Izvor: Kolektiv.co.rs, 30.Apr.2017, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvomajski intervju sa generalnim direktorom RTB-a Bor:
„Bor“ diše punim plućima Proizvodnja u rudarstvu i metalurgiji stabilizovana na optimalno moguću, pa je kompanija samo u toku prošle godine direktno i indirektno izvezla bakar i proizvode vredne oko 200 miliona dolara. – Dnevno se proizvodi projektovanih 266 tona anodnog bakra i oko 1.150 tona sumporne kiseline. Obe cifre pokazuju da je tehnologija savladana i dokazuju opravdanost izgradnje nove topionice sa ekološkog i ekonomskog aspekta. – Beogradski Građevinski fakultet do kraja maja analizom treba da pokaže da li se isplati arbitraža i zahtev za naknadu štete od kanadskog „SNC Lavalina“, kaže Blagoje Spaskovski za „Kolektiv“ RTB. – Rudarsko-topioničarski basen Bor je, u odnosu na postojeću mehanizaciju i stepen otkrivenosti ležišta, stabilizovao proizvodnju na optimalno moguću. „Krivelj“ radi na optimumu, „Cerovo 1“ se privodi kraju i upravo je između dva praznika počeo otkup zemljišta i priprema za otvaranje „Cerova 2“. U Majdanpeku se sa „Severnog“ prešlo na „Južni revir“ i još uvek se radi na „Andezitskom prstu“. Ali, pošto već stiže nova mehanizacija, do sledećeg Prvog maja tamo sigurno može da se postigne 7,5 miliona tona rude godišnje. Započet je kolektor na jalovištu u Velikom Krivelju i on se mora završiti do sledećeg praznika, a krenulo se i u otvaranje „Borske reke“. Nabušeno je ležište „Kriveljska kosina“ sa 6,2 miliona tona zlatonosne rude. Bakra tamo nema, ali je zato sadržaj zlata visok. „Partija“ od 1,7 miliona tona rude sadrži 5,85 grama zlata po toni! U ostalih 4,5 miliona tona sadržaj je, takođe, dobar i iznosi 1,49 grama zlata po toni rude. Prvomajska čestitka „Svim radnicima RTB-a, njihovim porodicama i građanima opština Bor i Majdanpek čestitam prvomajske praznike. Želim da Međunarodni praznik rada, simbol internacionalne radničke i sindikalne solidarnosti, svi basenski rudari, metalurzi, floteri, mineri, bušači, livci, provedu u dobrom raspoloženju, dostojanstveno i sa verom u bolju budućnost. Prioriteti u poslovanju RTB-a Bor jesu povećanje proizvodnje i smanjenje troškova, a uvek u stopu treba da ih prate bolji uslovi rada i viši standard zaposlenih. To je jedini put do trajne stabilnosti kompanije i sigurne egzistencije svih pet hiljada radnika. Samo zajedno, tim putem ćemo lakše i brže koračati u još bolje sutra. Srećno!“ Ovako razgovor za „Kolektiv“ počinje generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski. On na sledeći način predstavlja aktuelnu sliku kompanije koja je samo u prošloj godini izvezla bakar i bakarne proizvode vredne 125 miliona dolara (direktan izvoz). Tome treba dodati i bakar prodat „Sevojnu“ i namenskoj industriji Srbije u iznosu 65 do 70 miliona dolara (indirektan izvoz čija je vrednost, svakako, uvećana prerađivačkom nadgradnjom). Proleće u kome su dimnjaci odahnuli –Ono što je kod mene uvek na prvom mestu, kada govorim o tome šta je sve urađeno u nekom periodu, ovoga puta između dva praznika rada, jeste ekologija. Nebo je „očišćeno“ od sumpor-dioksida i Borani više ne idu kroz plavi vazduh, kao pre 15-ak godina, već udišu onakav kakav je u Sokobanji, Vrnjačkoj Banji, a bolji od vazduha koji udišu Beograđani, Kostolčani, Lazarevčani. Koncentracija sumpor-dioksida je danas ispod 60 mikrograma po kubnom metru vazduha, čak ide i ispod 50, što će od 2021. godine zahtevati i Evropska unija. Danas Evropa toleriše 278 mikrograma, što znači da Bor ima četiri puta bolji vazduh od, recimo, Hamburga ili Sofije, gradova koji pored sebe imaju topionice. Istorijska zamisao Borana i meštana okolnih sela je ostvarena, dima više nema i jedino su dimnjaci ostali da podsećaju na nešto što je nekada bilo obeležje Bora. Postojala je u to vreme želja da se bude „pod odžakom“, pa neka je i dima, ali bar je dobra plata. Danas je plata ista, a dima više nema – kaže Blagoje Spaskovski. Pojačana bezbednost na radu Rudarstvo i metalurgija, kaže Spaskovski, spadaju u najteže profesije, to radnici treba da znaju i u svakom trenutku toga budu svesni. Bezbednost na radu je pojačana, ali moramo shvatiti da se i svest radnika, naročito rukovodilaca, mora pojačati. Ako je neko položio test vezan za bezbednost na radu i potpisao da je savladao materiju, on je mora i poštovati. Mora svako da brine o svojoj glavi jer ne radi u poslastičari, već u najtežoj branši. Znanja iz te oblasti moraju stalno da se obnavljaju i nadograđuju. Potrebno je pojačati i lekarske kontrole kod prijema novih radnika, odgovornije obavljati sistematske preglede. RTB to plaća i traži odgovarajuće rezultate, a mišljenja sam da rezultati nisu baš uvek adekvatni. Disciplina mora da se pojača, takođe. O njoj ne može brinuti Opštinski sud. Ako je neko nedisciplinovan, ne nosi HTZ sredstva, krade ili neopravdano odsustvuje s posla, ne može Sud takvog vratiti na posao do okončanja postupka, uz obrazloženje da nema od čega da živi – kaže Blagoje Spaskovski. S obzirom na sve okolnosti koje su pratile izgradnju novih pirometalurških postrojenja, RTB Bor danas u novoj topionici ostvaruje dobre rezultate. Pod „okolnostima“ Spaskovski podrazumeva činjenicu da su kompaniju par godina u stopu pratile brojne nedaće i pehovi, počev od požara u tek izgrađenoj fabrici sumporne kiseline, preko gubitaka u proizvodnji zbog štete od požara, pa do strmoglavog pada cene bakra na svetskom tržištu. Uprkos svemu tome, standard radnika je očuvan, na šta je posebno ponosan. Sve to je sada prošlost i konačno su, kako kaže prvi čovek Basena, otklonjene sve posledice požara koji se desio u vreme dok je kanadska firma „SNC Lavalin“ rukovodila izgradnjom. Kanađani su tada, podseća Spaskovski, jednostavno pokupili „pinkle“ i ostavili RTB Bor na cedilu, da sam otklanja posledice, bez znanja i iskustva. Arbitraža sa Kanađanima? –Beogradski Građevinski fakultet, u svojstvu nadzornog organa nad projektom nove topionice, završiće do kraja maja analizu koja treba da pokaže da li se isplati da idemo na arbitražu i tražimo naknadu štete od „SNC Lavalina“ ili ne. Normalno, taj materijal će prethodno biti analiziran i na radnoj grupi Vlade Republike Srbije – otkriva generalni direktor RTB-a. Arbitraža, dakle, nije nemoguća jer tek odnedavno RTB Bor u novim metalurškim postrojenjima ostvaruje sve projektovane paramtere. Tehnološko iskorišćenje je, kako kaže, 98%, a ekološko – vezivanje sumpora i njegovo prevođenje u sumpornu kiselinu – 98,5 odsto. –Dnevno proizvodimo projektovanu količinu od 266 tona anodnog bakra i negde oko 1.100 do 1.150 tona sumporne kiseline. Obe cifre pokazuju da je tehnologija savladana i dokazuju opravdanost sa ekološkog i ekonomskog aspekta. Ali, moramo reći i to da je današnji odnos metalurške prerade 60:40 u korist domaćih sirovina. Još uvek je to nedovoljno za dobro poslovanje jer 40 procenata je uslužni posao. A, ko danas dobro živi od usluga? Nema bogatog brice, ni obućara, ni konobara. Nema dobre zarade od usluga i zato je važno da što pre povećamo proizvodnju u našim rudnicima i otvorimo „Cerovo“. Tada bi zarada na topljenju, u odnosu na uvozni koncentrat, bila dva do tri puta veća. Zbog toga je potrebno 260 do 280 miliona evra uložiti u otvaranje „Cerova“, 30-ak miliona evra sledeće godine treba investirati u obnavljanje mehanizacije u „Krivelju“ i 10-ak miliona evra u povećanje proizvodnje u Jami. RTB nema tih para, a nema ih ni država. A, država ne može da ulaže u rudnike, niti je to praksa u svetu – ističe Blagoje Spaskovski. „Promena vlasničke strukture je neminovnost“ Rudarsko-topioničarski basen Bor je „zlatna koka“, ali ne može opstati u postojećem svojinskom odnosu. Mora zato, dodaje on, da se promeni vlasnička struktura. –RTB Bor može imati svetlu budućnost, ali samo sa strateškim partnerom ili novim vlasnikom. To je danas kompanija koja danas izmiruje sve obaveze iz UPPR-a i one koje redovnim putem dospevaju na naplatu, ali je to i kompanija kojoj nedostaje obrtni kapital i veliki novac za otvaranje novih rudnika. Kredite ne može da „povlači“ jer je u fazi okončanja restrukturiranja i u društvenom je vlasništvu. A, društveno vlasništvo danas ne postoji nigde u svetu. Da je moglo da postoji, Amerikanci bi ga sigurno imali. Pa, ne može „Bor“ ostati poslednji na ovoj planeti da živi kao društvena kompanija. –Usvajanje UPPR-a za RTB Bor je – naglašava Spaskovski – istorijski čin. To što je ovaj pravno-ekonomski dokument postao pravnosnažan prvi je pokazatelj da RTB može, mora i ima sve šanse da bude velika kompanija. Kažem da ima šanse zato što nam je dug „težak“ preko milijardu evra samo uslovno otpisan. Znači, RTB-u su dugovi otpušteni, ne otpisani. I, ako ne izmirujemo redovno sve obaveze, dugovanja će se opet aktivirati. Zato redovno plaćamo sve ono što je od starih dugovanja UPPR-om predviđeno da se plati, ali i sve ono što dospeva na naplatu redovnim putem. Tu mislim na tekuće obaveze za struju, koje mesečno iznose 450 do 480 miliona dinara, na rudnu rentu i ostale javne prihode. Znači, sve obaveze iz UPPR-a izmirujemo na vreme i moramo ih platiti. Jer, ako se ne plati samo jedna, a neko od poverilaca pokrene postupak, RTB odlazi u stečaj. To ne smemo dozvoliti ni mi, kao menadžment kompanije, a neće dozvoliti ni Vlada Srbije. Jer, RTB ima svoju „težinu“, ima mineralna bogatstva koja treba eksploatisati i koja mogu da donesu mnogo miliona dolara ovoj zemlji – zaključuje Spaskovski.
.jpg)
