BIA prikuplja podatke o Mladiću od 30 zemalja  

Bezbednosno-informativna agencija sarađuje sa više od 30 bezbednosnih službi stranih zemalja. Ali niti od jedne od njih nije dobila tako značajan podatak o kretanju Ratka Mladića koji bi rezultirao akcijom hapšenja. Sagovornici „Blica” tvrde da BIA sarađuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa stranim službama samo u razmeni podataka što je jedini legalni vid saradnje. Sve ostalo, uključujući prisustvo stranih agenata, mimo ugovora koji odobrava Vlada Srbije, bila bi klasična špijunaža.

Ivica Dačić, ministar policije, kaže da je saradnja naše i stranih službi „redovna, uobičajena”, ali da ne podrazumeva prisustvo stranih agenata na našoj teritoriji.

- Strane službe šalju informacije našoj bezbednosnoj. Razne podatke, moguće lokacije, kontakte, veze, ljude koji su možda uključeni. Međutim, te službe ne deluju na našoj teritoriji, niti ovde dolaze. Neke od akcija sprovedene su kako bi se proverili podaci koji su dobijeni, ali do sada se ispostavljalo da podaci nisu tačni - kaže za „Blic” ministar policije Ivica Dačić.

Godinama unazad srpske obaveštajne službe dobijale su podatke o kretanju Ratka Mladića i Radovana Karadžića, ali po njima nisu postupale na način da to dovede do rezultata. Da je to istina, više puta potvrdila je Karla del Ponte, bivša haška tužiteljka, ali o tome svedoči i Goran Petrović, bivši šef Službe državne bezbednosti.

- Kada je uhapšen Radovan Karadžić rekao sam da nam je još 2002. ili 2003. godine francuska obaveštajna služba dostavila podatke da se Karadžić skriva u Beogradu u iznajmljenim stanovima i dala tačan njegov opis - duga seda brada" - kaže Petrović.

On ne zna da li je naša služba dobijala podatke o kretanju Ratka Mladića od stranih službi i da li ih dobija danas, ali dodaje da postupanje po tim informacijama, ako ih ima, nije isto danas kao pre pet ili dve godine, kada ga je „štitila država”.

- Činjenica je da je Mladić kao ratni zločinac primao platu od Koštunice i da ga je penzionisao sedam godina nakon što je protiv njega podneta optužnica. Mladić je izašao iz kasarne 2002. godine i bio je strašno ljut. Ali sada je stanje sasvim drugačije - navodi Petrović.

On kaže da se sada zna da Mladić više nema podršku države i vojske i da ga svi traže. Situaciju u kojoj je Mladić danas procenjuje kao drastično drugačiju.

- Sada je to za njega pitanje života ili smrti, a ne samo dečija igra - dodaje Petrović.

Podatke o kretanju haških begunaca strane obaveštajne službe dostavljaju isključivo Bezbednosno-informativnoj agenciji, koja inače sarađuje sa više od 30 stranih obaveštajnih agencija, tvrdi za „Blic” Milan Mijalkovski, bivši pripadnik KOS-a i dugogodišnji načelnik katedre za bezbednost Vojne akademije. Razmena podataka, kako kaže, ne obavlja se u četiri oka, već institucionalizovano.

Srpske tajne službe, kako objašnjava, održavaju kontakt sa stranim službama preko oficira za vezu, predstavnika stranih službi i zaštićene elektronske komunikacije. Strane službe, kako objašnjava Mijalkovski, prikupljaju informacije, u konkretnom slučaju o Mladiću, preko svojih agenata. Taj agent obično vrbuje naše državljane, ostvaruje kontakt i dobija informacije. Bilo da su one tačne ili ne, obaveštava centralu svoje službe. Centrala tu informaciju prosleđuje našim službama. To je nedozvoljeno i reč je o klasičnoj špijunaži i najstrože čuvanoj tajni. Kada kontraobaveštajne službe registruju takvo lice, hapse ga. Na teritoriji Srbije dozvoljen je rad samo domaćim obaveštajcima, ne i stranim, objašnjava on.

CIA nije htela Karadžića u Hagu

O tome koliko su strane obaveštajne službe uključene u haško pitanje svedoči bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte. Ona u svojoj najnovijoj knjizi „Gospođa tužiteljka” tvrdi da joj je svojevremeno šef američke tajne službe CIA Džordž Tenet obećao pomoć u lovu na Karadžića i Mladića, da bi se kasnije ispostavilo da je opstruira.

Januara 2004. Tribunal je, prema njenoj tvrdnji, imao informaciju ne samo da je Mladić u Beogradu već i Karadžić, koji je tu i operisan. Dostavili su tačnu adresu na kojoj se Karadžić krije u Beogradu. I neki članovi vlade, kako navodi, bili su spremni da ga uhapse, ali su Amerikanci intervenisali i stopirali akciju. Srpska policija tada je zvanično saopštila da „nije dobila takve informacije ni od Del Ponteove, niti od bilo koje domaće ili strane obaveštajne službe”. Četiri godine kasnije, Karadžić je uhapšen u Beogradu.

O velikoj pomoć stranih službi, ali ne u otkrivanju, već skrivanju haških begunaca, svedočila je i Del Ponteova najbliža saradnica i bivši portparol tog tužilaštva Florans Artman. U knjizi „Mir i kazna” ona tvrdi da je 2003. Mladić boravio u sedam različitih stanova u Beogradu, a da su se srpske vlasti pretvarale da ne znaju gde je i to, „sve uz blagoslov CIA, čije se informacije nadgledaju u Vašingtonu, pre no što se predaju Del Ponteovoj”.

Tvrdi i da Mladić ima zaštitu francuske obaveštajne službe zbog puštanja zarobljenih pilota na slobodu i da je lično Širak nekoliko puta zaustavio akcije hapšenja.

Ona je otkrila i da je Joška Fišer, nemački ministar inostranih poslova, početkom 2006. godine rekao Del Ponteovoj da je, prema izveštaju nemačke tajne službe BND, informisan da se Ešdaun lično sreo s Karadžićem krajem 2004. Del Ponteova je tražila izveštaj BND-a kako bi s tim suočila Veliku Britaniju, u nadi da će promeniti politiku, ali je, po svedočenju Artmanove, Nemačka odbila taj zahtev.

hvalisanje najsa

To nije, međutim, i jedini put kada je Artmanova pomenula Veliku Britaniju i njenu obaveštajnu službu, kada je reč o haškom pitanju. Ona je rekla da je Džefri Najs zapravo agent MI6. Podsetila je na jedan sitan detalj iz intervjua koji je maja 2007. godine dao bivši kosovski lider Azem Vlasi. Tu se Vlasi poverava novinaru da mu se Najs hvalio, kada ga je sreo u Beogradu, da je 1966. godine učestvovao u misiji u bivšoj Jugoslaviji. Artmanova je navodila i da je iza Najsa stajao čitav tim britanskih vojnih i civilnih analitičara iz najboljih službi.

Avgusta prošle godine ona je izjavila za „Blic” da su „tokom leta 2005. godine dva agenta CIA, predstavljajući se kao predstavnici Tribunala, zatražila od policije BIH obustavu praćenja porodice Karadžića, akciju koju je naložila Del Ponteova, nakon saznanja da Karadžić održava kontakte sa porodicom. „Očigledno istu informaciju”, tvrdila je, „imala je i CIA, koja nije želela da vidi Karadžića u Hagu”. Del Ponteova se, kako je otkrila Artmanova, obratila i Stejt departmentu, oštro kritikujući CIA za pomaganje u skrivanju optuženika i zatražila objašnjenje za ovakav postupak. Usledio je kratak odgovor američke administracije: „Greška u komunikaciji”.

Mesec dana kasnije, oktobra 2008. protiv Artmanove pokrenut je krivični postupak pred Sudom u Hagu. Tereti se za iznošenje i otkrivanje tajnih dokumenata suda.

Ljajić: Dvojica već otkrivena po dojavama stranaca

- Ukoliko bilo koja strana služba ima informaciju o Mladiću, spremni smo da je preuzmemo istog trenutka - kaže za „Blic” Rasim Ljajić, šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.

Ljajić kaže da je bilo nekoliko izuzetno značajnih informacija koje su od stranih službi dobili o haškim beguncima. Dvojica haških begunaca su, prema njegovoj tvrdnji, uhapšena na osnovu dobijenih podataka, ali ne želi da otkriva o kojim optuženicima je reč, niti koja strana služba je prosledila informacije.

Ljajić napominje da se svaka informacija proverava. Posredstvom jedne strane službe, kaže Ljajić, ne želeći da precizira o kojoj je tačno reč, dobijen je podatak da se Mladić krije u Ripnju.

Proverom tog podatka ustanovili smo da se radi o Mladićevom dvojniku - kaže Ljajić.

On tvrdi i da se saradnja sa stranim službama obavlja isključivo na nivou razmene poverljivih podataka i da nema stranih operativaca koji su uključeni u potragu za Mladićem na teritoriji Srbije. Podseća da je 2003. godine uz odobrenje Vlade Srbije, kako bi se otklonile sumnje da domaće vlasti kriju haške begunce, potpisan ugovor o operativnom predstavniku CIA u Beogradu, koji je radio na proveri angažovanja naših timova u potrazi za beguncima. Taj ugovor je sada nevažeći.

0 0

Dodajte komentar