Dogodilo se na danasnji dan, 30. jul  

1419. Husiti, sledbenici pogubljenog ceskog verskog reformatora Jana Husa, isprovocirani bacanjem kamenja na njihovu procesiju, upali u Gradsku vecnicu u Pragu i izbacili kroz prozor katolicke clanove gradske uprave, zajedno s gradonacelnikom. To je bio pocetak husitskih ratova.

1511. Rodjen italijanski slikar i arhitekta Djordjo Vazari, autor dela " Zivoti slikara, vajara i arhitekata", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje je prvi put objavljeno 1550. Vazari se smatra najznacajnijim izvorom za proucavanje italijanske renesansne umetnosti.

1771. Umro engleski pesnik Tomas Grej, autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju", koja se smatra jednom od najlepsih pesama napisanih na engleskom jeziku.

1784. Umro francuski filozof Deni Didro, predstavnik slobodarskog duha francuskog prosvetiteljstva, jedan od pokretaca i najznacajnijih autora velike francuske "Enciklopedije".

1818. Rodjena engleska knjizevnica irskog porekla Emili Bronte. Proslavila se romanom "Orkanski visovi".

1898. Umro nemacki drzavnik Oto fon Bizmark Senhauzen, ujedinitelj Nemacke. Prvi kancelar ujedinjenog nemackog carstva, poznat kao "gvozdeni kancelar", bio predsednik vlade punih 28 godina, do 1890, kada je na zahtev cara Vilhelma II podneo ostavku.

1898. Rodjen Henri Mur, jedan od najvecih birtanskih i svetskih vajara 20. veka.

1912. Umro japanski car Mucuhito, koji je tokom vladavine od 1867. ukinuo sogunate, uspostavio centralnu vlast i transformisao Japan u modernu drzavu.

1930. Urugvaj u Montevideu, pobedom nad Argentinom u finalu Prvog svetskog fudbalskog prvenstva 4:2, postao prvi svetski sampion u fudbalu.

1935. U Velikoj Britaniji objavljena prva dzepna knjiga, prema ideji Alena Lejna da napravi "knjigu koja ce imati cenu kao 10 cigareta". U pitanju je knjiga "Arijel" Andrea Moroa.

1945. Japanska podmornica u Drugom svetskom ratu potopila krstaricu SAD "Indijanapolis". Poginulo 800 ljudi.

1971. Vasionski brod "Apolo 15" s kosmonautima Dejvidom Skotom i Djemsom Irvinom spustio se na Mesec.

1971. U sudaru japanskog borbenog i putnickog aviona "boing 727" poginule 162 osobe.

1974. Turska, Grcka i Velika Britanija potpisale sporazum o prekidu vatre na Kipru.

1975. U Helsinkiju pocela Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji koja je okupila drzavnike 35 zemalja, ukljucujuci lidere SSSR i SAD Leonida Breznjeva i Dzeralda Forda. Jugoslovensku delegaciju predvodio Josip Broz Tito. KEBS kasnije transformisan u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju.

1980. Pacificki arhipelag Novi Hebridi stekao nezavisnost pod nazivom Republika Vanuatu, nakon 74 godine britansko-francuske uprave.

1989. Radikalni clanovi sovjetskog parlamenta formirali grupu za pritisak za brze reforme. Grupu vodili Boris Jeljcin i Andrej Zaharov.

1993. Lideri bosanskih muslimana, Srba i Hrvata na mirovnim pregovorima u Zenevi postigli dogovor o ustavnom uredjenju Bosne i Hercegovine kao saveza Republike Srpske, Herceg-Bosne i Republike Bosne. I pored dogovora, rat u Bosni nastavljen i trajao do decembra 1995, kada je u Dejtonu potpisan mirovni sporazum.

1996. Na Barbadosu u 92. godini umrla Klodet Kolber, zvezda holivudskih komedija tridesetih godina.

1997. U eksplozijama bombi 2 arapska bombasa-samoubica na prepunoj jerusalimskoj pijaci poginulo 18, a ranjeno najmanje 170 ljudi.

1997. SAD ukinule dvanaestogodisnju zabranu putovanja gradjana SAD u Liban posto su dobile garancije vlade u Bejrutu da ce uciniti sve da spreci terorizam.

1999. Napustajuci obale Panamskog kanala, nakon gotovo jednog veka, SAD zvanicno zatvorile panamsku operaciju.

0 0

Dodajte komentar