Čovek i data reč  

Kako se bliži kraj godine tako je sve jasnije, ako nekome to uopšte nije bilo jasno, da će Rasim Ljajić, multipraktik u Vladi Srbije morati da odstupi sa jedne od brojnih funkcija. Ovo nije priča i Ljajiću i Mladiću čije sudbine su duboko isprepletene. Ovo je priča o odnosu čoveka, kojeg u ovom slučaju glumi Rasim >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << Ljajić i datoj reči, u ovo slučaju takođe Ljajićevoj

"Dajem ti svoju reč!" Ova izlinjalu rečenicu izgovaramo od detinjstva. Dobar deo nas nije bio ni svestan težine izgovorenih reči kada smo po prvi put uniformisani u plave kapice i crvene marame izrekli da dajemo reč da ćemo braniti domovinu, otadžbinu ili štogod, da ćemo biti marljivi i iskreni drugovi...da li se igde spominjala drugarica?

Pevao je i Oliver Mandić o dobru i zlu "ja biću tu", mnogi su izrekli isto i na sopstvenim svadbama, a zatim kao da im je u nekom magnovenju izbrisano iz sećanja.

Reč političara i to poštovana, e to je tek endemizirano. Ipak, postoje izuzeci koji na žalost ne potvrđuju pravilo, ali bude nadu, barem na prvi pogled.

U slučaju Rasima Ljajića reč da će podneti ostavku na funkciju koordinatora Akcionog tima za hapšenje begunaca, odnosno ratnih zločinaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića očajnima je probudila nadu da bi odgvorni za smrt najrođenijih i najmilijih konačno mogli da budu locirani, uhapšeni i transferovani.

Na žalost, očajnici često prisežu očajnim merama i ne rezonuju najbolje stvari oko sebe. Mi ih ne možemo kriviti, ali možemo one koji ih već godinama zavaravaju, ako to njima išta znači. Jedan od njih je Ljajić Rasim, čovek za sve i svakoga i to još od ranih devedesetih.

On se svuda oseća kao kod kuće, a i kod njega se svi osećaju slično, što se dobro videlo na onom šizofrenom skupu u Sava centru, odakle se izrodio onaj vapaj i to čoveka koji je u Rasimovom rodnom gradu tih davnih devedesetih pretio sečom ruku onih koji podignu zeleni barjak, a kojeg je Arsenić tako lepo ogolio.

A kada takav čovek da reč ona će da se i poštuje: "Dao sam reč i od te odluke ne nameravam odustati uprkos tome što je ovo bila najuspešnija godina u saradnji Srbije s Hagom. Nemamo nijedan nerešen zahtev za dokumentaciju, svedoke ili pristup arhivima, uspostavljeno je poverenje uzmeđu Haškog tužilaštva i naših službi bezbednosti", rekao je Ljajić u intervjuu za Dnevni avaz.

Jeste da je do kraja godine preostalo još nekoliko dana, ali Mladić bi mogao biti uhapšen jedino ako go ušeta u banku u pokušaju da je opljačka i to pre nego ove zatvore svoja vrata prebirajući poslovnu godinu.

I šta nakon odlaska Ljajića? Njegov kolega Vladimir Vukčević je rekao da se time ništa neće izmeniti jer Ljajić jedino neće biti uključen u, parafraziraćemo, akcije koje sprovode specijalci zaduženi za lociranje i privođenje. Kanda se Ljajić redovno maskirao i zajedno sa njima učestvovao u samoubilačkim pohodima na jatačke stanove.

Shvativši svu uzaludnost, Ljajić se odriče uloge koordinatora ali ne i predsednika Saveta za saradnju s Tribunalom, mada ne bi trebalo da čudi ako uskoro odstupi i sa te funkcije jer Ljajić sada vodi stranku koja gaji velike ambicije, koje će dodatno rasti kako se izbori budu primicali. A ne zaboravimo, dobar je i jednima i drugima.

I vratimo se na kraju na početak, a na početku "bijaše reč", zgažena, osakaćena, prihvaćena od Rasima Ljajića ne izgleda ništa bolje i da je nije održao, malo obrisao prašine sa nje.

0 0

Dodajte komentar