Ljajić: Više korisnika i veći iznosi socijalne pomoći  

BEOGRAD -

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio da će novi Zakon o socijalnoj pomoći na drugačiji način definisati materijalno obezbeđenje porodica čime će se za 39 odsto povećati broj onih koji će imati pravo na socijalnu pomoć.

"U decembru smo imali 70.000 korisnika socijalne pomoći. To znači da će 100.000 porodica ostvarivati pravo na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pomoć po novom Zakonu. Iznosi pomoći će, takođe biti povećani. Do sada su korisnici primali od 5.500 do 10.800 dinara, a sada će ona biti od 5.500 do 14.100 dinara", rekao je Ljajić u intervjuu za "Pres".

On je istakao da je glavni cilj novog Zakona nastavak reformi u oblasti socijalne zaštite, najavljujući da će u narednih mesec dana biti poznati i precizniji podaci o stvarnom broju siromašnih.

"Od svih opština tražili smo podatke o broju ljudi, imenom i prezimenom, koji se hrane u narodnim kuhinjama ili su na listi čekanja za narodne kuhinje, o broju ljudi koji čekaju socijalnu pomoć, broju osoba sa invaliditetom... Sve te podatke ćemo ukrstiti kako bismo dobili najpribližniju sliku trenutnog stanja o siromaštvu u našoj zemlji", rekao je ministar objašnjavajući da su dosadašnji podaci rađeni, pre svega, na osnovu ankete o potrošnji domaćinstava, a da će ovo biti mnogo životniji i realniji pristup.

Ljaljić je naveo da na osnovu dosadašnje metodologije u Srbiji ispod granice siromaštva živi 650.000 ljudi i 120.000 dece.

Za narodne kuhinje, koje su u nadležnosti Crvenog krsta, Vlada je za ovu godinu, do jeseni, obezbedila 220 miliona dinara za rad 69 postojećih kuhinja u kojima se hrani oko 40.000 ljudi.

Ljaljić je demantovao podatak da između 200.000 i 300.000 ljudi nema povezan staž, navodeći da je broj značajno manji i da je po Uredbi o povezivanju staža prošle godine povezan staž za 97.000 ljudi za period od 1. januara 2004. do decembra 2009. godine.

Upitan kako će se ubuduće kretati broj siromašnih Ljajić je odgovorio da će to zavisiti od rasta bruto društvenog proizvoda. "Ako dođe do oporavka u zemljama EU, to će se odraziti i na našu ekonomiju. Svaki rast proizvodnje, izvoza, BDP-a, automatski će značiti i smanjenje siromaštva, koje je posledica krize".

Ljajić je prošle nedelje krenuo u obilazak 50 najnerazvijenijih opština, u kojima razgovara sa građanima o njihovim svakodnevnim problemima.

Posle susreta sa građanima u Leskovcu i Petrovcu na Mlavi ministar je rekao da su priče ljudi stravične posebno kada se radi o porodicama koje čini samohrana majka sa troje ili četvoro dece, bez ikakvih primanja.

"Ljudi se najviše žale na gubitak posla. Prošle nedelje u Petrovcu na Mlavi mi je nekoliko ljudi tražilo šporet na drva, neko veš-mašinu, a koliko tek njih nema ogrev. Česti su i oni koji nemaju krov nad glavom. Da ne govorim o zahtevima koji se odnose na kupovinu lekova, obuće, odeće... Ljudi se bukvalno suočavaju sa nedostatkom elementarnih uslova za život" rekao je Ljajić za "Pres".

Dojave građana nisu adut u potrazi za Mladićem

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je da dojave građana na telefon Bezbednosne informativne agencije (BIA) nisu glavni adut u potrazi za haškim beguncem Ratkom Mladićem i da je Srbija najveći broj obaveza prema Tribunalu završila zahvaljujući aktivnosti svojih bezbednosnih struktura.

"Nemam podatke o broju, ali dojave nisu glavni adut u potrazi za Mladićem... Ova akcija je trebalo da predstavlja dokaz spremnosti Srbije da kreira ambijent u društvu i da izruči preostale optuženike", rekao je Ljajić.

Ljajić je rekao i da je struktura ljudi koji se javljaju zbog navodnih dojava o Mladiću veoma različit i da ima i onih koji se jave samo da bi nekom naudili.

"Desilo se da je žena u Novom Sadu prijavila da njena komšinica u stanu krije Mladića. Kad je izvršen uviđaj, videlo se da su one u lošim odnosima i da je ona želela da naudi komšinici", rekao je Ljajić za beogradski dnevnik.

On je naglasio i da Srbija ne treba da stupa u polemike sa haškim tužiocem Seržom Bramercom, jer bi u tom slučaju "unapred bila označena kao gubitnik".

"Jasno je da će se Bramercova reč više meriti nego naša. O svim njegovim sugestijama razgovaraćemo kada poseti Srbiju 21. februara. Suština nije šta ćemo i kako raditi, već da postignemo rezultat. A dokle god se Mladić i Hadžić ne nađu u Hagu, mi ćemo se suočavati sa jednom vrstom permanentnog političkog pritiska međunarodne zajednice na Srbiju", ocenio je Ljajić, koji nije želeo da procenjuje da li će se Mladić do kraja godine naći u Hagu.

O Zukorliću

Ljajić je rekao i da nema potrebe da Stranka demokratske akcije (SDA) ministra Sulejmana Ugljanina i Sandžačka demokratska partija (SDP) zajedno izađu na izbore na lokalnom nivou, ali da posle izbora njihova korektna dosadašnja saradnja može da se nastavi.

Na pitanje da prokomentariše poziv muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića na bojkot školske slave Svetog Save, Ljajić je ocenio da je reč o čistom marketingu, "pokušaju da se na svaki način bude prisutan u javnosti, jer to je deo kampanje".

"Nažalost, toga će biti sve više kako se budu približavali izbori, koji bi trebalo da budu održani naredne godine. Godinama se Sveti Sava obeležavao, niko decu nije terao da učestvuju. Sada je napravljen problem zbog izbora, a kad oni prođu, opet niko neće pokretati to pitanje", smatra Ljajić.

On je rekao i da u Sandžaku ne postoji dvovlašće, ali da postoje ozbiljni ekonomski i socijalni problemi, a da je osnovni zadatak vlasti da olakša svakodnevni život građana, umesto da se bavi trivijalnim temama.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar