Kriza kao nagrada  

Velika svetska ekonomska kriza mogla bi lepo da legne radnicima u Srbiji, makar ako se prihvati predlog ministra radno-socijalnog Rasima Ljajića prema kome bi zaposleni radili jedan dan manje, a za to bili plaćeni isto

Prema logici ministra Ljajića, na taj način bi se sačuvala radna mesta, a propušteno bi poput dobrih đaka nadoknadili kada kriza prođe, za šta bi, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << njegovim rečima, bilo dovoljno 6-12 meseci. Da sve bude još lepše, slobodan dan bio bi plaćen kao da je radni, a teret bi snosili poslodavci.

Zvuči lepo čak i za ne-krizna vremena, a prema prvim reakcijama, ministar je uspeo da ujedini i poslodavce i sindikate i ekonomiste u oceni da taj predlog nema smisla.

Saradnik Ekonomskog instituta Miroslav Zdravković kaže za e-novine da tako nešto nemoguće. On je istakao da je logično lineralno smanjiti i obim posla i zarade. „Ljudima je trenutno najvažnije da sačuvaju radna mesta i verovatno bi bili spremni da prihvate smanjenje zarada“, smatra Zdravković.

Kada se prevede u brojke stvari stoje ovako: u Srbiji je prema podacima Zavoda za statistiku zaposleno skoro dva miliona građana (1.999.476), dok je prosečna bruto plata u decembru iznosila 45.674 dinara. Petina ove sume iznosi 9.134 dinara, što kada se pomonoži sa dva miliona zaposlenih daje zbir od 18.269.600.000 dinara odnosno oko 190 miliona evra na mesečnom nivou. Primera radi, to je polovina vrednosti Naftne industrije Srbije.

I oba najveća sindikata, SSSS i Nezavisnost, kritikovali su najavu ministra Ljajića. Branislav Čanak je uz ocenu da je u pitanju „još jedan trik Vlade“ najavio kako će zatražiti da se o ovome razgovara na sledećeoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta. „Više ne znamo šta da radimo, a za ovaj predlog saznao sam preko medija. Da li da zovemo Sveti Sinod?“, izjavio je Čanak za tabloid Press, dok kolega iz Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da bi ideja o smanjenju rada uz isti nivo troškova mogla da uvede državu u još veći problem.

Miroslav Zdravković ističe i pitanje solidarnosti u vreme krize jer se na ovaj način dodatno opterećuju privrednici koji plaćaju faktički nerad. „Država bi makar mogla, po ugledu na neke države iz okruženja, da na sebe preuzme makar deo obaveza. Ovako, reakcija vlasti je nelogična, kratkoročna i neefikasna. Poput one o povećanju poreza, koja će nakon malo više novca u budžetu ubrzo početi da guši privredu.“

0 1

Dodajte komentar