Izvor: Story, 01.Avg.2015, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sanja Đorđević: Volela bih da me ćerka prevaziđe
Pevačica Sanja Đorđević koristi pauzu koju njena naslednica Ivana ima na postdiplomskim studijama u Švajcarskoj kako bi njih dve, dok im se renovira porodična kuća, putovale i provodile se kao najbolje drugarice
Izbori koje čovek pravi u životu, upravo su ono što ga čini čovekom, a folk pevačica Sanja Đorđević (46) ponosna je na put koji je izabrala njena ćerka Ivana (27). Iako joj je renoviranje kuće u jeku pa trenutno živi kod sestre na Novom Beogradu, a uz >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << to posle duže pauze ponovo nastupa i snima nove pesme, pevačica deluje vedro, smireno i zadovoljno jer se Ivanine postdiplomske studije u Švajcarskoj polako ali sigurno bliže uspešnom završetku. Sanja je još srećnija zbog toga što je Ivana rešila da letnji raspust provede s njom.
- Bile smo u Subotici kod Ivanine sestre od strica Barbare, a pošto nam se kuća još radi, nastavljamo u Sarajevo kod mojih sestričina, a usput i kod prijatelja koji tamo imaju najlepšu baštu u gradu jer želim da im pevam na otvaranju. Posle ćemo otići u Dubrovnik, a onda Ivana sa drugaricama odlazi u Herceg Novi na koncert. Pevaće njeni Ceca i Aca Lukas. Za nju su oni i teta-Brena jedini pravi narodnjaci. Baš ih voli, valjda zato što je odrasla uz njihove hitove. Čak i ovo njeno društvo sa studija – Maltežanka, Švajcarkinja, Nemica i Portugalka, znaju da pevaju Cecine i Brenine pesme. Širi dete srpsku kulturu – smeje se Sanja i dodaje:
- Ivana je ovde pohađala Francusku školu i perfektno naučila španski i engleski, a onda je na srpskom završila Pravni fakultet. To je za nas bio šok jer nikad nije išla u srpsku školu. Do trećeg osnovne živela je s nama u Švajcarskoj, znala je jezik samo iz kuće. Međutim, na vreme je sve završila i upisala master studije iz sportskog prava u Švajcarskoj, na državnom univerzitetu. Morala je da polaže četiri ili pet diferencijalnih ispita, što je uspela za godinu dana. Položila je skoro sve preostale i napisala master rad, ostalo je samo da ga odbrani. Vredno dete. Ona je tamo pod velikim pritiskom. Sistem je takav da, ukoliko dvaput padne na nekom ispitu, gubi pravo da to dalje studira. Može jedino da se prebaci na nešto drugo, ali to već nije to. Takođe, svesna je koliko to sve košta, pa se trudi da se što manje rasipa. Ne zato što nemamo, već zbog toga što poštuje naš trud – kaže Sanja koja se odlično slaže sa svojom naslednicom.
- Nas dve se posvađamo za sekund, ali daleko je to od ozbiljnih sukoba. Recimo, ona isplanira odlazak kod masera, a ja uzmem kola. Onda me pita što nisam najavila kad je zakazivala... Čas posla to plane, a u stvari se obe zabavljamo – otkriva pevačica kojoj ne smeta što je Ivana doputovala u nezgodnom trenutku, dok se njihova velika porodična kuća renovira.
- Ne zna se ko je luđi, moj muž ili ja. On se preselio u naš balon za fudbal na Voždovcu, a ja kod sestre na Novi Beograd, kod hotela Jugoslavija. Super mi je tamo, ali šetala sam se sa torbama zbog gostovanja u nekim emisijama, nisam znala koje sam cipele ponela a koje ne... Na sve to, moje dete dolazi, a sestri izvadili kuhinju, stavljaju novu i sve posuđe stoji na stolu u trpezariji. Ivana pogleda ono i pita: A gde sad ja da idem? Šta je ovo s vama u Srbiji? Muž mi je, inače, veoma vredan oko renoviranja kuće, sam je radio kamen, pločice i skoro sve drugo, a ja kao da sam pukla, šetam po gradu sa kanapčićem u jednoj boji i idem od jedne do druge pozamanterije, tražim rese i kićanke za nameštaj. Bila sam čak i na buvljaku, ni tamo nisam našla. Pitaju me ljudi: Jeste li vi ona pevačica Sanja Đorđević? Ja im kažem: Molim? Nemojte da me vređate, molim vas. Na kraju iz svega izvučem nešto smešno. Šta sad, kad se radi, radi se.
Ali, ni neprekidni smeh i šala ne mogu da sakriju ponos koji Sanja oseća zbog Ivane:
- Drago mi je što se moje dete okrenulo pravim vrednostima, to svaki roditelj želi. Jer, ono može odjednom da pođe pogrešnim putem, što se dešava i onima koji su život dali svojim naslednicima. Ponosna sam na Ivanu. Divno mi je kad se po svetu sretne sa Piksijevom i Snežaninom decom, sa Breninim Viktorom ili Kebinom malom Natašom koja se bori u Americi. Skidam kapu toj deci koja su borbena, živela su u dobrim uslovima a onda su rešila da prevaziđu roditelje i ne budu u njihovoj senci, već da izgrade život za sebe. To je nešto čemu sam ja oduvek težila i ponosna sam što je moje dete takvo – zaključuje Sanja.
Piše: Igor Karanov
Izvor: Story.rs
.jpg)
