Izvor: Politika, 22.Sep.2014, 09:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez Srba – ni na Mesec
Dok je Nil Armstrong pred očima milijardu ljudi govorio o velikom koraku za čovečanstvo, sve konce u poduhvatu su povlačili stručnjaci s prezimenom na „ić”. Tesla, Pupin, ugledni profesori, umetnici... I tako unazad do Đorđa Šagića, Karađorđevog ustanika, koji se prvi zvanično otisnuo u pečalbu...
Ko zna šta se motalo po glavi Đorđa Šagića kada se u jesen 1814. godine iz Stonog Beograda, nedaleko od današnje Budimpešte, otisnuo u pečalbu, ali on je zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bio prvi srpski imigrant koji se iskrcao na tlo Amerike. Teško da je tražeći spas za sopstvenu glavu bio svestan da je stao na čelo kolone naših ljudi koji su pošli u beli svet i – bolju budućnost, kako to većina kaže odlazeći od kuće „na neko vreme”. Naravno, bilo je i pre Šagića srpskih doseljenika u Novi svet, ali oni nisu bili zvanično zavedeni kao državljani. Kasnije su istom pustolovnom stazom, s različitim pobudama, koračili mnogi znameniti Srbi, pre ostalih velikani nauke i pronalazaštva Nikola Tesla i Mihajlo Pupin.
Povodom ovog jubileja – dva veka srpske dijaspore, Teslina naučna fondacija iz Filadelfije i Srpski narodni savez iz Pitsburga organizovali su proslavu „Dvesta godina Srba u Americi”, od 27. do 29. juna u Filadelfiji.
Hrabri Šagić je, inače, bio ustanik jer se 1813. pridružio Đorđiju Petroviću, a već sledeće godine, posle sloma Prvog ustanka, ukrcao se na brod „Delaver” i čim je sa njega sišao dobio novo ime Džordž Fišer ili po srpski „Đorđe Ribar”. Ušao je u knjigu 200 najznamenitijih Amerikanaca toga vremena, a za svojih gotovo osam decenija života promenio osam imena i isto toliko života, niz zanimanja, gradova i država, što je u romanu „Bekstvo od biografije” opisao književnik Vladislav Bajac.
Đorđe je u Americi kroz neku godinu postao general armije Novog Meksika i major američke vojske, potom direktor carine i na kraju – sudija za vešanje. Govorio je deset jezika i napisao avanturističke memoare. Obavio je komasaciju zemlje u Kaliforniji i stvorio srpsku koloniju. Doprineo je podizanju prve srpske crve Sveti Sava u Džeksonu 1864. godine – saznajemo od Nikole Lončara, predsednika Tesline fondacije, koji podseća da je u međuvremenu preko Atlantika stiglo još milion Srba koji su sa ostalim narodima gradili ovu zemlju. – U ova dva veka mi Srbi smoimali devet kongresmena, šest oskarovaca, četiri dobitnika Pulicerove nagrade, na hiljade heroja u američkoj vojsci. Danas u SAD postoji stotinu hramova Srpske pravoslavne crkve i, čak,33.000 toponima srpskog porekla.
Lončar, naš prekookeanski sagovornik,isti put jeprošao 1983, ali naglašavada i njegova unuka ima pasoš Srbije.
– Obeležavanje 200 godina prisustva Srba u Americi značajno je za srpsku naciju, za Amerikancei za državu Srbiju, jer pokazuje sveukupan doprinos naše kulture i tradicije ne samo američkom društvu, već i svetu u celini. Kao i Đorđe Šagić i Nikola Tesla je primer koliko su Srbi postali deo američke istorije. Pošto je ove godine stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, upriličeno je podsećanje na 16.000 Srba iz SAD koji su se, inspirisani naporima Mihajla Pupina, vratili tokom Prvog svetskog rata da pomognu braći u otadžbini – dodaje Lončar.
Osmorica veličanstvenih
Nezaboravan je podvig „osmorice veličanstvenih”, srpskog roda poreklom. Milojko Vucelić, Slavoljub Vujić, Dragoslav Šiljak, Pavle Dujić, Danilo Bojić, Milisav Šurbatović, Petar Golemović i David Vuić imali su važnu ulogu i zaslugu u prvom iskrcavanju ljudi na Mesec 21. jula 1969. godine. Nil Armstrong i Edvin Oldrin načinili su nekoliko koraka u bestežinskom stanju pred očima milijardu ljudi koji su radoznalo zurili u male ekrane.
– Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo – izustio je, očigledno naučenu rečenicu, Nil Armstrong kročivši na prašnjavu površinu Zemljinog vernog svemirskog pratioca. Sve drugo u vezi sa poletanjem, vasionskim brodom i celokupnim poduhvatom kontrolisao je pomenuti osmočlani tim.
Srbi su svojom stručnošću i posvećenošću doprineli slanju „Apola 11” na nama najbliže nebesko telo. I u mnogim drugim poduhvatima, naučnim, stručnim, poslovnim, kulturnim i sportskim, ostavili su zapažen trag, što su ugledni zvaničnici nedavno istakli povodom obeležavanja dva stoleća iskrcavanja prvog našeg doseljenika.
– Jubilej uvek posluži za uručenje odlikovanja i priznanja pa je povodom podsećanja na naše iseljenike i dijasporu predviđeno da u Srbiji predstavniciTesline naučne fondacije uruče Teslinu bistu ambasadoru i američkoj ambasadi u Beogradu, a reljef sa likom Đorđa Šagića predsedniku republike i Ministarstvu spoljnih poslova, tačnije Upravi za dijasporu. Biće prikazan film o Đorđu Šagiću i dijaspori i priređena izložba – kaže tim povodom dr Slavka Drašković, koja u Upravi radi na poslovima direktora Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu.
Jubilej je i prilika da se zaviri iza kulisa. I postavi pitanje: koliko se dobro razumeju srpska dijaspora imatica,jer i dalje valjda govore istim jezikom i uopšte koliko je Srba izvan Srbije?
Pasoš na čekanju
– Trećina našeg naroda živi van svoje matice, oko 4,5 miliona, od čega je u regionu 2.140.000. Po poslednjem popisu Republičkog zavoda za statistiku,u Srbiji živi5.988.160 Srba. Snaga srpske zajednice zavisi od broja pripadnika, jer što tamo više imate glasača, u boljoj ste poziciji da pregovarate na sopstvenu dobrobit u svetu, tačnije u zemlji u kojoj živite.
Važno je naglasiti da Srbi u regionu nisu iseljenici iz matice, na tim teritorijama su rođeni, kao i njihovi preci, tu žive i rade. Za njih je Srbija kulturni i nacionalni centar, a za Srbe u dijaspori je matica – podvlači Drašković. – Pripadnika srpskog naroda ima u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Rumuniji, Albaniji i Mađarskoj. Srbi u rasejanju svoj jezik, pismo, istoriju, nasleđe smatraju nedeljivom celinom. Zato je bilo logično da Republika Srbija i Republika Srpska uspostave jedinstvenu politiku i zajednički preuzmu odgovornost za srpsku dijasporu.
Zabrinjava činjenica što u zemlji nije u dovoljnoj meri izražena svest o tome koliko je ugrožen naš narod, naročito u pojedinim zemljama regiona.
– Do sada smo se nedopustivo malo bavili teškoćama svojih sunarodnika u inostranstvu. Uprava, nekada Kancelarija je, u saradnji sa organizacijama Srba u regionu, sastavila dokument sa spiskom nerešenih pitanja i predlozima za rešavanje. Navešću samo neke: Srbi u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine. U Albaniji nisu mogli da se izjasne kao Srbi, iako ih je oko 30.000, tako da u popisu iz 2011. gotovo da ne postoje. U Crnoj Gori su izloženi svakodnevnoj diskriminaciji i praktično su bez ikakvog statusa, srpski jezik je ugrožen – ističe naša sagovornica.
– U Hrvatskoj, iako na papiru imaju sva moguća prava kao nacionalna manjina, suočavaju se s neisplaćivanjem penzija i oduzimanjem stanarskih prava. Dakle, nemaju ekonomsku sigurnost. Srbi vlasnici nekretnina nemaju nikakvu zaštitu, na primer ima slučajeva da sudovi stavljaju njihove kuće na prodaju jer navodno duguju odštetu Hrvatu koji je živeo u njihovoj kući dok su bili u izbeglištvu, a nažalost ima i ugrožavanja osnovnih prava na jezik i pismo u Vukovaru. ali je bilo i sličnih incidenata u Kninu ili Splitu – podvlači dr Slavka Drašković.
Osnovna primedba, prema rečima Nikole Lončara,tičese dužine trajanja postupka i brojne dokumentacije kojom se dokazuje srpsko poreklo, a često nije ni moguće prikupiti je. Sticanje državljanstva treba da ide po automatizmu,izjavom pripadnosti srpskom narodu. Pokrenuli smo inicijativu da svako dete kome jedan od roditelja ima državljanstvo Srbije treba automatski da stekne isto državljanstvo. Ovo su odavno uradile Hrvatskai Bugarska.
Srbi iz Mađarske i Rumunije, kao ranije iz Amerike, otvoreno su zamerili da Srbija nije mislila na njih kada je pisan Zakon o državljanstvu, jer oni još od vremena Čarnojevića, ili još ranije, od Nemanjića, tamo žive i nemaju, niti su njihovi preci imali prebivalište u Srbiji! A to je dokument koji se traži za sticanje državljanstva. Isto je sa dijasporom – svuda gde su Srbi treća i četvrta generacija ne moguda obezbede takav dokument.
Pomoć rođaka
Naša dijaspora je, prema istraživanjima Svetske banke, među prvih pet na svetu po davanjima matici!
– Godišnje u Srbiju stigne 5,5 milijardi dolara u vidu doznaka, što je novac poslat rođacima i prijateljima i, po nekim procenama, čini oko 20 odsto srpskog državnog budžeta, održava likvidnost zemlje i izdržava mnogobrojne porodice. Najveći iznosi dolaze iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, SAD i Francuske. Pošto te parezavrše u potrošnji, na kupovinu životnih potrepština plaća se i 20 odsto u poreza na dodatu vrednost (PDV) državi. Dakle, oko 1,1 milijardi dolara godišnje direktno se sliva u državnu kasu –objašnjava dr Slavka Drašković,napominjući da dijaspora investira svega 10 posto, što Srbiju stavlja na začelje kolone zemalja sa investicijama iz vlastitog rasejanja. Zašto je to tako?
– Korupcija je osnovni razlog što nema više ulaganja iz rasejanja. Vlada je svojevremeno pokrenula snažnu akciju da se mito i korupcija iskorene i svedu na najmanju meru i da se urede uslovi poslovanja, i od toga se ne odustaje. Kancelarija za dijasporuprivredni oporavak zemlje vidi u malim i srednjim preduzećima, zato je i pokrenula projekat „Zaposlimo Srbiju”. Po prirodi stvari, dijaspora je povezana s rodnim krajem, okrenuta onamo odakle potiče – čak 90 odsto novca tamo uloži! Sve zavisi, dakle, od lokalne samouprave koja bi trebalo da ponudi primamljive i stabilne uslove za investiranje, uz minimum administriranja. Ali će uspeh toga zavisiti prevashodno odborbe protiv korupcije na lokalnom nivou i ponude projekata. Avećipriliv novca iz inostranstvaotpočeće kada dijaspora povuče nogu. Tajprimer slede ostali. U drugim zemljama investicije iz dijaspore su otprilike jednake doznakama –ističe dr Slavka Drašković.
Srpska dijaspora, s druge strane, kako čitamo, ne traži mnogo, samo da bude izjednačena sa svim investitorima iz inostranstva: ako država daje olakšice strancima, zašto ne bi i svojim građanima iz sveta? Prošlog letagrupa od dvadesetak istaknutih biznismena iz SAD, Kanade, Evrope i Australije tražila je to na sastanku kod predsednikaSrbije i premijera. Tomislav Nikolić je tom prilikomuzvratio da podržava pomenute predloge.
Svi su se složili da bi što pre valjalo osnovati novi savet za Srbe u regionu. Dve sednice, kojima je predsedavao predsednik Tomislav Nikolić, održane su 2013. godine. Prvi put na jednom mestu okupili su se svi predstavnici političkih i civilnih organizacija Srba iz Hrvatske. Dobru praksu borbe za zajednički interes trebalo bi nastaviti, rečeno je.
Najuspešniji Amerikanci srpskog porekla bili su tema doktorata Slavke Drašković, a u dijaspori se danas, prema njenim rečima, nalazi ogroman intelektualni i duhovni kapital Srbije. Mnogo vrhunskih pojedinaca, organizacija i kompanija koji mogu da podignu ugled Srbije u svetu. To bi trebalo da bude najpreči zadatak u odnosima matice i rasejanja.Jedan od primera popravljanju slike Srbije jeste Srpski institut u Vašingtonu, čiji je direktor Danijela Sremac, Ova ustanova se javno oglasila povodom negodovanja bošnjačkih lobista na izvođenje pesme „Marš na Drinu” u svečanoj sali Ujedinjenih nacija, 2013. godine. U otvorenom pismu generalnom sekretaru napisano je da je svako protivljenje izvođenju ove rodoljubive pesme „još jedan primer neprekidnog antisrbizma i uskraćivanje najosnovnijeg javnog izražavanja sopstvene kulture”.
-------------------------------------------------
Stipendiranje studenata
Mnogobrojne organizacijeu dijaspori bave se humanitarnim radom. Jedna od najstarijih jeste„Zadužbina Studenica” koju su osnovali uspešni Amerikanci srpskog porekla da pomaže studente i umetničke i kulturne sadržaje.
– Stipendiramo trenutnood 60 do 80 studenata. Pomagali smo naše i na postdiplomskim studijama. Kada završe škole većina ima odlične mogućnosti za posao u SAD, a ovde mogu jedino da voze taksi. Nadamo se da će premijer Aleksandar Vučić razumeti da je danas najvažniji resurs znanje, a ne samo kapital. Dijaspora može da promeni Srbiju. Ali očekujemo jednak tretman, otvoren i iskren odnos da zajedničkim radom našu zemlju pretvorimo u dobro mesto za život – smatra najpoznatiji srpski lobista Miroslav Majkl Đorđević iz SAD, osnivač i predsednik zadužbine.
Slavica Berić
objavljeno: 22.09.2014.
.jpg)
