Izvor: Story, 19.Okt.2014, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragana Mirković: Najjača sam kad je najteže
Dok sumira tri decenije karijere, jedna od naših najuspešnijih pevačica, Dragana Mirković, priča kako joj se žrtvovanje devojaštva dobrim vratilo. Bilo je trenutaka kada je plakala više nego što je trebalo, ali i onih u kojima ju je život stavljao pred velika
Dragana Mirković, foto: Luka Šarac, stajling: Ivana Rebrenović, šminka: Dijana Petrašinović, frizura: Aleksandar Gligorievski za Studio Prostor
Pevačica Dragana Mirković (45) ostvarila je gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << sve što u njenoj profesiji može da se poželi: hitovi su se ređali iz godine u godinu, priređivala je spektakularne koncerte i uživala u slavi. Ipak, pre deset godina shvatila je kako od popularnosti, poznatog imena i karijere postoji nešto mnogo vrednije, a to je porodica. Čoveka svog života, supruga Tonija Bjelića (43), srela je u Beču gde im se desila ljubav na prvi pogled, a kruna njihovod odnosa su naslednici Marko (13) i Manuela (12). Upravo oni pružili su joj najveću utehu i podršku kada je pre nekoliko meseci imala tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je bila ozbiljno povređena. Posle sporog i dugotrajnog oporavka Dragana je spoznala da je najjača upravo onda kada joj je najteže.
Story: Mediji su preneli kako se posle koncerta u Areni povlačite iz muzike?
-Pogrešno su me razumeli. Nikada nisam rekla da ću prestati da se družim sa svojom publikom, već da ću se povući iz medija. Toliko stvari sam u poslednje vreme pročitala u novinama a uopšte ih nisam izgovorila. Jedini način da zaustavim takve stvari jeste da se povučem iz medija. Ne pripadam ovom svetu, mnogo toga u njemu za mene je stresno, i neću da dozvolim da me posle trideset godina karijere degradiraju kako bi prodali novine. Ne pada mi napamet da me sada neko provlači po žutoj štampi. Imam 45 godina, karijeru bez mrlje, divan brak, decu i takve stvari mi nisu potrebne.
Story: Deluje kao da ste veoma ljudi na domaću štampu?
-Nisam ljuta, samo štitim sebe. Želim mir. I mislim da sam ga zaslužila. Najviše bih volela da više nikada ne pročitam svoje ime u novinama.
Story: Letos ste imali saobraćajnu nesreću u kojoj ste bili ozbiljno povređeni. Šta vam je prolazilo kroz glavu u trenutku nezgode?
-Sve se to prebrzo desilo. Nije moglo da se kontroliše i ništa nije bilo u našim rukama. Toni i ja smo bili u kolima kada je čovek iz suprotnog smera iznenada uleteo u našu traku i naglo ukočio. Bilo je toliko neverovatno, kao na filmu, i nemoguće da se sudar izbegne. Jedino što mi je u tom trenutku prošlo kroz glavu su likovi moje dece.
Story: Kako je izgledao vaš oporavak, kakve su bile prognoze lekara?
-Bio je to najteži period u mom životu. Postojala je mogućnost da ću morati da idem na operaciju, što je za mene bilo strašno. Na svu sreću, posle mesec dana koje sam provela u bolnici, lekari su mi rekli da mi je potrebno šest meseci oporavka. Objasnila sam kako imam koncert u oktobru i da ću se za tri meseca sigurno oporaviti. Tako je i bilo. Da budem iskrena, ovaj koncert mi je bio veliki pokretač, jer svoja obećanja uvek ispunjavam.
Story: Obično ljudi u teškim trenucima dožive neku vrstu prosvetljenja. Šta ste vi shvatili iz ovoga što vam se desilo?
-Posle svega sam sam shvatila da sam najjača kad je najteže. Nisam mislila da sam toliko jaka. Valjda, dok ti se neke stvari ne dogode, ne shvataš svoju snagu i to koliko možeš da podneseš. I obećala sam sebi da više nikada neću dozvoliti da plačem, gubim živce i nerviram se oko stvari i ljudi koji ne zavređuju moju pažnju i moje suze. Jedina glupost koja me je naterala da zaplačem bile su izmišljene priče u novinama. Narušavala sam svoje zdravlje zbog svega toga. Posle nesreće sebi sam obećala da više neću dozvoliti nešto slično i to je bio momenat kada sam donela odluku da prekinem medijski život.
Story: Ko vam je u tim momentima bio najveća snaga i oslonac?
-Moj suprug Toni i moja deca. Oni su uvek moja najveća podrška, a posebno u teškim trenucima.
Story: Da li vam je uvek uspevalo da sačuvate dobru volju i ne padnete u depresiju?
-Morala sam da zadržim osmeh na licu, pre svega zbog moje dece. Bili su veoma uplašeni kada su mi dolazili u posete, a boravak u bolnicu im je predstavljao veliki šok i stres, što mi je najteže palo. Pokušavala sam na sve načine da ih zaštitim, stalno sam im govorila da mi nije ništa, da se dobro osećam, a imala sam sreće da nisam imala nikakve vidljive tragove od nesreće. Jedino što ih je zbunjivalo bio je metalni prsluk koji sam morala da nosim tri meseca, ali smo i to uspešno prebrodili.
Story: Kako ste danas, jeste li uspeli potpuno da se oporavite?
-Sve je to sada iza mene. Pred koncert sam išla na probe s plesnom grupom i niko nije verovao da ću uspeti sve to da izvedem. Svi su bili iznenađeni mojom snagom, voljom i energijom.
Story: Kako izgleda jedan vaš dan? Na koji način provodite vreme kada ste u Srbiji, a kako živite u Beču?
-Veoma se razlikuje moj život u Srbiji i Austriji. Kada ovde dođem ja sam rastrzana na sve strane. U Beču je sasvim druga priča. Tamo sam najsrećnija i najopuštenija žena na svetu. Živim najlepši i najnormalniji život. Sloboda je najskuplja i najvrednija stvar, a ja sam je životom u Austriji dobila. Imala sam sreće da sam doživela neviđeni uspeh i da sam posle svega toga dobila nagradu, a to je divan život i moja porodica.
Story: Za vas se može reći da živite bajku. Jeste li ikada sanjali da će tako biti?
-Ne, to ne možete ni da sanjate, to može da vam se desi, kako i zašto, ne mogu da kažem. Jedino mogu da se zahvalim bogu što mi se ovako nešto dogodilo. Nisam sanjala ovakav uspeh i karijeru od tri decenije. Na stranu finansijski momenat, ali ovaj mir koji sam dobila, to je nešto što ne može da se kupi i plati, a to čini moj život iz bajke. Naravno, novac jeste bitna stvar u današnje vreme i pomaže, novac može da vam učini život lepšim ali, mogao je neko da mi pre 15 godina da sve ovo što imam sada i ja ne bih bila srećna. Bila sam sama, a morate da imate više od toga. Za potpunu sreću potrebi su mir i porodična oaza.
Story: Nedavno ste proslavili 14 godina braka sa suprugom Tonijem. Jeste li mu pripremili neko posebno iznenađenje?
-Zbog priprema koncerta, nisam stigla da organizujem suprugu posebno iznenađenje. Pored toga, on je sve vreme bio uz mene, pa nisam ni mogla ništa da uradim. Zbog koncerta smo na neki način žrtvovali našu godišnjicu i mislim da ćemo tek sad uspeti da je proslavimo nekom romantičnom večerom.
Story: U današnje vreme kada je brak izgubio na značaju, a razvodi su sve češća pojava, čemu je tajna dugih zajednica?
-U ogromnoj ljubavi, razumevanju i, da se ne lažemo, najvažniji je odabir prave osobe, odatle sve kreće. Onda tek možemo da pričamo o negovanju ljubavi. Ona je jedini recept. Moj suprug me bezgranično voli i poštuje, baš kao i ja njega. To je ono što drži brak. Jer, kada bezuslovno volite osobu pored sebe, ne treba vam ništa i niko drugi. Ako ste voljeni, zadovoljni, srećni, poštovani i ispunjeni, vi nemate ni potrebu bilo šta drugo da tražite. Žao mi je što je brak toliko degradiran i što je izgubio vrednost, jer je to najveća tragedija koja može da se dogodi ovom društvu.
Story: Da li je moguće da za sve ove godine vi niste imali nijedan lom ili trzavicu?
-Apsolutno nijednu svađu. Mi smo oboje Jarčevi, volimo iste stvari, i opet neke druge ne volimo. Slično mislimo i jednostavno nemamo oko čega da se svađamo.
Story: Kako negujete vaš brak?
-Ne bih se bazirala samo na putovanja ili na poklone i iznenađenja, jer su u tom slučaju ljubavi potrebna pomagala za sreću. A to nikako nije dobro. Ono što je najbitnije za stabilan brak jeste da nas dvoje svakodnevno jedno drugom izjavljujemo ljubav. Kada je Toni na poslu, obavezno mu pošaljem poruku i pitam ga kako je, a na kraju našeg dopisivanja jedno drugo napišemo kako se volimo najviše na svetu. Svakog dana se podsećamo koliko značimo jedno drugom.
Story: Da li je vaša ljubav jača s godinama, volite li se istim intenzitetom?
-Najiskrenije kažem da je naša ljubav mnogo veća nego na početku. Mislim da je i prirodno, ako je prava ljubav u pitanju, ona može vremenom da se učvrsti i dobije na kvalitetu. Toni je čovek mog života.
Story: Koliko deca menjaju brak?
-Ona su najlepši deo braka, kruna svakog odnosa. Najlepši je osećaj kada vidimo sebe u našoj deci.
Story: Na čemu insistirate kada je njihovo vaspitanje u pitanju?
-Marka i Manuelu vaspitavam razgovorom i primerima. Trudim se da što više pričam s njima, ali i da ih slušam. Veoma je važno slušati svoju decu.
Story: Primećujete li kod svojih naslendika talenat za muziku?
-Marko svira klavir, a Manuela klasičnu gitaru. Veoma mi je drago što su talentovani za muziku jer je to najlepša umetnost. Ne insistiram ni na čemu, niti mislim da treba da se bave muzikom, to je njihov izbor. Oboje su odlični učenici, što me čini veoma ponosnom, a mi smo tu da ih podržimo šta god da odluče i da im damo vetar u leđa.
Story: Koje svoje osobine prepoznajete kod njih?
-Kod Manuele vidim svoju veselost i šaljivost, a kod Marka smirenost i stabilnost. Vidim da će on, sasvim sigurno, biti uspešan u poslu kojim se bude bavio jer je posvećen i istrajan. Za Manuelu sam sigurna da će se baviti nekom vrstom umetnosti, jer njoj to leži.
Story: Da li vam deca i dalje traže da im rodite brata ili sestru, razmišljate li o trećem detetu?
-Oni su to veoma želeli, ali sam ja to izvesno vreme odlagala, jer sam želela da im se posvetim u potpunosti. Bili su u pretpubertetu i u tom momentu sam im bila veoma potrebna. Moj san je bio da imam troje dece i kada sam pre tri godine pomislila da je idealno vreme za treće dete, priroda je rekla svoje. To se jednostavno nije dogodilo iako je sa mnom zdravstveno sve u redu. Nažalost, bilo je nemoguće. Izgleda da mi nije suđeno i pomirila sam se sa tim.
Story: Iza vas je tri decenije profesionalne karijere, čini li vam se da je to vreme proletelo?
-Da budem iskrena i nije baš proletelo. U tih trideset godina smenili su se moje odrastanje, devojaštvo i zreli period. To su tri izuzetno bitna perioda. Kada sam počinjala da se bavim ovim poslom bila sam dete, imala sam 15 godina, i preko noći sam sazrela. Prebrzo sam odrasla, ali sam sve vreme želela da jednog dana mogu da pogledam iza sebe uzdignute glave, bez stida i strahova.
Story: Šta bi danas Dragana Mirković savetovala toj petnaestogodišnjoj devojčici iz Kasidola?
-Vremena su se promenila, ali ono što se nikada ne menja jeste to da ljudi moraju da budu svoji i poštuju osnovna moralna načela. Važno je da budu dosledni sebi, bez obzira na to ako im se učini da će bolje proći ako skrenu s puta, jer je skretanje samo brži put do propasti. Na kraju krajeva, jednog dana stideće se sami sebe. To bih rekla i mladoj Dragani, ali i svakoj koleginici koja je na početku karijere. Najvažnije je biti i ostati svoj u svemu. Ja sam atipična zvezda, nikada nisam bila uniformisana, nikada nisam dozvolila da me promene ni u čemu, ovakva sam kakav jesam i kakva treba da budem. Nikada nisam dozvoljavala nasilne promene. Ja moram da budem ja po svaku cenu.
Story: Pre nekoliko dana novine su objavile vašu sliku s početka karijere. Kako gledate na taj period?
-Svojih početaka se sećam sa velikim simpatijama i ničega se ne stidim. Iako je nekima to možda sada smešno, ja sam u to vreme izgledala onako kako izgledaju petnaestogodišnjakinje. Nisam dozvolila sebi da glumim seksi devojku, što nisam radila ni kasnije. Ponosna sam na svaki segment svoje karijere, a u prilog tome govori podatak da na svojoj televiziji vrlo rado puštam svoje spotove s početka karijere.
Story: Da li biste išta promenili u dosadašnjoj karijeri?
-Neke sitnice sigurno, ali mislim da to nije ništa toliko strašno. Menjala bih sebe. Volela bih da sam bila manje osetljiva, jer to nije dobro za ovaj posao. Ne bih dozvolila da plačem i nerviram se zbog gluposti, a toga je bilo, verujte.
Story: Pamtite li najteži trenutak u karijeri?
-Najteži trenutak bila je smrt mog velikog prijatelja i menadžera Rake Đokića. To je bio ogroman udarac za mene, jer mi je on bio mentor, prijatelj, podrška, zaštita, oslonac... Mnogo mi je značio, posebno što sam bila toliko mlada. Volela bih kada bi se u našim medijima češće spominjao, jer to zaslužuje.
Story: A najsrećniji?
- Ne mogu da izdvojim samo jedan, bilo ih je zaista mnogo. Počev od fantastičnih nagrada koje sam dobila za svoj rad, predivnih koncerata širom sveta, još divnije publike. Ono što bih želela da izdvojim kao najvrednije u celoj mojoj karijeri jeste svakako publika. Iz medija sam se povukla 2000. godine, a posle 14 godina neprisutnosti rasprodala sam Arenu odavno pre početka koncerta. I zato vam mogu reći da imam najbolju publiku na svetu. Ovo se samo meni dogodilo, nekog drugog bi ljudi zaboravili, ali moja publika nije dozvolila da budem zaboravljena iako me dugo nije bilo. Najlepši trenutak je i moj Toni. On je, takođe, najsrećniji trenutak u mom životu, u svakom pogledu. Pa čak i u karijeri. Trudila sam se da ne priđe ni blizu toga, jer ljude koje volim želim da zaštitim od svega, pa i od svog posla. Toni je nešto najlepše što mi se desilo, sa njim je sve krenulo, ljubav, porodica, deca, kvalitetnija i ozbiljnija karijera. Mora da sam bila mnogo dobra kada sam to zaslužila, ne znam kako to drugačije da objasnim.
Story: Kažu da se veličina profesionalnog uspeha meri veličinom žrtvovanja. Šta ste sve žrtvovali radi karijere? I da li je vredelo?
-Jedino što sam žrtvovala jeste devojaštvo. Nigde nisam izlazila, nisam imala normalan život jedne devojčice, a kasnije i devojke, jer sam znala da moram da pazim na ponašanje. Svesno sam to radila kako bih mogla da sačuvam sebe. S ovog aspekta, vredelo je sigurno, jer sam uspela u svojoj nameri.
Story: Šta vas je obeležilo kao ženu, a šta kao umetnika?
-Kao ženu me je obeležio jedan izuzetno fer odnos prema ljudima. Godinama unazad bavim se humanitarnim radom, ali o tome nerado govorim, jer ne želim na taj način da se hvalim ili skupljam poene. Time se bavim iz srca. Kao umetnika obeležio me je glas, profesionalizam i hitovi.
Story: Imate li danas neostvaren san?
-Nikada nisam imala velike i glamurozne snove, jer sam mislila da devojčici iz Kasidola ne mogu da se ostvare takve želje. Onda sam doživela da mi se toliko toga dogodi da ne stignem ni da sanjam. Imam mnogo, mnogo više nego što sam imala hrabrosti da poželim. Danas bi bilo neskromno da sanjam bilo šta preko ovoga. Nagrađena sam od boga jer za sebe mogu da kažem kako sam srećna i ispunjena žena.
Razgovarala: Milica Prelević
.jpg)
