Na današnji dan, 5. septembar  

Rođeni Kampanela, Majerber i Radakrišnan, umrli Kont, Ristić, Tereza i Leovac

1514. Turski sultan Selim I ušao u Tabriz, u Persiji.

1568. Rođen italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, 1599. osuđen na doživotni zatvor. Oslobođen posle 27 godina, na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ideal države opisao u delu "Grad Sunca", koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.

1600. Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana Istočnoindijska kompanija, koja je dobila monopol na trgovinu sa istokom, čime je počela britanska trgovačka, a potom i kolonijalna ekspanzija na indijskom podkontinentu.

1774. U Filadelfiji počeo Prvi kontinentalni kongres. Predstavnici 13 američkih kolonija usprotivili se britanskom uticaju u Severnoj Americi, što je bio uvod u Američki rat za nezavisnost, u aprilu 1775.

1791. Rođen nemački kompozitor Jakob Libman Ber, poznat kao Đakomo Majerber. Živeo u Parizu, gde je komponovao glavna dela i odigrao značajnu ulogu u stvaranju francuske velike opere.

1800. Britanci, pod komandom admirala Nelsona, od Francuza preuzeli Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija i zvanično dobila Maltu, koja je postala važna britanska baza na putu prema Indiji.

1857. Umro francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije.

1864. Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale Japance u tesnacu Šimonoseki, u znak odmazde zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.

1888. Rođen indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, predsednik Indije od 1962. do 1967, profesor filozofije na indijskim univerzitetima i na Oksfordu. U delima zastupao filozofski univerzalizam i ideju integracije istočne i zapadne filozofije.

1899. Umro srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata XIX veka. Uspešno vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao "Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878".

1905. Mirom u Portsmutu, Nju Hempšir, uz posredovanje predsednika SAD Teodora Ruzvelta, završen rusko-japanski rat. Rusija Japanu predala Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.

1939. SAD proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali kasnije na osnovu dva zakona oružjem pomagali savezničke snage. Amerikaci ušli u rat 7. decembra 1941, kada su japanske trupe napale pomorsku bazu SAD Perl Harbur.

1960. Predsednik Konga Žozef Kasavubu smenio vođu nacionalno-oslobodilačkog pokreta i prvog premijera Konga Patrisa Lumumbu.

1972. Pripadnici palestinske terorističke organizacije Crni septembar kidnapovali, potom ubili, 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24 časa dugoj pucnjavi na aerodromu poginula četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.

1977. Zapadnonemački teroristi oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera. Šlajerovo telo nađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.

1990. Premijeri Severne i Južne Koreje sastali se u Seulu, na prvim zvaničnim razgovorima dve zemlje na tom nivou od podele, posle Korejskog rata 1953.

1995. Francuska izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

1997. U Kalkuti umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnima i bolesnima. Za humanitani rad 1979. dobila Nobelovu nagradu za mir. Albanka rođena u Skoplju, 1928. stupila u družbu Majke Božje od Loreta u Irskoj, potom u Kalkuti 1950. osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.

2000. U Beogradu umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini XX veka.

2001. Državni tužilac Perua podigao optužnicu protiv bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija zbog umešanosti u dva masakra koje su izvršili paramilitarni odredi ranih devedesetih godina.

2002. U eksploziji automobila-bombe u Kabulu poginulo 26, povređeno 150 osoba. U Kandaharu izveden atentat na predsednika Avganistana Hamida Karzaia.

2003. SAD zamrzle finansijska sredstva desetorici članova azijske terorističke grupe Džema islamija, koja se dovodi u vezu sa Al Kaidom.

0 0

Dodajte komentar