Ljuta papričica se svima usladila  

Veliki deo planete uživa u ljutom, dok su Meksikanci opsednuti paprikama koje stavljaju i u sladoled

Koliko gde košta? Koja je bolja za ajvar? Da li je ova sigurno ljuta? Ako su vam ovakvi razgovori srpskih domaćica već dosadili i ne razumete toliku opsednutost paprikama, znajte da je u drugim delovima sveta još i gore – u Meksiku, na primer, paprika, ona ljuta, nije sezonska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zanimacija već začin za svaki dan.

Trećina čovečanstva svakog dana jede ljute papričice, otkrio je nedavno psiholog Džejson Goldmen u tekstu za „Gardijan” koji se pita kako je moguće da toliko ljudi uživa u jednom, u suštini, neprijatnom ukusu.

Ima više od 150 vrsta ljutih papričica i poreklom su iz Meksika. Njih su u pretkolumbijskoj Americi jeli još pre 7000 godina, objašnjava Pol Rozin, profesor Univerziteta Pensilvanija. U Evropu su stigle posle Kolumbovog istorijskog putovanja. Španci su ih prvo gajili iz znatiželje, onda su proučavali njihova medicinska svojstva da bi na kraju počeli da ih koriste kao začin. Ljuta paprika često je na trpezi u Mađarskoj, Španiji, na jugu Italije i baskijskom delu Francuske i obično se jede uz salame i kobasice. Postala je deo nacionalnih kuhinja u zapadnoj i istočnoj Africi, Indiji, jugoistočnoj Aziji, delovima Kine, Indoneziji, Koreji.

Ali njihova ljubav prema ljutim papričicama izgleda kao apatija kada se uporedi sa meksičkom opsesijom njima. Oni ih jedu nekoliko puta dnevno za razliku od, na primer, Amerikanaca kojima su na meniju dva, tri puta nedeljno. Koriste se uz meso i ribu, kao sos, sveže, pržene, grilovane i sušene, narandžaste, crvene, purpurne...

Njih ima na pijacama, u jelima, gotovoj hrani, slatkišima, čak i u čokoladama i sladoledima za decu. Nalaze se u začinima i salatama, pasulju i čorbama, u jelima od mesa i ribe, sosovima i kajgani koja se sprema za doručak.

Čak i kada je jelo toliko začinjeno da se više ne oseća  nikakav drugi ukus, na stolu će se naći i pokoja sveža papričica.

I dok Meksikanci uživaju u omiljenom ukusu, istraživači pokušavaju da otkriju dobre i loše strane ovakve hrane. Ljuto je kao požar u ustima, a različite studije ističu različite efekte: neke tvrde da je papričica najveći neprijatelj organa za varenje, dok drugi u njima vide prvog ratnika u borbi protiv ćelija raka. Jedno istraživanje na meksičkoj populaciji pronašlo je vezu između konzumiranja papričica i raka organa za varenje, dok je studija na Čileancima, takođe ljubiteljima ljutog zalogaja, pokazala da je kod njih čest inače redak rak žučne kesice.

Ljuto je za jedne odličan stimulans, dok drugi tako izazvanu energiju uzimaju kao dokaz da je ljuta hrana neprirodna i da se organizam svim silama bori protiv nje što mi pogrešno tumačimo kao uzbuđenje.

Ali Meksikanci ne haju i nijedna studija ih ne može ubediti da ljuto nije slatko.

J. S. 

objavljeno: 30.09.2010.

0 0

Dodajte komentar