Izvor: Politika, 22.Sep.2012, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstojeća zima u granicama proseka
Prognoze stranih stručnjaka da će rekordno topljenje leda na Arktiku Evropi doneti ekstremno hladnu zimu domaći meteorolozi ocenjuju kao senzacionalističke
Količina leda na Severnom polu je ovih dana dostigla novi istorijski minimum, što se i očekivalo, jer se najveće topljenje beleži krajem leta. To je bio povod da prognostičari „najgoreg scenarija”, kad je reč o klimatskim promenama, upozore da će Arktik već za četiri godine leti ostajati sasvim bez leda. Čula >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su se takođe predviđanja da nam istanjeni led donosi klimatske krajnosti već u narednoj sezoni.
– Rekordni gubitak arktičkog leda tokom ovog leta odraziće se na vremenske obrasce u SAD i Evropi ove zime, uz veće izglede za vremenske ekstreme – upozorila je Dženifer Frensis sa Rutgers univerziteta u Nju Džerziju na skupu koji je organizovala neprofitna organizacija „Klima neksus”.
Vladimir Đurđević, docent na Institutu za meteorologiju pri Fizičkom fakultetu smatra da je upozorenje o surovoj evropskoj zimi koje se pojavilo u stranim medijima više traganje za senzacijom.
– Količina arktičkog leda utiče na fenomen koji se zove arktička oscilacija. Manja količina leda uslovljava lakše pomeranje hladnog vazduha u umerene širine, ali to je sve na dugačkom štapu i nije jednoznačno povezano. Ne znači nužno da će zima biti izuzetno hladna kad je manje leda – kaže Đurđević i dodaje da se takođe ne može predvideti gde će se hladni talas pomeriti. Može da se desi da zima bude izuzetno hladna u istočnoj Kanadi, a u Evropi blaga.
U Nacionalnom centru za klimatske promene, sektoru Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), objašnjavaju da topljenje arktičkog leda utiče na čitav klimatski sistem i interakcije među hidrosferom, atmosferom, kopnom i lednim pokrivačem. Jedan od rezultata mogu biti ekstremni vremenski događaji.
Da li su ovogodišnji ekstremi, prvo ledeni, snežni februar i čak tri letnja talasa vreline, „osveta” pregrejane planete?
– Hladni talas koji je zahvatio naš region u februaru ove godine, kao i veoma toplo leto možemo objasniti klimatskim promenama. Prema klimatskim scenarijima za period do 2100. godine, za naše podneblje je karakteristična učestalija pojava toplih i hladnih talasa, uz povećanje broja suvih dana i češće kratkotrajne ekstremne padavine – kaže Katarina Stefanović iz Nacionalnog centra za klimatske promene.
Nedeljko Todorović iz RHMZ smatra, međutim, da topljenje arktičkog leda „skoro da nema nikakve veze sa time kakva nam zima predstoji”. Kaže da će naredna zima verovatno biti u granicama proseka, a takva je, kada se napravi statistički presek, bila i prethodna.
Republički hidrometeorološki zavod je ovih dana na svom sajtu objavio preliminarnu sezonsku prognozu u kojoj nema ni pomena ekstremne zime o kojoj govore strani klimatolozi. Naprotiv, kaže se da će u oblasti zapadnog Balkana i Panonske nizije „zima verovatno biti blaža u odnosu na višegodišnji prosek”.
Katarina Stefanović napominje da treba imati u vidu da je ovo samo preliminarna prognoza, jer je data četiri meseca unapred.
– Modeli koji se koriste imaju veću pouzdanost kako se približavamo zimi, pa je praksa da se konačna prognoza izdaje početkom novembra.
Ipak, ni u novembru nećemo pouzdano znati da li će nas u februaru ponovo zavejati metar snega ili ćemo možda konačno imati jednu belu novogodišnju noć. Čak i kada meteorolozi u prognozi navedu da će „verovatno” padati sneg, to po međunarodno standardizovanoj terminologiji predstavlja verovatnoću od (samo) 66 odsto.
– Klasične prognoze su prilično nepouzdane. Februarski hladni talas od prošle zime u RHMZ smo predvideli tek kad se približio na sedam do deset dana – kaže Nedeljko Todorović.
J. Kavaja
objavljeno: 22.09.2012.
.jpg)
