Izvor: Politika, 21.Jul.2014, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki seljak ima svoj recept
Sredstva za zaštitu bilja neminovnost su na našim njivama i u voćnjacima i samood toga kako se koriste zavisi da li će naškoditi čoveku i životnoj sredini. Istraživanje je pokazalo je da samo jedan od 60 ispitanika čita uputstvo na preparatu pre nego što ga primeni
Izgleda prosto, a nije, jer da bi samo glavica kupusa stigla do trpeze, proizvođačima predstoji mnogo posla. Prvo da parcelu na kojoj će ga saditi pripreme, dobro poprskaju preparatima protiv jednogodišnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << korova, da stave sadnicu u zemlju, stave neko sredstvo za zaštitu od bolesti poleganja rasada, kupusara i lisne sovice. Deset dana od rasađivanja biljčici je potrebno novo prskanje i tako redom – šest prskanja raznim herbicidima, insekticidima, baktericidima i, ako još dobro vreme posluži – rod kupusa će biti berićetan.
Slično se može ispričati i za gajene kulture, bez obzira na to da li je reč o ratarskim, povrtarskim i industrijskim biljkama, voću ili vinovoj lozi – bez pesticida, kažu stručnjaci, rod bi bio manji za 80 odsto. Mnogi vrte glavom pitajući se koliko je hrana „obogaćena” hemijom zdrava za ljude, životinje i koliko ugrožava životno okruženje. Tim povodom se često oglašavaju „zeleni” propagirajući organsku proizvodnju hrane. Međutim, veliki proizvođači pesticida su počeli da upozoravaju na štetu i opasnost od nepravilne upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Tako je nedavno u Beogradu održan novi skup posvećen Inicijativi za bezbedno i održivo korišćenje pesticida koja se sprovodi u 16 zemalja i doprinosi da poljoprivrednici unapređuju znanje uključujući i korišćenje zaštitne opreme, adekvatno skladištenje, primenu i odlaganje upotrebljene ambalaže.
– Delegacija više od 50 predstavnika industrije sredstava za zaštitu bilja i državnih tela razmotrila je informacije i raspravljala o načinima da se obezbedi što pravilnija primena sredstava za zaštitu bilja – saznajemo od Dragane Dimitrijević, izvršnog menadžera Srpske asocijacije proizvođača za zaštitu bilja (SECPA), insistirajući na početku razgovora da svoj doprinos većoj bezbednosti mora dati pre svega država tako što će Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede doneti propis usklađen sa propisom EU. Pojašnjava da za sada imamo jedan zakon, ali dva principa (Zakon o zaštiti bilja iz 1998. godine i Zakon o sredstvima za zaštitu bilja koji je donet 2009. godine).
Ono na čemu posebno insistira naša sagovornica iz Asocijacije jeste kontrola aktivne materije.
– Kada se kaže „proizvodnja sredstava za zaštitu bilja”, svuda u svetu se misli na proizvodnju, odnosno sintezu aktivne supstance, koja je osnovni „nosilac delovanja” svakog zaštitnog sredstva. U Srbiji se ne sprovodi sinteza aktivnih supstanci, već se uvozi gotova supstanca, ali nije uvek poznat i njihov detaljan sastav. Pesticide koji imaju „kompletan dosije”, kako to regulativa u EU obavezuje, proizvode velike kompanije sa naučnoistraživačkim timom, uz korišćenje savremenih tehnologija, kao i generičke kompanije. Ukoliko hemijska ekvivalentnost nije potvrđena, radi se naknadna procena toksikološke ekvivalentnosti. Upravo na tome insistiraju inostrani proizvođača sredstava za zaštitu bilja ističući da se ona može obaviti u inostranstvu – dodaje Dragana Dimitrijević.
Našim seljacima će sve zazvučati kao da neko želi da im naknadno „soli pamet” posle godina i godina provedenih na njivi i „konačno” im objasni kako da useve štite hemijom, kao da to nisu činili godinama i decenijama. Ali, nije na odmet malo analizirati stanje.
Koji su provereni
U našoj zemlji se još ne radi procena hemijske i toksikološke ekvivalentnosti na način kako je to propisano i kako se radi u zemljama EU jer nismo njena članica, nemamo ni pristup dokumentaciji prvih proizvođača aktivnih supstanci, koja je prema pravilima EU, dozvoljena samo zemljama članicama. Međutim Snežana Savčić-Petrić, načelnica Odeljenja za zaštitu i ishranu bilja u Ministarstvu poljoprivrede, kaže:
– Republika Srbija u procesu pridruživanja EU ima obavezu da harmonizuje svoje zakonodavstvo sa propisima EU i na tome se radi.
U zemljama Evropske unije, na čiju se regulativu predstavnici Udruženja (SECPA) pozivaju, kao i u drugim razvijenim zemljama poput SAD ili Japana, celokupna dokumentacija dostavlja se samo pri prvoj registraciji sredstva za zaštitu bilja proizvedenog od nove aktivne supstance. Posle isteka perioda zaštite patentnog prava za aktivnu supstancu, svi ostali proizvođači koji žele da stave u promet sredstvo za zaštitu bilja na bazi te iste supstance ne dostavljaju celu dokumentaciju jer se smatra da je ponavljanje ispitivanja sa stručne strane nepotrebno, a regulativama vezanim za dobrobit životinja i – zabranjeno.
Prema podacima Privredne komore Srbije, u 2013. godini u našu zemlju je najviše pesticida uvezeno iz zemalja EU (Nemačka, Francuska, Španija, Belgija, Italija, Velika Britanija) – oko 65 odsto vrednosti, zatim iz Kine (19 odsto), Švajcarske (sedam odsto) i Izraela (šest odsto).
– Udruženje proizvođača ima dosta dobrih i korisnih inicijativa i u tome ih podržavam, ali treba dati vremena i zakonodavcu da svoj posao uradi temeljno, pogotovo što se i u okviru EU radi na korekcijama zakona – kaže dr Petar Vukša, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dodajući da, kada je reč o aktivnoj supstanci koja se koristi u sredstvima za zaštitu bilja nema mnogo nepoznanica, ali zato su razlike u cenama poprilične. Profesor insistira na važnosti obrazovanja samih poljoprivrednika kako bi preparat pravilno koristili, jer od toga mnogo više zavisi bezbednost pre svega samih proizvođača prilikom primene, a potom životne sredine i hrane koju jedemo.
Šta piše u uputstvu
U kojoj meri će ono što štiti biljku u bašti ili na njivi biti bezbedno po okolinu zavisi od toga kako će biti primenjeno, a to podrazumeva najpre da će pre nego što ga primeni seljak pročitati uputstvo za proizvod.
– Nije dovoljno da se pročita samo naziv i doza koju valja uzeti, jer na uputstvu piše ne samo kako se hemija koristi već i koliko je otrovna i opasna po okolinu. Međutim, prilikom jednog od istraživanja ispostavilo se da temeljno, od početka do kraja, taj papir pročita samo jedan od 60 ispitanika – kaže Dragana Dimitrijević i primećuje da su razlog za to sitna slova kao i činjenica da mnogi proizvođači zapravo ne razumeju šta piše.
– Sledeće na čemu insistiraju u fabrikama pesticida jeste zaštitna oprema koju bi trebalo da svi koriste prilikom prskanja, jer čovek bi osim biljke trebalo da zaštiti i sebe i svoje zdravlje. Među razlozima je i jako banalan – stide se. Bilo je slučajeva da domaćin kupi kompletno zaštitno odelo i ne oblači ga da mu se komšija ne bi smejao – navodi Dimitrijević. – Ima i onih koji su previše opušteni pa u kratkim pantalonama, kao da su pošli na plažu, stave prskalicu na leđa i pođu u baštu ili voćnjak, zanemarujući važnost zaštite, pre svega kože jer najviše lošeg se dogodi upravo preko delovanja pesticida na kožu nogu i ruku.
Kada je reč o korišćenju novih tehnologija, recimo promenilo se gledanje na stvari pa je nekada bilo preporučivano da se koristi dizna koja „pravi oblak”, a sada ti isti zagovaraju onu kojom se direktnije nanosi preparat na biljku.
Trostruko ispiranje
Kada se preparat potroši ambalaža obično završi u obližnjem jarku, možda u potoku ili na deponiji za smeće.
– Sve je to jako opasno jer se na posredan način truje zemljište ili vodeni tok. Zato stalno apelujemo na korisnike da pre bacanja operu ambalažu od sredstava za zaštitu bilja. Opasno je praznu flašu, recimo, oprati pa u njoj držati hranu za životinje, jer plastika upija supstance tako da se posuda ne može potpuno očistiti. Čak je dobro da isprana boca bude i probušena da je ne bi neko ponovo koristio – savetuje izvršni menadžer asocijacije proizvođača za zaštitu bilja. Opranu ambalažu bi, kažu, trebalo sakupiti i predati na recikliranje. U Hrvatskoj je taj problem rešen tako što su proizvođači uslovljeni subvencijama.
Kolika je odjednom ta opasnost od loše upotrebe pesticida, pitaće mnogi, baš kao što će podsetiti da su naši seljaci i bez velikih fabrikanata i njihovih saveta uspešno gajili ono što se jede na našim trpezama i prodaje na ovdašnjim pijacama. I nije bilo masovnih trovanja. Ipak, pogledajmo podatke: osim registrovanih proizvođača poljoprivredom se, na svojim okućnicama, bavi još oko 700.000 ljudi.
– To su, takozvani hobisti, koji imaju manje površine i oni preparate uzimaju u manjim bočicama koje bi takođe trebalo prikupiti – insistira Dimitrijević na pravilima.
Vođenje knjiga u koje se beleži šta je od pesticida korišćeno, kada i u kojoj količini, spada u obavezu za koju mnogi proizvođači i ne znaju, a bila bi im korisna, ako ništa drugo bar da planiraju materijalne izdatke.
Pesticidi se nedopustivo olako koriste. Ali ako je čovek spreman da na svoju ruku uzima antibiotik, kako ga „dozvati pameti” da je i pesticid lek koji može postati otrov zbog nestručnog i prekomernog korišćenja – sem zakonskim odredbama.
Što se tiče zemalja Evropske unije, one su ovu oblast uredile uvođenjem zadruga, u kojima se odrede seme, đubrivo i zaštitna sredstva za kulturu koju član zadruge seje. Tako je lanac odgovornosti jasniji, a kupac u svakom trenutku može da sazna čime je proizvod tretiran.
----------------------------------------------------------
Nismo mi „od juče”
Povodom obeležavanja stogodišnjice zakonodavstva u oblasti zaštite u Srbiji, dr Ilija Perić, jedan od predsednika Društva za zaštitu bilja, podsetio je na „Zakon o uništavanju štetnih životinja i biljaka i zaštićivanju korisnih životinja” koji je posle odluke Narodne skupštine kralj Srbije Aleksandar Obrenović potvrdio 16. jula 1898. godine (po starom kalendaru). Taj zakon je bio u grupi prvih normativa u zaštiti bilja u Evropi i svetu, a sve njegove odredbe su aktuelne i danas i na neki način su ugrađene i u najnoviji zakon o zaštiti bilja. Značaj donetog zakona uveličao je i potpis tadašnjeg ministra narodne privrede, čuvenog naučnika – hemičara Sime Lozanića, kasnije prvog rektora Univerziteta u Beogradu.
Jugoslavija je jedna od 15 zemalja koje su bile inicijatori osnivanja Regionalne organizacije za zaštitu bilja u Evropi i Mediteranu (EPPO) i potpisnik osnivačkog akta 1951. U ime Jugoslavije potpis je dao Gvido Nonveje, prvi direktor Instituta za zaštitu bilja u Topčideru – Beograd. Sada EPPO ima 50 država članica.
----------------------------------------------------------
Podsetnik
Hemijska sredstva za uništavanje parazita, izazivača bolesti biljaka, štetočina (insekti, glodari i štetne ptice) i korova nazivaju se jednim imenom pesticidi. Otrovni su čak i u malim količinama, zato valja biti oprezan prilikom njihove upotrebe. Da bi se izbeglo trovanje neophodno je:
● Obavezno pročitati uputstvo na ambalaži i strogo ga se pridržavati. Važno je da se sredstvo čuva u originalnoj ambalaži.
● Uvek koristiti zaštitno odelo, masku i obavezno odgovarajuće rukavice (preporučene u uputstvu) – to što su neudobni mala je cena koja se plaća za čuvanje zdravlja.
● Ne povećavati dozu u odnosu na propisanu, jer se time neće rešiti problem! Ako nema efekta, greška je ili u vremenu primene ili u izboru preparata.
● Pesticidi se primenjuju po suvom vremenu: ako se koriste neposredno pre kiše, mogu se lako isprati i neće dati očekivani efekat. Ne prskati ih ako vetar duva brzinom većom od 20 kilometara na sat, da ih ne bi raznosio i oštetio druge kulture.
● Pesticidi se ne primenjuju na temperaturi nižoj od osam stepeni niti na većoj od 25 stepeni.
● Posle rada obavezno je kupanje vodom i sapunom.
● Ne primenjivati pesticide ako nije neophodno.
● Ne prati prskalicu u reci ili potoku, neko će možda piti vodu nizvodno.
● Kad se tretira usev, posebno medonosno bilje, neophodno je obavestiti obližnje pčelare.
● Ako se pesticid prospe na kožu ili odelo, treba ga dobro isprati vodom i sapunom. Sapun ne samo da ispira pesticide, nego ubrzava njihovo razlaganje.
● Prazna ambalaža (kartonske kutije i folije) ne sme završiti na izvoru, u bunaru, reci, jezeru, bari, niti u jami, kanalu, kanalizacionoj mreži, pored puta, na deponiji ili na drugi način na koji može doći do zagađenja životne sredine.
● Obavezno probušiti praznu ambalažu.
----------------------------------------------------------
Pojmovi u zaštiti bilja
DOZA – količina preparata ili aktivne materije u kilogramima ili litrima po jedinici površine.
KONCENTRACIJA – količina preparata u procentima.
KARENCA – vreme koje mora da protekne od poslednje primene pesticida do berbe (žetve), odnosno poslednji rok primene pre berbe.
RADNA KARENCA – za koje vreme nije dozvoljen rad i pristup ljudima u polju i zaštićenom prostoru nakon primene pesticida.
OSTACI (REZIDUE) – količina sredstva za zaštitu bilja koja ostane u zemljištu ili u biljnom tkivu određeno vreme nakon primene.
----------------------------------------------------------
Određivanje koncentracije
1 kg (kilogram) = 1000 g (grama)
1 l (litar) = 1000 ml (mililitara)
Ako u uputstvu piše da se sredstvo primeni u koncentraciji 0,1 %, a treba poprskati usev sa 10 litara vode, onda se u prskalicu sa 10 litara vode doda 10 mililitara (ml) ili grama (g). Ukoliko se primenjuje koncentracija od 0,25 %, a treba tretirati usev sa 50 litara vode, onda se u prskalicu sipa 50 litara vode i 125 mililitara ili grama pesticida.
Slavica Berić
objavljeno: 21.07.2014.
.jpg)
