Izvor: Blic, 29.Maj.2015, 14:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fiskalni savet: Javni dug previsok

Fiskalni savet saopštio je danas da je javni dug u aprilu smanjen za oko 170 miliona evra i na kraju meseca iznosio je 24,4 milijardi evra ili 74,1 odsto BDP-a i izrazio očekivanje da će u maju ponovo porasti javni dug za 100 miliona evra, a do kraja godine će iznositi 78 odsto BDP-a.

Do blagog smanjenja javnog duga u aprilu došlo je usled kombinovanog dejstva dva činioca: slabljenja američkog dolara i manjeg budžetskog deficita od planiranog u prvom tromesečju 2015. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što je stvorilo rezervu likvidnosti i omogućilo blago neto razduživanje u aprilu, navedeno je u izveštaju Fiskanog saveta za april.

“Dejstvo ovih činilaca je, medjutim, samo privremeno i već u maju očekujemo ponovni rast javnog duga za preko 100 miliona evra”, upozorio je Fiskalni savet i pojasnio da će u maju, po svemu sudeći, biti zabeležen deficit u republičkom budžetu od 10 - 15 milijardi dinara.

Dejstvo nekih jednokratnih faktora koji bi vanredno umanjili deficit je izostalo (osim ako se odloži redovni povraćaj PDV-a na kraju meseca), tako da se celokupno smanjenje deficita može objasniti prethodno opisanim trendovima.

Rashodi će biti manji usled umanjenih plata i penzija i niskog izvršenja kapitalnih rashoda, a prihodi verovatno nešto veći usled poboljšane naplate poreskih prihoda.

Rezultati nedvosmisleno ukazuju na to da je javni dug Srbije previsok, a budžetska izdvajanja za kamate na javni dug prevelika u odnosu na uporedive zemlje. Stoga, bilo kakvo popuštanje u trogodišnjem programu fiskalne konsolidacije (uz moguću promenu trenutno veoma povoljnog spoljnog okruženja), može biti put u krizu javnog duga.

“Do kraja godine javni dug će najverovatnije dostići nivo od oko 78 odsto BDP-a, što je znatno iznad proseka u zemljama Srednje i Jugoistočne Evrope koji iznosi oko 5 odsto BDP-a, ali i dugoročno održivog nivoa koji je za zemlje sličnog nivoa razvijenosti procenjen na oko 50 odsto BDP-a. Štaviše, javni dug od oko 78 odsto BDP-a svrstava Srbiju u red najzaduženijih medju uporedivim zemljama u ovom regionu, odmah iza Hrvatske sa dugom od oko 90 odsto BDP-a”, upozorio je Fiskalni savet.

Cena javnog duga koju Srbija plaća očigledno je previsoka - u 2015. godini rashodi za kamate iznosiće preko 1,1 milijardi evra ili 3,5 odsto BDP-a, a samo šest zemalja u Evropi ima veće troškove za kamate na javni dug.

“Poredjenja radi, Grčka kao najzaduženija zemlja u Evropi sa dugom od 180 odsto BDP-a za kamate troši samo 0,7 odsto BDP-a više u odnosu na Srbiju, a pritom, očekivano je da budžetski rashodi za kamate do 2017. godine porastu na oko četiri procentna poena BDP-a, čime će ova razlika praktično nestati”, navedeno je u analizi  Fiskalnog saveta.

Ogromni rashodi za kamate već su ozbiljno narušili strukturu državne potrošnje. Za kamate u 2015. godini, koje su najneproduktivniji budžetski rashod, plaćamo više od ukupno planiranih javnih investicija, a tek nešto manje od celokupnih rashoda za obrazovanje i nauku što je uz sve ostale prateće troškove dovoljno za isplatu zarada oko 150.000 zaposlenih u ovom sektoru.

“Uprkos planiranom smanjenju deficita, do 2017. godine očekuje se godišnji rast izdvajanja za kamate u proseku za 20 milijardi dinara. To znači da će svake sledeće godine biti neophodno ostvariti uštede na rashodima, ili povećati javne prihode za oko 20 milijardi dinara samo da bi se deficit održao na nepomenjenom nivou”, navedeno je u Izveštaju.

Ovaj iznos je, na primer, ekvivalentan ukupnom povećanju prihoda po osnovu suzbijanja sive ekonomije u 2015. godini (što se ne može očekivati svake naredne godine), odnosno nešto manji od ukupnih ušteda ostvarenih po osnovu smanjenja penzija (procenjene na oko 25 milijardi dinara), navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.
Pogledaj vesti o: Prvi maj

Nastavak na Blic...

Studio B: Javni dug u aprilu smanjen za 170 miliona evra