Izvor: Politika, 16.Apr.2014, 20:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bob Dilan oslobođen optužbi za vređanje Hrvata
Sudija u Parizu zaključila da je pevač dao svoj pristanak na objavljivanje intervjua u američkom izdanju magazina, ali ne i u izdanju na francuskom jeziku
Sud u Parizu oslobodio je poznatog američkog kantautora Boba Dilana optužbi za vređanje Hrvata po tužbi Predstavničkog saveta hrvatske zajednice i institucija u Francuskoj (CRIČF). Ovo je juče saopštio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dilanov advokat Tijeri Maramber naglasiivši da mu je drago što je pravosuđe shvatilo da Dilan nije želeo nikoga da uvredi niti da kleveće.
Podsećanja radi, protiv američkog muzičara u novembru 2013. u Parizu pokrenuta je istraga zbog javnog vređanja i podsticanja mržnje nakon što je CRIČF podneo tužbu protiv njega. Organizacija je tužila Dilana zbog intervjua koji je u oktobru 2012. objavio časopis „Rolingston” u izdanju na francuskom jeziku, a koji je preveden sa engleskog, iz američkog izdanja tog lista.
U intervjuu je Dilan na pitanje novinara da li nalazi sličnosti između Amerike iz vremena građanskog rata i SAD danas, odgovorio:
„Crnci znaju da neki belci nisu želeli da se odreknu robovlasništva da bi, da je bilo po njihovom, još bili pod tim njihovim jarmom, i ne mogu da se prave da to ne znaju. Ako u vama teče krv robovlasnika ili (Kju Klus) Klana, crnci to mogu da osete. Te stvari su ostale do danas. Baš kao što Jevreji mogu da osete krv nacista, a Srbi krv Hrvata.”
Najpoznatiji pesnik među rok muzičarima nedugo po podizanju optužnice saslušan je u sudu u Parizu, kada je došao da održi koncert i primi Legiju časti. Optužnica koja je protiv njega podignuta, u konkretnom slučaju, bila je automatska i to na osnovu prijave za uvredu i podsticanje mržnje, precizirali su tada francuski mediji.
Za razliku od američkog zakona koji ne predviđa ograničenja kada je reč o slobodi govora, francuski zakon o štampi zabranjuje pozivanje na „diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv jedne ili više osoba zbog porekla, pripadnosti ili nepripadnosti određenoj etničkoj grupi, naciji, rasi ili veri”.
Sud u Parizu je tada tužbu prihvatio kao osnovanu, a generalni sekretar hrvatskog udruženja je izjavio da od muzičara ne traži materijalnu odštetu, već samo izvinjenje.
„Moji klijenti kažu da su spremni da povuku tužbu ukoliko se gospodin Robert Cimerman (Bob Dilan) izvini, ali ako ćemo morati da idemo do kraja, tražićemo i odštetu”, izjavio je tada advokat CRIČF Ivan Jurašinović, koji je, ujedno, istakao i kako tužba protiv američkog muzičara nije pokrenuta radi odštete, jer nijedna odšteta ne može da nadoknadi ono što je učinjeno tim intervjuom.
Međutim, sudija u Parizu koja je vodila slučaj protiv Dilana prekjuče ga je oslobodila optužbi uz zaključak da je pevač dao svoj pristanak na objavljivanje intervjua u američkom izdanju magazina, ali ne i u izdanju na francuskom jeziku. Sudija je istovremeno naložila da Prekršajni sud preuzme slučaj protiv direktora francuskog izdanja „Rolingstona” zbog javnih uvreda i podsticanja mržnje, preneo je francuski list „Figaro”.
Hrvatski mediji su juče preneli ovu vest uz pojašnjenje koje je preneo jedan izvor blizak predmetu, da za proglašenje krivičnog dela pravosuđu treba predati dokaze o odobrenju intervjuisane osobe, ne samo za objavu izjave, već i za načine objave.
Hrvatski „tportal” preneo je i izveštaj „France24”, u kojem se navodi da su teme vezane uz nacizam veoma osetljive u Hrvatskoj, gde je pronacistički ustaški režim pobio stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i hrvatskih antifašita u vreme Drugog svetskog rata.
„Otkada je Hrvatska proglasila nezavisnost 1991, neke skupine pokušale su da rehabilituju aspekte ustaškog režima”, zaključio je „France24” a preneo „tportal”.
Svi menjaju istoriju kako hoće
U intervjuu za „Rolingston”, koji je izazvao nezadovoljstvo hrvatske zajednice u Francuskoj, Dilan je na opsaku novinara da se o njemu govori kao o svedoku sveta i istorije koja je oblikovala taj svet, tada rekao:
„Istorija je čudna, zar ne? Istorija je promenjena. Prošlost je promenjena, iskrivljena i iskorišćena u propagandne svrhe. Stvari koje su nam govorili da su se dogodile, možda se nikada nisu dogodile. A stvari koje su nam rekli da se nisu dogodile, možda su se dogodile. Novine to neprestano rade, istorjski udžbenici isto tako. Svi menjaju istoriju kako hoće. To je uobičajeno. Uvek gledamo na stvari kakve one zapravo nisu bile ili ih vidimo onako kako to želimo. Ne možemo da promenimo sadašnjost, niti budućnost. Jedino možemo da promenimo prošlost i to neprestano radimo.”
S. Čikarić
objavljeno: 16.04.2014.
.jpg)
