Na današnji dan, 8. oktobar  

Ubijeni Rienco i Min, umrli Lipi, Alfijeri, Atli i Brant, rođeni Maršal, Nušić i Peron, Drugi opijumski rat, Prvi balkanski rat

1354. Ubijen rimski tribun Kola di Rienco. Ponet idejom o obnavljanju antičke republike i ujedinjenju Italije pod vođstvom Rima, 1347. proglasio Rimsku Republiku. Ubijen u ustanku koji je organizovalo rimsko plemstvo.

1469. Umro firentinski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << slikar fra Filipo Lipi, najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev učitelj.

1803. Umro italijanski pisac Vitorio Alfijeri, prvi autentični tragičar u italijanskoj književnosti, čije je delo inspirisalo italijanski nacionalni preporod.

1810. Rođen Džejms Vilijem Maršal. Njegovo otkriće zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo Zlatnu groznicu 1849.

1856. Velika Britanija počela Drugi opijumski rat protiv Kine, u kom joj se pridružila Francuska. 1857. anglo-francuske trupe zauzele Kanton, Kina kapitulirala i potpisala mir u Tjencinu.

1864. Rođen Branislav Nušić, srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas na pozorišnim repertoarima.

1871. U Čikagu izbio veliki požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kada je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao tri dana poginulo 300 osoba, a oko 90.000 ostalo bez kuća.

1895. Rođen argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle 17 godina egzila trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo izabran za predsednika. Umro 1974, predsednica Argentine postala njegova supruga Izabela.

1895. Ubijena korejska kraljica Min. Pokušala da zaustavi japansku dominaciju u Koreji, a zaveru na korejskom dvoru organizovao Japan, preko svog konzula, generala Goroa Miura.

1912. Crna Gora objavila rat Turskoj i istog dana napala turske položaje kod Skadra. Početak Prvog balkanskog rata.

1953. Velika Britanija i SAD povukle trupe iz Slobodne zone Trst i predale Italiji civilnu upravu u zoni A, što je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, rešenu Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955.

1954. Vojne snage Severnog Vijetnama ušle u glavni grad Hanoj.

1967. Umro britanski državnik Klement Ričard Atli, laburista, premijer od 1945. do 1951. Njegova vlada sprovela niz socijalnih reformi u posleratnoj Britaniji i priznala nezavisnost Indije, 1947, i Burme, 1948.

1970. Nobelovu nagradu za književnost dobio ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.

1975. Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli najmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje hrišćana i muslimana.

1991. Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma, Slovenija i Hrvatska potvrdile samostalnost i nezavisnost od SFRJ.

1992. Umro Vili Brant, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun. Vodio politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi. 1970. se poklonio žrtvama nacizma u Varšavi. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971.

1993. Ujedinjene nacije ukinule sankcije Južnoj Africi, uvedene 1960. zbog politike aparthejda vlasti te zemlje.

1998. Savet NATO-a usvojio detaljan operativan plan vazdušnih udara u fazama na Kosovu. Predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću data 24 časa da ispuni zahteve iz rezolucije

UN. Vlada Srbije donela Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO-a.

2001. U udesu aviona švedske kompanije SAS na milanskom aerodromu Linate poginulo 118 osoba.

2005. U zemljotresu jačine 7,6 stepeni Rihterove skale u delovima Pakistana, Indije i Avganistana poginulo više od 80.000 ljudi, od kojih 17.000 dece, oko 79.500 osoba povređeno. Broj beskućnika dostigao 3,3 miliona.

0 0