Izvor: Politika, 31.Jul.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugljanin je potpuno promašio temu
Događaji u Srebrenici su odnose Srbije i BiH vratili u „minus”, a posetom tročlanog Predsedništva BiH Beogradu došli smo na nulu
Ugljaninovim izjavama u Beogradu se daje mnogo veći publicitet nego što je njihova objektivna i realna važnost. U Sandžaku niko ne pridaje poseban značaj tome. Dole se ljudi ili smeju ili su potpuno ravnodušni. To nije ništa novo, ljudi su navikli na te izjave i niko ovo ozbiljno ne tretira, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, u razgovoru za „Politiku”.
Sulejman Ugljanin, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća i lider Stranke demokratske akcije Sandžaka od njenog osnivanja pre 25 godina, u poslednje vreme daje prilično oštre izjave o ugroženosti Bošnjaka u Srbiji, ali i o tome kako bi donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici u Skupštini Srbije pokazalo njegovim sunarodnicima da ipak imaju budućnost u ovoj državi.
– Ugljanin je potpuno promašio temu. On na toj temi pokušava da reinkarnira devedesete jer misli da na istoj matrici može opet da dobije podršku birača. A to je sad nemoguće. On je više pominjao Srebrenicu u ovih poslednjih 20 dana nego u poslednjih 20 godina – ističe Ljajić, koji je i lider Socijaldemokratske partije Srbije.
Njegovi istupi koincidiraju sa zbivanjima u Srebrenici.
Računa da je sad dobio temu, jer njegova politika gubi na značaju, gubi podršku birača i on pokušava sad da se uhvati za nešto što mu je nekada donosilo glasove i podršku. Ali, ne možete na isti način u različitim okolnostima dobijati poverenje. Pored toga, umesto što govorite ono što prija ušima, morate nešto konkretno i da uradite za ljude. A pošto on nije ništa uradio, a bio je u mogućnosti jer je 10 godina bio na vlasti, sad pokušava pomoću recepta koji je, nažalost, ranije na Balkanu donosio glasove. Nacionalizam je ovde uvek bio profitabilna i jeftina roba koja je uvek nalazila kupca. Međutim, to sad naprosto ne pije vodu.
Dok je bio u Beogradu, Ugljanin nije govorio tako, u to vreme je Muamer Zukorlić imao zapaljivu retoriku. Uvek se neko nađe ko na taj način dovede Sandžak u žižu pažnje. Dokle tako?
Uvek sam govorio, ko god je pokušao da na taj način dobije poverenje – propao je. Kao što je propao Zukorlić, Ugljanin će propasti na potpuno identičan način. Jer u ovoj situaciji ljudi ne samo da traže da vi njima nahranite dušu (a oni pokušavaju da im nahrane dušu) nego morate da nahranite njihove stomake. Morate da napravite neki put, neku školu, da nekog zaposlite, da otvorite neka radna mesta. Nacionalisti uvek pribegavaju toj oprobanoj matrici da svoj narod predstave kao da je ugrožen, obespravljen i onda pojačanom retorikom pokušavaju da dobiju njegovo poverenje.
Kako su se poslednji događaji u Srebrenici odrazili na odnose Srbije i BiH?
Vratili smo se u „minus”, a posetom tročlanog Predsedništva BiH Beogradu došli smo na nulu. Aleksandar Vučić je tom prilikom predložio četiri konkretne oblasti za ekonomsku saradnju, oni su prihvatili i sada to treba da konkretizujemo. Mislim da od čestih političkih poseta, ma koliko one bile značajne, neće biti velike koristi ukoliko to ljudima ne popravlja svakodnevni život. Ekonomija, naravno, ne može rešiti probleme iz prošlosti, niti se oni mogu gurati pod tepih, ali ekonomija stvara preduslov da se ti problemi lakše rešavaju. A u oblastima energetike, infrastrukture, turizama i namenske industrije postoje mogućnosti da saradnja postane vrlo konkretna, praktična, da ljudi osete neku korist od toga.
Upravo je stupila na snagu odluka američkog Kongresa kojom su SAD obnovile Srbiji status povlašćene nacije u trgovini...
To važi za 122 zemlje i odnosi se na oko 5.000 proizvoda. Za neke od tih proizvoda važiće bescarinski režim, a neki će biti sa minimalnom carinom. To daje veliku mogućnost našim privrednicima da pod povoljnim uslovima izvoze na tržište SAD. Zahvaljujući pre svega automobilima, municiji, lovačkom i sportskom oružju, koji su do sada činili 70 odsto našeg izvoza u SAD, mi imamo suficit u razmeni sa tom zemljom. Godine 2013. iznosio je 180 miliona (tada je robna razmena dostigla 800 miliona dolara), a 2014. suficit je bio 33,2 miliona dolara. Mali je broj zemalja sa kojima mi imamo suficit. Sad imamo šansu da povećamo i strukturu te robne razmene.
Šta još možemo sada da izvozimo u SAD?
To ne važi za tekstil, odeću, obuću, za proizvode od stakla, čelika, ali možemo, recimo, da izvozimo sve od hrane. Dosad smo tamo izvozili uglavnom smrznute maline, kupine i suvo voće od poljoprivrednih proizvoda, a sada možemo i gotove proizvode.
A šta govori o Srbiji to što se radujemo vašoj izjavi da hleb neće poskupeti?
Mi ovim samo osiguravamo stabilnost i sigurnost za one najugroženije kategorije stanovništva. Postoji samo jedna uredba kojom se ograničavaju cene – to je ova uredba oko hleba, i to jedne vrste hleba. Mi možemo tu uredbu i da ukinemo, ne verujem da bi došlo do znatnijeg poskupljenja, ali naprosto ne smemo da rizikujemo, ne znamo kakva će biti godina, generalno, sa svim prinosima.
Ima li načina da „Telekom” ostane u državnom vlasništvu?
Sve zavisi kakva će ponuda biti. Ideja vlade je da se uđe u taj proces privatizacije i mi mislimo da će se on uspešno okončati, dakle da možemo da dobijemo dobru cenu, koju ranije nismo mogli da dobijemo. Ukoliko se to dogodi, „Telekom” će se prodati. Postoji interesovanje i investicionih fondova i telekomunikacionih kompanija i to je zasad sve što možemo da kažemo. Ali neće se sigurno prodavati ispod cene koja za nas nije prihvatljiva.
A zna li se koja je to prihvatljiva cena?
To se sve radi sada u dogovoru sa privatizacionim savetnikom i vlada će donositi o svemu konačnu odluku. Sigurno je da se neće ići ispod neke linije koju vlada postavi.
----------------------------------------------------------------
O proceduri povratka Šešelja u Hag
Dokle se stiglo sa procesom povratka Šešelja u Hag?
To je sve deo jedne pravne procedure koju vodi naš predstavnik Saša Obradović. Ništa više od toga ne možemo da kažemo. Naravno da je ceo taj predmet obeležen presedanima i skandalima. Mi ničim nismo doprineli tome. Jedina strana koja se krajnje profesionalno i odgovorno ponašala bila je Vlada Srbije, od prvog do poslednjeg trenutka. S jedne strane, sarađivala je sa Hagom u ovom predmetu, s druge strane, mora da zaštiti prava svojih državljana, u ovom slučaju Šešelja, i to će biti okvir i za ponašanje u budućnosti.
.jpg)
