulteta, studentskih domova, sportskih dvorana.

Nastavak na Vesti-online.com...